Naučnici otkrili kako boravak u svemiru utiče na astronaute! Jezive promene dešavaju se u koži, mišićima, mozgu, pa čak i u DNK

Rekord za najduži pojedinačni boravak u svemiru trenutno iznosi 437 dana, ali dugi periodi u orbiti mogu prouzrokovati različite promene u telu astronauta menjajući njihove mišiće, mozak, pa čak i DNK.

Naučnici su obavili detaljno istraživanje o tome šta boravak u svemiru čini ljudskom organizmu i došli su do neverovatnih zaključaka.

Bez stalnog uticaja gravitacije Zemlje, mišićna i koštana masa vrlo brzo počinju da se menjaju. Najviše su pogođeni mišići koji održavaju naše držanje. To su mišići vrata, leđa, listova i kvadricepsi. Nakon samo dve nedelje provedene u kosmosu, mišićna masa može opasti a 20 odsto, a na misijama koje traju duže, čak i do 30 odsto.

Astronauti u svemiru ne opterećuju svoje telo kao na Zemlji, pa njihove kosti iz tog razloga počinju da gube minerale i snagu. Astronauti mogu izgubiti 1 do 2 posto koštane mase svakog meseca i do 10 odsto tokom šest meseci, što povećava rizik od preloma i usporava zarastanje.

Održavanje zdrave telesne težine u svemiru predstavlja izazov. Svojevremeno je astronaut Skot Keli izgubio 7 odsto svoje telesne mase tokom 340 dana u MSS-u.

Vreme u svemiru može izazvati promene u vidu i mozgu. Na našoj planeti, gravitacija pomaže da krv u našim telima teče prema dole, dok je srce ponovo pumpa naviše.  U svemiru je ovaj proces poremećen jer nema Zemljine teže, pa se krv mže nagomilavati u glavi više nego inače.

Deo ove tečnosti može se sakupljati na zadnjem delu oka i oko optičkog nerva, što dovodi do edema. To može prouzrokovati slabljenje vida i promene u oštrini i strukturi samog oka. Ove promene vidljive su nakon samo dve nedelje provedene u kosmosu, a sa protokom vremena, povećava se rizik. Neke od ovih promena mogu nestati vremenom, kada se astronauti vrate na Zemlju, ali bilo je slučajeva da su oštećena bila trajna. Takođe, tokom dužeg boravka u svemiru, primećene su promene u mozgu astronauta i njegovoj sposobnosti da se prilagodi uslovima bez težine.

Foto: Shutterstock

Studija sprovedena na ruskom kosmonautu koji je proveo 169 dana na MSS 2014. godine, takođe je otkrila da se tokom boravka u orbiti dešavaju određene promene u mozgu. Uočene su promene u nivou neuronskih veza u delovima mozga koji se odnose na motoričke funkcije (odosno na kretanje), kao i u vestibularnom kortekstu koji igra važnu ulogu u orijentaciji, ravnoteži i percepciji našeg kretanja. Onvo nije iznenađujuće, s obzirom na neobičnu prirodu bestežinskog stanja u svemiru. Astronauti često moraju da uče kako da se efikasno kreću bez gravitacije koja ih privlači ka tlu i da se prilagode okruženju gde ne postoji gore i dole.

Otkriveno je da je koža astronauta Kelija imala povećanu osetljivost i da je imao osip oko šest dana nakon što se vratio iz svemirske stanice. Istraživači su spekulisali da je nedostatak stimulacije kože tokom misije možda doprineo njegovoj tegobi sa kožom.

Jedno od najznačajnijih otkrića sa Kelijevog dugog boravka u svemiru bili su efekti koje je ot imalo na njegovu DNK. Na kraju svakog lanca DNK nalaze se strukture poznate kao telomeri, za koje se smatra da pomažu u zaštiti naših gena od oštećenja. Kako starimo, oni postaju kraći, ali su istraživanja na Keliju i drugim astronautijma pokazala da svemirska putovanja menjaju dužinu ovih telomera.

Ipak, najupečatljivije otkriće bilo je značajno produženje telomera tokom svemirskog leta. Prema rečima Suzan Bejli, profesorke na Državnom univerzitetu Kolorado, takođe je neočekivano bilo to da se dužina telomera brzo smanjivala po povratku na Zemlju kod svih članova posade.

-Od posebnog značaja za dugoročno zdravlje i starenje jeste to što su astronauti generalno imali mnogo više kratkih telomera nakon svemirskog leta nego pre njega- rekla je profesorka Bejli.

Foto: Pixabay

U junu ove godine nova studija istakla je neke potencijalne razike u načinu na koji imuni sistem muških i ženskih astronauta raguje na svemirske letove. Identifikovane su promene u 18 proteina koji su povezani sa imunološkim sistemom, starenjem i rastom mišića.

Poređenjem njihve aktivnosti gena sa aktivnostima 64 druga astronauta iz prethodnih misija, studija je otkrila razlike u ekspresiji tri proteina koja igraju ulogu u zapaljenskim procesima u poređenju sa stanjem pre leta. Muškarci su obično bili osetljivi na svemirske letove, sa većim poremećajem u aktivnosti gena i trebalo im je više vremena da se vrati u normalno stanje nakon povratka na zemlju.

Istraživači kažu da i dalje treba da istraže zašto su žene manje osetljive na ove specifične efekte svemirskih letova, ali moguće je da je to povezano sa njihovim odgovorom na stres.

Keli je primio seriju vakcina pre, tokom i nakon svog putovanja u svemir i njegov imuni sistem reagovao je normalno. Ipak, istraživanje je otkrilo da astronauti ipak trpe smanjenje broja belih krvnih zrnaca, što je u skladu sa dozama zračenja koje primaju dok su u orbiti.

Još uvek postoji mnogo pitanja na koja treba odgovoriti o tome kakav uticaj svemir može imati na organizam ljudi kji su evoluirali da žive isključivo na Zemlji.