Šta znači biti pametan Srbin? U savremenom društvu živimo kao bića bez svesti! (VIDEO)

Kažu da je uporna manipulacija putem javnih glasila dovela do toga da se vrši ogroman uticaj na mozgove. Ako bismo se vratili u prošlost, setili bismo se Milana Grola koji je napisao da nikada nije želeo da bude ni veliki ni mali Srbin, već pamentan Srbin. Šta znači biti pametan Srbin u 21. veku? Na ovu temu u emisiji "Stav" govrili su istoričar Bojan Dimitrijević i Slavoljub Kačarević.

Slavoljub Kačarević direktor Informatika smatra da biti pametan pre svega predstavlja ideju da se bude svoj.

Foto: Informer printscreen

-Mnoge generacije osećaju se prevareno posle nekog vremena. Moja generacija ima to iskustvo. Poenta je snaći se u savremenom svetu masivne manipulacije gde je jako teško raspoznati šta jeste šta nije. S jedne strne, da bi se shvatilo šta je pravi interes tvoje porodice i tvoje zemlje, a šta nije. Mi smo danas pod doktrinom te moći Amerike da ubediš svet da je ono što je dobro za Ameriku, dobro je i za tebe. Dobro bi bilo da težimo da budemo pametni Srbi u tim okolnostim. Večita je tema za nas: mali narod izložen manipulacijama u interesu drugih. Pitanje je gde smo mi tu. Mi počinjemo da živimo kao bića bez svesti. Sve kupujemo i trošimo i kad je reč o sopstvenom mišljenju sve teže dolazimo do onoga što je stvarno naše. Dolazimo u period kada ne možemo da se pravdamo istorijskim prećutkivanjem. Šta se desilo pojavom 9.marta? Definitivna podela nacije na: za i protiv režima bilo je uspostavljanje nove socijalne i političke strukture u zemlji. Naravno, kasnije su mnogi menjali strane, ali to je bila prilika da se kaže: ja sam protiv režima!- rekao je Kačarević.

Istoričar dr Bojan Dimitrijević rekao je da je u Srbiji teško biti pametan s obzirom na iskušenja.

Foto: Informer printscreen

-Šta znači biti pametan Srbin, ne znam. Vlada oportunizam u nauci da se ne otvaraju teme koje su problematične. Ipak, ako gajite svoj put na naučnoj osnovi, onda nema prepreka. Naš narod želi da sazna šta je bilo u Drugom svetskom ratu, a cena je takva da trpite bočne i frontalne udarce. Ti kritičari vam uspore rad, ali oni su mi bili inspiracija. Javio mi se inat i to pokazuje moja biografija i karijera. Mlade kolege ne žele da ne dobiju posao ili stipendiju jer je lakše baviti se kulturnim odnosima, dalekim periodom, srednjim vekom i tako dalje... Kod nas je Drugi svetski rat živ jer ima potomaka ljudi iz tog rata. Nije bilo mobilizacije pre devetog marta. Mobilizacija je krenula sukcesivno maj, jun i jul. Ja 9. mart shvatam kao kulminaciju svega što smo stvarali 1989. godine. Što se tiče devedesetih godina, smatram da Srbija dramatično kasni. Devedesete su u drugim državama ugrađene u nacionalni mit, ovde se i dalje govori o tome da li je Srbija učestvovala u ratu ili ne. Ako želite da saznate šta se desilo u Krajini morate da odete u Zagreb, a ne u Beograd. Ne postoji jasna svest da je 1991. napravljen prekid između nove i stare Jugoslavije, nego se ide na kontinuitet. Dodatna je činjenica da su naše vođe završile u Hagu, pa nam je Hag servirao šta se ovde desilo devedesetih godina. Mi se i dalje bavimo Drugim svetskim ratom, a nama su se u međuveremenu desili novi veliki udesi i lomovi- rekao je Dimitrijević.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod: