KOLIKO LJUDI ČITA U DANAŠNJE VREME? Da li zahvaljujući internetu knjige gube svoj značaj?

Evo koliko se čitanje knjiga izmenilo u poslednjih nekoliko decenija

 

U prošlom veku čitanje knjige podrazumevalo je odlazak u knjižaru ili biblioteku, kupovinu ili iznajmljivanje omiljenih naslova i listanje stranica. Za samo nekoliko godina, zahvaljujući napretku tehnologije, čitanje je postalo potpuno izmenjeno i donekle zanemareno. Biblioteka grada Beograda obeležava devedeset dve godine svog postojanja i tim povodom podseća na važnost, ali i na lepotu pisane reči. U svečanoj sali u zgradi Biblioteke održana je prigodna svečanost na kojoj su dodeljene specijalne nagrade.
Nagradu "Marija Ilić Agapova" za najboljeg bibliotekara u Beogradu dobila je dr Dragana Milunović na osnovu njenog stručnog doprinosa bibliotekarstvu. Pitali smo dobitnicu nagrade koliko ljudi posećuju biblioteke u današnje vreme.

- Posećenost korisnika zavisi od razvijenosti same biblioteke. Bibliotečki sistem u Srbiji se sastoji od velikog broja javnih biblioteka. Postoji hijerarhijski sistem koji je zasnovan po principu matičnosti. Regionalne biblioteke su zadužene za razvoj opštinskih biblioteka na svojoj teritoriji i one podstiču razvoj čitanja. Ono od čega zavisi koliko će se knjige čitati jeste koliko je fond aktuelan - objasnila je bibliotekarka.

Foto: printscreen

Posebnu nagradu u kategoriji čitalac godine Biblioteka grada Beograda dodeljuje najaktivnijem čitaocu, odnosno onome ko je pozajmio najveći broj knjiga u protekloj godini.
Čitalac godine za 2022. u kategoriji deca do četrnaest godina je devetogodišnja Lara Bjelaković iz opštine Novi Beograd. 

- Bila sam iznenađena i jako srećna. Naučila sam da čitam sa četiri godine, a u biblioteku sam krenula 2022. Ove godine sam pročitala 235 knjiga - rekla je dobitnica nagrade. 

Različite vrste knjiga privlače različite tipove čitalaca. Pitali smo našu sagovornicu kakav profil ljudi najviše posećuje biblioteke.

- U manjim sredinama na teritoriji Beograda svakako se više čita beletristika. U centralnoj biblioteci u Knez Mihailovoj koristi se i druga vrsta građe. Tu dolaze istraživači, druga vrsta publike. U ukupnom utisku mogli bismo govoriti da je zastupljeno i jedno i drugo. Konkretno, Biblioteka grada Beograda ima i penzionere i studente koji dolaze da koriste stručnu literaturu. Kao što smo videli na primeru naše mlade dobitnice, ima mnogo dece koja čitaju i to je vrlo značajno i lepo - rekla je dr Dragana Milunović.

Foto: printscreen

I pored postojanja velikog broja digitalnih knjiga, Biblioteka grada Beograda kao institucija nije izgubila na značaju.

- Biblioteke su danas postale nešto daleko više od mesta gde se knjige pozajmljuju bez obzira na koju vrstu publike mislimo. To su mesta gde se, na prvom mestu, organizuje znanje i saznaju informacije. To organizovano znanje se postiže katalogizacijom i klasifikacijom koja je danas u porastu. Mnogo veća kolikčina znanja je dostupna u odnosu na pre samo nekoliko desetina godina. Ono mora biti organizovano da bi bilo pregledno i dostupno. Istraživači koji znaju šta ih konkretno zanima u tom redu se vrlo lako snalaze. Sa druge strane, oni koji su u tome početnici mogu dobiti stručnu pomoć bibliotekara. To i jeste jedan od naših zadataka: da korisnike edukujemo ne samo u doslovnom smislu, već i da im objasnimo kako da koriste ono što biblioteke u svom fondu čuvaju i čime raspolažu - navela je dr Milunović.