ČETIRI SEPSE, ŠEST OPERACIJA, GODINU I PO DANA PROVEDENIH U BOLNICI... Mladoj Ivani život je nekoliko puta visio o koncu, ali NIKADA nije pomislila da odustane!

Potpredsednica udruženja "Uvek sa decom" Ivana Gligorić ispričala je za Informer.rs kako je izgledala njena borba sa opakom bolešću

Zdravstveni problemi mlade Lozničanke Ivane Gligorić počeli su na početku srednje škole kad je osetila jake ciklične bolove u predelu butne kosti, kolena i kuka. Iako je reagovala odmah i odlazila na preglede kod lekara, put do uspostavljanja konačne dijagnoze trajao je 6 mesti i bio mukotrpan. Naposletku, upućena je na Institut za ortopediju Banjica. 

- Sumnjala sam na malignitet zato što su bolovi došli ni od kuda. Dok sam boravila na Banjici, upoznala sam mnogo dece koji su onkološki pacijenti. Povezivala sam stvari i bila spremna na tako nešto iako sam molila Boga da ne bude to. Upoznala sam dvanaestogodišnjeg dečaka iz Crne Gore, sada mi je njegova porodica jako bliska, koji je imao tumor na kolenu. Kada sam videla njega, rekla sam - ako može on, mogu i ja. Kada on, onako mali hrabar,ne plače, neću plakati ni ja - priseća se Ivana.

Juingov sarkom - maligni tumor koštanog ali i mekog tkiva, bila je dijagnoza koju je Ivana dobila kao krajnju, a onkološko odeljenje postao je njen dom naradnih godinu i po dana koliko je borba trajala. 

- Ja nikad nisam imala osećaj da je tumor nešto najgore. Svi čujemo za rak i mislimo da je to ono najgore. Ja sam mislila da nije ništa strašno i nisu me interesovale druge priče. Svako je individua za sebe i svaki organizam prihvata terapiju drugačije. Bila sam spremna da primim 8 ciklusa hemioterapije, završiće se sve kako treba i idem kući - navodi Ivana.

Foto: printscreen

S obzirom da je rano ostala bez majke, Ivani su najveća podrška u periodu lečenja bili otac, brat, ali i brojni prijatelji i sugrađani.  Posle prve hemioterapije dobila je prelom butne kosti i bila vezana za krevet. Operisana joj je butna kost i stavljena proteza, a čak tri puta mlada devojka borila se sa sepsom i jedva preživela. 

- Završila sam tada u šok sobi 20 dana. Imala sam unutrašnje krvarenje, bubrezi, jetra i srce prestajali su sa radom. Nisu mogli da mi podignu kalcijum nikako. Čak su i tatu pripremili da ću teško da se izvučem iz svega toga. Na Banjici je postojao jedan medicinski tehničar Blaž. Kada sam ga videla, delovao je kao čovek od kamena, ali mi ja zapravo toliko davao snagu. U jednom momentu sam mu rekla da ću sigurno da umrem, a on mi je na to odgovorio - ma svi ćemo jednog dana, ali ti nećeš još. Ne znam zašto sam ja njemu poverovala, ali sam mu poverovala. Bilo je reči i o amputaciji noge - priča Ivana.     

Bila sam potpuno spremna da ostanem bez noge, ako tako mora da bude - tvrdi Lozničanka. Do amputacije nije došlo, ali priznaje da je bio momenata, koji su bili toliko teški, da je razmišljala da odustane od borbe. Nije odustala i obećala je da nikada neće.  

Foto: printscreen

Ivana je sada potpredsednica udruženja "Uvek sa decom" i vodi youtube kanal, a misija joj je da pomogne kako oboleloj deci, tako i njihovim roditeljima da što lakše prođu kroz ono kroz šta je i sama prošla. Ujedno je student defektologije, ali i buduća medicinska sestra, a najveća želja joj je da se zaposli tamo gde je provela najteže ali prema njenim rečima i najlepše trenutke - na Institutu za ortopediju Banjica.