Miloševića su 2000. izdali njegovi najbliži saradnici! Isporučivanje bivšeg predsednika Hagu bila je najveća stramota u političkoj istoriji Srbije! (VIDEO)

Na današnji dan 2000. godine održani su izbori na kojima je po jednima izgubio, a po drugima pobedio Slobodan Milošević. Tadašnja opozicija nije dozvolila da se održi drugi krug izbora. Tada je pisala štampa da su ti izbori iznenadili opoziciju. Zašto je Slobodan Milošević raspisao izbore u tom trenutku. Na ovu temu u emisiji "Info dan" govorili su politički filozof Dragoljub Kojčić i reditelj Ljubiša Ristić.

Politički filozof Dragoljub Kojčić objasnio je da nema u istoriji ni jednog atentata ni na jednog državnika bez učešća nekoga iz njegovog najbližeg okruženja.

Foto: Zoran Sinko

-Ja taj događaj ne mogu da ne tumačim bez filozofije. Sartr je govorio da će budućnost pokazati kakva nam je prošlost. Ja nisam bio za Miloševića, ali nisam hteo da budem uz DOS. Sećate se da je nakon konstituisanja vlasti bilo 9 podpredsednika. Iza Miloševića nije stajala jedinstvena politika. Svi su bili sa svima u kontradikciji. Kad je došao DOS upropastio je sve svoje političke šanse. Niko nije opstao od njih. Ceo taj splet događaja ja bih gledao prosto kao događaja, čak ni ne pokušavajući da razumem ko je tu imao koje interese. Moja majka je dala intervju da je Miloševićevo isporučivanje Hagu bila najveća svinjarija u istoriji srpskog naroda. To se odigralo 28. juna. To predstavlja okretanje leđa tradiciji i identitetu sopstvenog naroda. Preko leđa Srbije prelamali su se interesi velikih zemalja. Ja mislim da je slučaj koji bismo nazvali Hag zapravo ključan. Da je postojala dobra namera da se Srbija demokratizuje, ne bi insistirali da Milošević bude isporučen, jer on je već predao vlast. Lova se donosila kao i danas što dobijaju mnoge nevladine organizacije. Ako su današnje nevladine organizacije zadužene da vrše monitoring građanskih i ljudskih prava, oni se mešaju u sve drugo. Kad je slučaj litijuma, oni se mešaju u to. Odakle im lova? Hag je u stvari tačka koja je otkrila kakve su prave namere. Trebalo je da se sudi Srbiji kako bi se kaznila i desubjektivizovala. Činjenica je  da se Miloševićev režim malo oglušio još 1993. godine- rekao je Kojčić.

Reditelj Ljubiša Risitć postavio je pitanje da li zaista znamo šta se desilo tog 5. oktobra.

Foto: Zoran Sinko

-Što se tiče izbora, oni nisu bili na redu. Verovatno je neka procena bila da će lakše biti na ostalim izborima ako se Milošević pojavi da pomogne i lokalne izbore i izbore za Parlament. Nisam se posebno bavio kako je došlo do toga. Izbori su dobra stvar, zašto onda da ne? Raspored političkih snaga u to vreme je bio mnogo zanimljiviji. Sve je to ista stvar: i ti izbori i ono što im je prethodilo i 5. oktobar, sve je to jedna celina. U toj celini postoji legenda da je to bila revolucija. Ja sam to iz prvog reda gledao. Ja mogu da vam kažem da je moj glavni utisak bila vojska, policija i vladajuća partija. To je bio jedan puč najnormalniji. To uvek dolazi sa vrha, a nikada odozdo. Narod na ulicama nikada ništa ne može da uradi. Bila je jedna konferencija za štampu gde je atmosfera bila vrlo čudna. Stvar je bila u tome da su karte već bile podeljene. Dogovoreno je da izbori budu poništeni. Milošević je poludeo jer je shvatio da je sve protiv njega. Cela stvar se odvijala iza izbora i iza leđa naroda koji je bio na ulicama. Mnogo veliki uticaj je bio i spolja. Ja se toga sećam sa gorčinom jer  u normalnim zemljama to ne bi smelo da se desi. Sve je to sada manje-više otkriveno. Činjenica je da je tada predsednika Miloševića izdao veliki broj ljudi oko njega. Milošević je pogrešio što je zakazao predsedničke izbore. Svi su tada napravili neku grešku. Stranci su mislili da uteraju u red sve male partije. Cela stvar se pripremala dugo. Nije se to odjednom desilo. Ko je hteo da izađe iz igre ili je bio eliminisan, ili je potpuno stavljen sa strane. Oni su spolja procenili da je Đinđić problematičan na razne načine, pa bolje da on bude šef kampanje. Zoran Đinđić je godinama pre toga bio glavni projekat državne bezbednosti. Svi su imali pogrešne procene, ne samo Milošević. Najstrašnija pogrešna procena bila je onih desetina hiljada ljudi na ulicama- rekao je Ljubiša Ristić.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: