KOLIKO LJUDI ČITA U DANAŠNJE VREME? Da li zahvaljujući internetu knjige gube svoj značaj?

Evo koliko se čitanje knjiga izmenilo u poslednjih nekoliko decenija

 

U prošlom veku čitanje knjige podrazumevalo je odlazak u knjižaru ili biblioteku, kupovinu ili iznajmljivanje omiljenih naslova i listanje stranica. Za samo nekoliko godina, zahvaljujući napretku tehnologije, čitanje je postalo potpuno izmenjeno i donekle zanemareno. Biblioteka grada Beograda obeležava devedeset dve godine svog postojanja i tim povodom podseća na važnost, ali i na lepotu pisane reči. U svečanoj sali u zgradi Biblioteke održana je prigodna svečanost na kojoj su dodeljene specijalne nagrade.
Nagradu "Marija Ilić Agapova" za najboljeg bibliotekara u Beogradu dobila je dr Dragana Milunović na osnovu njenog stručnog doprinosa bibliotekarstvu. Pitali smo dobitnicu nagrade koliko ljudi posećuju biblioteke u današnje vreme.

- Posećenost korisnika zavisi od razvijenosti same biblioteke. Bibliotečki sistem u Srbiji se sastoji od velikog broja javnih biblioteka. Postoji hijerarhijski sistem koji je zasnovan po principu matičnosti. Regionalne biblioteke su zadužene za razvoj opštinskih biblioteka na svojoj teritoriji i one podstiču razvoj čitanja. Ono od čega zavisi koliko će se knjige čitati jeste koliko je fond aktuelan - objasnila je bibliotekarka.

Foto: printscreen

Posebnu nagradu u kategoriji čitalac godine Biblioteka grada Beograda dodeljuje najaktivnijem čitaocu, odnosno onome ko je pozajmio najveći broj knjiga u protekloj godini.
Čitalac godine za 2022. u kategoriji deca do četrnaest godina je devetogodišnja Lara Bjelaković iz opštine Novi Beograd. 

- Bila sam iznenađena i jako srećna. Naučila sam da čitam sa četiri godine, a u biblioteku sam krenula 2022. Ove godine sam pročitala 235 knjiga - rekla je dobitnica nagrade. 

Različite vrste knjiga privlače različite tipove čitalaca. Pitali smo našu sagovornicu kakav profil ljudi najviše posećuje biblioteke.

- U manjim sredinama na teritoriji Beograda svakako se više čita beletristika. U centralnoj biblioteci u Knez Mihailovoj koristi se i druga vrsta građe. Tu dolaze istraživači, druga vrsta publike. U ukupnom utisku mogli bismo govoriti da je zastupljeno i jedno i drugo. Konkretno, Biblioteka grada Beograda ima i penzionere i studente koji dolaze da koriste stručnu literaturu. Kao što smo videli na primeru naše mlade dobitnice, ima mnogo dece koja čitaju i to je vrlo značajno i lepo - rekla je dr Dragana Milunović.

Foto: printscreen

I pored postojanja velikog broja digitalnih knjiga, Biblioteka grada Beograda kao institucija nije izgubila na značaju.

- Biblioteke su danas postale nešto daleko više od mesta gde se knjige pozajmljuju bez obzira na koju vrstu publike mislimo. To su mesta gde se, na prvom mestu, organizuje znanje i saznaju informacije. To organizovano znanje se postiže katalogizacijom i klasifikacijom koja je danas u porastu. Mnogo veća kolikčina znanja je dostupna u odnosu na pre samo nekoliko desetina godina. Ono mora biti organizovano da bi bilo pregledno i dostupno. Istraživači koji znaju šta ih konkretno zanima u tom redu se vrlo lako snalaze. Sa druge strane, oni koji su u tome početnici mogu dobiti stručnu pomoć bibliotekara. To i jeste jedan od naših zadataka: da korisnike edukujemo ne samo u doslovnom smislu, već i da im objasnimo kako da koriste ono što biblioteke u svom fondu čuvaju i čime raspolažu - navela je dr Milunović.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.