Neprocenjiv rukopis iz 14. veka vraća se u Srbiju! Čudna sudbina Nikoljskog jevanđelja

Nikoljsko jevanđelje, rukopis neprocenjive vrednosti iz 14. veka već decenijama se nalazi u Irskoj u legatu biblioteke ser Čester Biti u Dablinu, a ako je suditi prema najavama iz Gradske biblioteke u Čačku, uskoro bi se mogao naći pred srpskom javnošću.

Ova izuzetno vredna relikvija manastira Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri je pod još  nerazjašnjenim okolnostima nestala iz Srbije oko Prvog svetskog rata, a slučajno je pre šezdesetak godina otkriveno da se nalazi u Dablinu.  

- Između desetina hiljada predmeta izuzetne lepote i značaja za čuvanje kulturnog nasleđa celog sveta nalaze se i četiri stare srpske knjige, tri rukopisne i jedna štampana. U zbirci od ukupno dvadesetak slovenskih starih knjiga ističe se "Nikoljsko jevanđelje", napisano i bogato ilustrovano na pergamentu verovatno u skriptorijumu kralja Tvrtka krajem 14. veka, a koje je 1820. godine Vuk Stefanović Karadžić pronašao u manastiru Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Od 1864. godine "Nikoljsko jevanđelje" se nalazilo u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, da bi tokom evakuacije starih rukopisa, knjiga i povelja iz Narodne biblioteke na jug tokom Prvog svetskog rata nestalo pod nerazjašnjenim okolnostima. Posle Drugog svetskog rata, 60-ih godina 20. veka, javnost je saznala da se ono nalazi u Biblioteci Čester Biti, zajedno sa drugim starim rukopisima - izjavio je dr Bogdan Trifunović, direktor biblioteke "Vladislav Petković Dis" u Čačku.

Foto: I. M.

 

Nikoljsko jevanđelje nije jedino kulturno blago Srbije koje se danas nalazi u legatu irskog rudarskog magnata, koji je posle smrti svoju veoma vrednu kolekcionarsku zbirku zaveštao Irskoj.

- U ovoj zbirci su i knjige napisane srpskom recenzijom staroslovenskog jezika „Srpsko četvorojevanđelje” na pergamentu ili velumu iz 13. veka, potom delimično sačuvan „Služabnik”, odnosno molitvenik, na pergamentu iz sredine 14. veka, kao i "Praznični minej"  jedna od

 

najlepših ranih štampanih srpskih knjiga, čije je štampanje u Veneciji 1538. godine finansirao trgovac Božidar Vuković. Prema mišljenju stručnjaka, „Praznični minej” u Dablinu je najočuvaniji primerak štampan na pergamentu – kaže Trifunović.

Upravo su ove knjige bile motiv da se dr Bogdan Trifunović, direktor Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis” ponovo nađe u Dablinu, nakon prvog boravka 2022. godine tokom održavanja svetskog kongresa bibliotekara u ovom gradu. Tada je prvi put imao priliku da u čitaonici Biblioteke „Čester Biti” pregleda „Nikoljsko jevanđelje”.

 

Na osnovu pregledane i fotografisane građe može se zaključiti da su ove knjige najverovatnije  došle u posed Čester Bitija tokom dvadesetih godina 20. veka posredstvom, za sada još uvek nepoznatog prodavca, što potvrđuju zapisi iz sačuvane korespondencije slavista Džona Barnikota i Vladimira Mošina, odnosno Ričarda Hejsa, upravnika Nacionalne biblioteke Irske, kasnije bibliotekara "Čestera Bitija".  Zanimljivo je naglasiti da je Čester Biti ostavio zabeleženo sećanje na susret u Parizu sa Nikolom Pašićem, tadašnjim predsednikom Vlade, kome je pokazao „Praznični minej”, a koji je Pašić sa suzama u očima poljubio – prepričava sagovornik svoje istraživanje u Dablinu.

- Istraživački boravak u Dablinu iskorišćen je da se pripremi zvanični zahtev za pozajmicu i izlaganje "Nikoljskog jevanđelja" u Srbiji kao i drugih srpskih knjiga iz Biblioteke "Čester Biti". Zahtev ću poslati lično, ispred biblioteke Vladislav Petković Dis. Ukoliko se ispune uslovi za izlaganje stare i retke građe, može se očekivati da će u drugoj polovini 2025. godine javnost u Srbiji imati priliku neposredno da vidi ove izuzetne spomenike srpskog kulturnog nasleđa, nakon 110 godina od njihovog nestanka. Ovo bi bio i način da se istaknu neobične kulturne veze Srbije i Irske, dve geografski udaljene evropske države – zaključuje Trifunović.

On je na istraživačkom zadatku u Dablinu bio zahvaljujući stipendiji Evropske unije kroz program mobilnosti za stručnjake u kulturi, kao i projektu Ministarstva kulture Republike Srbije i sredstvima Biblioteke u Čačku.