Imaš donorsku karticu? Tvoj pristanak nije jedini uslov! U Srbiji 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa!

printscreen

18:58 Tv In 0

tvin.rs | 13. 10. 2022.

Imaš donorsku karticu? Tvoj pristanak nije jedini uslov! U Srbiji 2.000 ljudi čeka na transplantaciju organa!

Povodom Evropskog dana donora organa Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja organa „Donorstvo je herojstvo“ i Udruženje transplantiranih Vojvodine „Pan Transplant“ je danas u parku Ušće organizovalo simboličnu sadnju drveta i postavljanje memorijalne ploče u znak velike zahvalnosti donorima, kao i porodicama koje su dale pristanak za darivanje organa svojih najbližih i tako spasile i produžile živote mnogih

Transplantacija organa način je da normalni život nastavi oko 2.000 pacijenata koji se nalaze na listi čekanja, među kojima je i tridesetoro dece. Transplantacija se primenjuje kada se iskoriste svi načini lečenja i kada ni jedan ne dovede do boljitka. 

Ovogodišnji Evropski dan donora, Srbija je dočekala sa dramatičnim padom broja transplantacija organa. Nekada je u toku jedne godine bilo i 10 transplantacija srca. Za poslednjih godinu dana urađena je samo jedna kadaverična transplantacija.

printscreen

 

Kada je prvi put izvedena transplantacija organa?

Prva transplantacija organa u svetu je urađena čak 1905. godine i to u Češkoj, kada je pacijentu presađena rožnjača. Pola veka kasnije, urađena je i prva transplantacija bubrega, 1954. godine, dok ne je novo srce prvi put dobio pacijent 1967. godine.

- Apelujemo da ljudi unutar svojih porodica razgovaraju o donorstvu jer saglasnost porodice neophodna. Važno je da se šanse ne propuštaju, odnosno kada se steknu medicinski uslovi, kordinatori uvek postave pitanje o donorstvu. Za nas su donori heroji i jedan pristanak može spasiti više od osam života - rekla je predsednica udruženja "Donorstvo je herojstvo Udruženje transplantiranih i pacijenata na listi čekanja, Ivana Jović. 

Svi možemo biti potencijalni donori, ali pod uslovom da se za vreme života ta osoba nije otvoreno protivila donatorstvu, pod uslovom da se porodica složi ili da je donor imao donorsku karticu. I kada god se steknu medicinski uslovi, postavlja se pitanje za saglasnost, jer svaka propuštena prilika je propuštena šansa za život.

printscreen

 

Dr Vojislav Radosavljević, zamenik direktora Uprave za biomedicinu, zadužen za transplantaciju ljudskih organa ističe zabrinutost zbog toga što porodice uglavnom nisu saglasne sa donorstvom:

- Oko 1.000 pacijenata čeka na transplantaciju rožnjače, oko 700-800 čeka na transplantaciju bubrega, 60 jetru i oko 40 onih koji čekaju srce. Postoji lista čekanja i za pluća koja se tek formira i radimo na edukaciji tima za transplantaciju. U poslednjih tri do četiri meseca je obavljeno 12 raszgovora sa porodicama od kojih je treženo da daju saglasnost i za sada je rezultat bio 12 prema 0 u korist nikoga - rekao je Dr Vojislav Radosavljević.

Kakva je situacija sa Srbijom?

Kada je u pitanju Srbija, prva transplantacija bubrega urađena je 1973. godine u Beogradu, a jetre 1995. godine. Iste te godine je na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ presađeno prvo srce.

U Srbiji se presađivanje organa obavlja u četiri centra: Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine, Kliničkom centru Niš, Vojnomedicinskoj akademiji, kao i u Univerzitetskoj dečjoj klinici, u Tiršovoj ulici u Beogradu.

Ohrabrujuća vest za pacijente koji idu na dijalizu i imaju živog srodnika za donora jeste da su u poslednjih nekoliko meseci ponovo otpočele da se rade i transplantacije bubrega sa živog donora, koje se inače u Srbiji rade od 70ih godina, a pacijenti su zbog duže obustave istih bili prinuđeni da izdvajaju ogromne količine novca za operacije u inostranstvu.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.