DIVLJE SVINJE I VIZONSKI PACOVI USRED BEOGRADA! Oko ovog ostrva gložili su se Austrougari u Turci, a sada je PRIRODNI BISER SRPSKE PRESTONICE!

Veliko ratno ostrvo je najveće rečno ostrvo u Beogradu i nalazi se na ušću Save u Dunav

 

Prema administrativnoj podeli pripada gradu Beogradu, a nalazi se na teritoriji gradske opštine Zemun. Prvi pisani trag o ostrvu datira iz 1699. godine kada je ono opisano kao veliko šumovito ostrvo, dok najstariji likovni prikaz dolazi iz 1514. godine koji je zabeležio mađarski kartograf Lazar Deak.

- Istorijat Verlikog ratnog ostrva je veoma bogat. Kartografski prikazi se pojavljuju već u 16. veku. Mađarski putopisac i kartograf Lazar Deakje ovo ostrvo prvi put na kartama prikazao kao mali peščani sprut. Pošto je tako pozicionirano, tako da se danas nalazi između Opština Zemun, Novi Beograd i Stari Beograd, bio je pogodan za razna ratna dejstva. U jednom trenutku Austrougarska i Turska nisu mogle da se dogovore, pa su 1741. godine ostrvo podelili na pola. Deo bliži Beogradu je pripao Turskoj, a drugi, severniji deo, pripao je Austrougarskoj – kaže Luka Tubić, inženjer šumarstva - JKP “Zelenilo Beograd”.

Foto: Pritscreen/tvin

Ratno ostrvo je često menjalo i imena. Najstariji naziv bio mu je Dunavsko ostrvo, zatim Cigansko ostrvo, a tek krajem 18. veka na planovima se pojavljuje ada odvojena u tri dela, sa nazivom Ratno ostrvo. Posle Prvog svetskog rata, kada su ostrva izgubila vojni značaj, Malo ratno ostrvo je nazvano “Konjska ada", a Veliko ratno ostrvo se zvalo “Sirotinjsko ostrvo".

Prvi premer velikog ratnog ostrva je vršen posle Drugog svetskog rata i on se prostirao na 150 hektara. Kada je 2005. godine ratno ostrvo dodeljeno na upravljanje Javno Komunalnom Preduzeću “Zelenilo Beograd“, izvršeno je merenje i ostrvo je tada imalo 211 hektara.

- Najveća ekspanzija ostrva desila se kada se gradila hidrocentrala Đerdap, jer je tada tok Dunava usporen i onda je površina vodenog ogledala raširena. Ta količina peščanog taloga, koja se nanosila sa severa, usporila se i većom brzinom se taložila na ovom predelu oko ostrva – kaže inženjer šumarstva Luka Tubić.

Veliko ratno ostrvo ima i tri zone sa različitim režimima zaštite: zona zaštite prirode, zona rekreacije i zona turizma.

- Prva zona, gde je i najviši stepen zaštite, predstavlja sigurno 80 odsto Ratnog ostrva. Druga zona je zona rekreacije, gde se nalaze sojenice i putni pravac. Tu je malo liberalniji stepen zaštite u smislu da tu možemo da vršimo neke intervencije na krčenju invanzivnih vrsta i sadnjom nekih drugih autohtonih vrsta koje se unose na ostrvo. Treća zona je plaža Lido, čuveno kupalište gde je dozvoljeno čak i kampovanje – kaže Tubić.

Foto: Pritscreen/tvin

Pored velikog broja ptica i riba, na ostrvu je rađeno naučno istraživanje i pronađena je vrsta patuljastog slepog miša koji je registrovan samo na ovom ostrvu.

- Ovde imamo i divlje svinje koje su u velikoj ekspanziji na ostrvu, zatim kune i vizonske pacove koji se nalaze u kanalu Galijaš. Ovi pacovi su veoma teritorijalne životinje i nije preporučljivo ići na njihovu teritoriju – kaže Luka Tubić.

Osim divljih svinja, kuna i vizonskih pacova, najveća atrakcija je ipak par orlova belorepana.

- Oni su kruna našeg Ratnog ostrva. Krasi ih zanimljiva karakteristika - kada se mužjak i ženka spoje oni ostaju do kraja života i kada dođu na jedan lokalitet, uvek se vraćaju u to isto gnezdo – objašnjava Tubić.

Na ostrvu je jasno propisana sadnja, pa su stručnjaci iz "Zelenila Beograd" u obavezi da unesu određeni broj biljaka.

- Prošle godine je prvi put uneta divlja trešnja. U planu je da se unese i divlja kruška. Crna i bela topola, kao i hrast lužnjak su neke vrste koje se inače nalaze na ostrvu – kaže Tubić.

Oni koji nikada nisu kročili na Veliko ratno ostrvo ne znaju šta propuštaju. Sačekajte lepše vreme i zavirite u prirodnu oazu i srce ekološkog turizma Beograda.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

PRKI

pre 2 godine

Sta je kukate divlje svinje a seljaci kada kukaju jer već 5 godina divlje svinje na podruciju Rušnja, Sremcice , Meljaka , Vranića, Barajeva ,Ripnja.. na površinama zasejanim kukuruzom unistavajau , daj bože da nisu uništili polovinu posejanog al tu je. Niko ne ograničava njihov broj i samo lovci imaju koristi jedna divlja svinja jednom lovcu nit je hranio niti pojio ubojnica gotova,.kada prijaviš štetu prave se blesavi i pitaju jel oni da čuvaju njivu , ne da čuvaju njivu nego oni su vlasnici divljih svinja da čuvaju svoju stoku. U gradu nemogu naneti neku štetu možda vole žvake ili pivo?

1 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari