Sukobi u svetu počinju da prete i Balkanu? Srpski narod koji živi bilo gde van matice uzurpiran je i mučen! (VIDEO)

Uprkos svim mirovnim konferencijama,, svet i dalje srlja ka kolapsu. Sukobi su sve veći, a za to vreme mi se trudimo koliko možemo da sve to izbegnemo. Balansiramo koliko možemo da ne bismo postali deo tog haosa koji je sve veći i sve širi. Da li ćemo uspeti da sprečimo "zapaljivanje" Balkana, a čini se da velike sile baš to hoće. Na ovu temu u "Otvorenom studiju" govorili su prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije, pukovnik u penziji MIloje Pršić i Marko Šćepanović, savetnik potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova.

Pukovnik u penziji prof. dr Miloje Pršić komentarisao je činjenicu da se o predsedniku Vučiću u hrvatskim medijima sve više govori u negativnom kontekstu.

Foto: Zoran Sinko

-Reakcija predsednika Vučića je apsolutno odmerena. Gde je geneza ovakvih problema u Jugoslaviji? Ustanovljen je program etnički čistog naroda u Hrvatskoj. Fokusiram pažnju na komunističku partiju Jugoslavije kada vi već imate program o raspadu Jugoslavije. Već tada postoji slogan o velikoj Srbiji. Teritorija Srbije je tamo gde srpski narod živi. To nikome nije odgovaralo. Trebalo je razgraditi srpsko nacionalno biće. Srpski političari bili su nedovoljno pripremljeni za politički ambijent koji je ustanovljen nakon raspada Jugoslavije. Srpski političari u svemu tome nisu mogli da ispolje srpski nacionalni program- rekao je Miloje Pršić.

Savetnik potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova Marko Šćepanović rekao je da mi u regionu dugi niz godina imamo antisrpsku propagandu.

Foto: Zoran Sinko

-Određene zemlje imaju pretenziju da grade svoju retrogradnu politiku i tako prikrivaju lopovluk i kriminal. Srbija ima precizan Ustav koji kaže da će zaštiti svoje građane gde god se oni nalazili. Srbija je stala u zaštitu Srba, vodi računa o dijaspori, vodi računa o matici. Imali smo predsednika Crne Gore koji je javno priznao da govori sprskim jezikom. Rezultati popisa nisu baš onakvi kakve su njihovi nacionalni političari očekivali da će biti. To oslobođenje dovelo je i do demokratskih promena. Od litija je srpski narod vaskrsao i oslobodio se tridesetogodišnjeg straha, obezbedio svoju egzistenciju i svoja radna mesta. Vrlo dobro zanmo da strane ambasade u Crnoj Gori imaju dosta upliva, što ovde kod nas nije slučaj. Ja ne sumnjam da su oni čekali sa objavljivanjem rezultata popisa kako bi kupili neko vreme da prate rezultate izbora u Podgorici. Pobednici izbora su politčki lideri koji su pobedili 30. avgusta 2020. godine. Ja mislim da bi bilo dobro da se trenutna politika u Americi promeni. Mi vidimo koliko članice Alijanse pomažu Ukrajinu i koliko se uključuju u sam rat. Što se tiče regiona, mi tu vodimo vrlo mudru politiku zahvaljujući predsedniku koji se izborio da se koliko:toliko sačuva mir. Mi imamo opoziciju koja je vrlo nestabilna, koja ide u strane ambasade i dobija instrukcije od njih- rekao je Marko Šćepanović.

Prof. dr Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije rekao je da je period od poslednje tri godine izuzetno kompleksan za našu zemlju.

Foto: Zoran Sinko

-Da smo tražili težu situaciju po nas, ne bismo je našli. Politika pritiska na srpski narod bila je takva da detoniraju poziciju Republike Srpske. Kad pogledate situaciju u svetu, vi vidite da je ovo jedna izuzetna kriza, a kriza je puna izazova. Ono što za Ukrajinu važi, ne važi za Srbiju. To važi i u regionu. Pri kraju je sva ta drama. Trampa mogu da zaustave jedino ako ga ubiju. A to znači promene. Mi smo pre ove evropske drame ulagali u vojnu industriju i sada smo jedan važan fator u bezbedonosnom smislu. Srpski narod koji nije u svojoj matici je uzurpiran i mučen. To nije ona BiH za vreme građanskog rata što je bila. Srpski narod oseća se sigurnije u Republici Srpskoj. Slično je i u Crnoj Gori. Ko živi tamo? Kako je ona nastala? Od Zete koja je srpska država. Ljudi će tražiti svoj na svome, a ne da im kreiranju budućnost kojekakve strane ambasade- rekao je Miletić.

Celu emisiju pogledajte u videu ispod:

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.