Šta znači biti pametan Srbin? U savremenom društvu živimo kao bića bez svesti! (VIDEO)

Kažu da je uporna manipulacija putem javnih glasila dovela do toga da se vrši ogroman uticaj na mozgove. Ako bismo se vratili u prošlost, setili bismo se Milana Grola koji je napisao da nikada nije želeo da bude ni veliki ni mali Srbin, već pamentan Srbin. Šta znači biti pametan Srbin u 21. veku? Na ovu temu u emisiji "Stav" govrili su istoričar Bojan Dimitrijević i Slavoljub Kačarević.

Slavoljub Kačarević direktor Informatika smatra da biti pametan pre svega predstavlja ideju da se bude svoj.

Foto: Informer printscreen

-Mnoge generacije osećaju se prevareno posle nekog vremena. Moja generacija ima to iskustvo. Poenta je snaći se u savremenom svetu masivne manipulacije gde je jako teško raspoznati šta jeste šta nije. S jedne strne, da bi se shvatilo šta je pravi interes tvoje porodice i tvoje zemlje, a šta nije. Mi smo danas pod doktrinom te moći Amerike da ubediš svet da je ono što je dobro za Ameriku, dobro je i za tebe. Dobro bi bilo da težimo da budemo pametni Srbi u tim okolnostim. Večita je tema za nas: mali narod izložen manipulacijama u interesu drugih. Pitanje je gde smo mi tu. Mi počinjemo da živimo kao bića bez svesti. Sve kupujemo i trošimo i kad je reč o sopstvenom mišljenju sve teže dolazimo do onoga što je stvarno naše. Dolazimo u period kada ne možemo da se pravdamo istorijskim prećutkivanjem. Šta se desilo pojavom 9.marta? Definitivna podela nacije na: za i protiv režima bilo je uspostavljanje nove socijalne i političke strukture u zemlji. Naravno, kasnije su mnogi menjali strane, ali to je bila prilika da se kaže: ja sam protiv režima!- rekao je Kačarević.

Istoričar dr Bojan Dimitrijević rekao je da je u Srbiji teško biti pametan s obzirom na iskušenja.

Foto: Informer printscreen

-Šta znači biti pametan Srbin, ne znam. Vlada oportunizam u nauci da se ne otvaraju teme koje su problematične. Ipak, ako gajite svoj put na naučnoj osnovi, onda nema prepreka. Naš narod želi da sazna šta je bilo u Drugom svetskom ratu, a cena je takva da trpite bočne i frontalne udarce. Ti kritičari vam uspore rad, ali oni su mi bili inspiracija. Javio mi se inat i to pokazuje moja biografija i karijera. Mlade kolege ne žele da ne dobiju posao ili stipendiju jer je lakše baviti se kulturnim odnosima, dalekim periodom, srednjim vekom i tako dalje... Kod nas je Drugi svetski rat živ jer ima potomaka ljudi iz tog rata. Nije bilo mobilizacije pre devetog marta. Mobilizacija je krenula sukcesivno maj, jun i jul. Ja 9. mart shvatam kao kulminaciju svega što smo stvarali 1989. godine. Što se tiče devedesetih godina, smatram da Srbija dramatično kasni. Devedesete su u drugim državama ugrađene u nacionalni mit, ovde se i dalje govori o tome da li je Srbija učestvovala u ratu ili ne. Ako želite da saznate šta se desilo u Krajini morate da odete u Zagreb, a ne u Beograd. Ne postoji jasna svest da je 1991. napravljen prekid između nove i stare Jugoslavije, nego se ide na kontinuitet. Dodatna je činjenica da su naše vođe završile u Hagu, pa nam je Hag servirao šta se ovde desilo devedesetih godina. Mi se i dalje bavimo Drugim svetskim ratom, a nama su se u međuveremenu desili novi veliki udesi i lomovi- rekao je Dimitrijević.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.