Naučnici otkrili nevidljive veze među narodima: Ovako su se jezici menjali kroz genetski kontakt

Istraživači su otkrili da kontakt između različitih ljudskih populacija kroz istoriju nije doveo samo do genetske razmene, već i do dubokih lingvističkih i kulturnih promena, od kojih su im i jezici postali slični.

U ljudskoj istoriji bilo je mnogo slučajeva kontakta dve različite populacije, posebno u poslednjih nekoliko hiljada godina zbog velikih migracija koje su posledica osvajanja, kolonizacije i globalizacije.

Tokom tih susreta, narodi nisu samo razmenjivali genetski materijal, već i kulturne elemente. Kada različite populacije stupaju u interakciju, mogu pozajmljivati tehnologije, verovanja, obrede, a takođe, što je ključno za ovo istraživanje, i aspekte jezika, prenosi Neuroscience News.

Zvukovi, reči ili gramatički obrasci mogu biti razmenjivani sa jednog jezika na drugi. Na primer, engleski je pozajmio reč "sausage" (kobasica) iz francuskog nakon normanskih osvajanja, dok je francuski kasnije pozajmio reč "sandwich" (sendvič) iz engleskog.

Međutim, proučavanje ovih lingvističkih razmena može biti izazovno zbog ograničenih istorijskih zapisa o ljudskim kontaktima, posebno na globalnom nivou. Kao rezultat toga, naše razumevanje o tome kako su se jezici razvijali tokom vremena kroz takve interakcije ostaje nepotpuno.ž

Foto: Shuterstock

Da bi se rešio ovaj jaz, istraživači se sada okreću genetici, koja čuva zapis o kontaktima predaka.

U novoj studiji, postavljenoj na serveru bioRxiv, istraživačka grupa sa Univerziteta u Cirihu prvi put koristi genetske dokaze istorijskog mešanja između populacija kako bi istražila efekte kontakta na jezik i otkrila sistemske obrasce jezičkih promena.

Genetski podaci

- Koristeći genetske podatke kao zamenu za prošle ljudske kontakte, uspeli smo da zaobiđemo problem nedostajućih istorijskih zapisa i otkrili smo preko 125 uporedivih slučajeva kontakata širom sveta - rekla je Ana Graf, glavna autorka studije i lingvistkinja na Univerzitetu u Cirihu.

Multidisciplinarni istraživački tim kombinovao je genetske podatke od preko 4.700 pojedinaca iz 558 populacija sa dve velike lingvističke baze podataka koje katalogizuju gramatičke, fonološke i leksičke karakteristike u hiljadama jezika.

Otkrili su da je u slučajevima genetskog kontakta postojala povećana verovatnoća lingvističkog deljenja u nepovezanim jezicima od 4 do 9%.

- Ovo otvara nove načine razumevanja kako se jezici razvijaju kroz ljudsku interakciju – rekla je Grafova.

Foto: Shutterstock

Kako kaže viši autor i genetičar populacije na Univerzitetu u Kaljariju, njihovi jezici su postali veoma slični u izuzetno doslednom stepenu.

- Ono što nas je najviše iznenadilo je da bez obzira gde u svetu populacije dođu u kontakt, njihovi jezici postaju sličniji u izuzetno doslednom stepenu. Genetski kontakt može uključivati populacije sa različitih kontinenata, na primer u novijim kolonijalnim situacijama, ili populacije sa istog kontinenta, na primer tokom drevnih neolitskih migracija. Naši rezultati pokazuju da su jezici slično pogođeni kontaktom, bez obzira na njegov geografski i društveni obim, pokazujući dosledne veze između istorije populacije i jezičkih promena - rekla je Kiara Barbijeri, viši autor i genetičar populacije na Univerzitetu u Kaljariju.

Jezička dinamika

Međutim, iako su stope slične, specifične karakteristike iza njih se snažno razlikuju. Dok su neki elementi poput reda reči ili suglasničkih zvukova lakši za prenošenje, više nego druge karakteristike gramatike ili zvuka, istraživački tim nije pronašao dosledne principe pozajmljivosti.

- Ovo osporava dugogodišnje pretpostavke o tome šta čini jezičku karakteristiku više ili manje pozajmljivom. To sugeriše da društvena dinamika kontakta, poput neravnoteže moći, prestiža i grupnog identiteta, lako nadjačava sva ograničenja za koja se ranije smatralo da su u igri kada ljudi uče novi jezik i počinju da pozajmljuju iz njega - objašnjava Baltazar Bikel, viši autor i direktor NCCR Evolving Language.

Foto: pexels.com

U nekim slučajevima, tim je čak pronašao suprotno od pozajmljivanja: karakteristike su postale manje slične nakon kontakta. Ovaj fenomen se javlja kada grupe naglašavaju jezičke razlike kako bi potvrdile različite identitete.

- Dok kontakt obično čini jezike konvergentnim, ponekad ih čini divergentnim. Naši rezultati sugerišu da su i konvergencija i divergencija deo globalne priče o evoluciji jezika – rekla je Grafova.

Ova otkrića bacaju novo svetlo na to kako razumemo istoriju svetskih jezika i šta nas možda čeka. Kontakt između populacija dugo je povezivan sa gubitkom jezika, ali ova studija pokazuje da on takođe može erodirati dublje slojeve lingvističke raznolikosti, prenosi Telegraf.

U našem sve globalizovanijem svetu i u suočavanju sa klimatskom krizom, širenje korišćenja zemljišta i demografska pomeranja mogu dodatno intenzivirati ove procese, fragmentirajući lingvistički zapis ljudske prošlosti.