Srbija ovako nešto ne pamti: Gradi se čak 504 kilometra novih auto-puteva i brzih saobraćajnica (DETALJAN SPISAK)

Trenutno se širom naše zemlje gradi čak 504 kilometra auto-puteva i brzih saobraćajnica, a sve u cilju boljeg života, veće povezanosti i jače ekonomije.

 Kako je nedavno najavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, do kraja ove godine biće završeno čak 170 kilometara novih puteva - 90 kilometara auto-puteva i 80 kilometara brzih saobraćajnica.

Ogromni infrastrukturni projekti, vredni nekoliko milijardi evra, ne samo da menjaju izgled Srbije već otvaraju i nova radna mesta i privlače strane investitore. Naši graditelji rade danonoćno, a efekti će se osećati decenijama!

Digitalni auto-put

Srbija već uveliko gradi Moravski koridor, najsavremeniji digitalni auto-put, a do kraja godine očekuje se otvaranje deonice od Vrnjačke Banje do Vrbe, a kasnije i do Adrana. Moravski koridor je dug 112 kilometara i povezaće oko pola miliona ljudi jer će na njegovoj trasi biti Kraljevo, Kruševac, Vrnjačka Banja i Trstenik.

Naša zemlja dobija i modernu saobraćajnicu, auto-put Beograd - Zrenjanin - Novi Sad. Kada ovaj put od 105,4 kilometra bude završen, od Beograda do Zrenjanina putovaće se pola sata, a od Zrenjanina do Novog Sada 15 minuta.

Uporedo s gradnjom auto-puteva, Srbija gradi i veliki broj brzih saobraćajnica. Jedna od njih je i Dunavska magistrala, koja bi takođe trebalo da bude kompletirana do kraja godine. Radi se o brzoj saobraćajnici Požarevac - Veliko Gradište - Golubac, koja počinje kod petlje Požarevac na auto-putu Beograd-Niš, a završava se na ulazu u Golubac i nastavlja se na postojeću Dunavsku magistralu, koja ide ka Kladovu.

Foto: Tanjug Vladimir Šporčić

Takođe, treba istaći i gradnju brze saobraćajnice na severu zemlje, koja bi trebalo da spoji mađarsku i rumunsku granicu. "Osmeh Vojvodine" dug je 186 kilometara, a prostiraće se od Bačkog brega kod Sombora do Kikinde. U punom je jeku izgradnja brze saobraćajnice Slepčević-Badovinci od 15,3 kilometra, koja će povezati postojeću brzu saobraćajnicu Šabac-Loznica s graničnim prelazom Badovinci prema Bosni i Hercegovini.

Brže do Sarajeva

Do kraja ove godine očekuje se završetak radova na deonici Kuzmin - Sremska Rača od 18 kilometara, koja je jedan od ključnih pristupa Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. Zvanični naziv puta je auto-put Beograd-Sarajevo gde se gradi i integrisani granični prelaz s BiH, dok je most na Savi već završen.

Fruškogorski koridor, jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji, predstavlja brzu saobraćajnicu koja će povezati Novi Sad i Rumu, a dalje se nadovezati na auto-put do Šapca i odatle na vezu do Loznice, pružajući direktnu vezu između Vojvodine i zapadne Srbije, kao i sa susednim državama. Fruškogorskim koridorom će trebati od Novog Sada do Rume 20 minuta, a do Loznice za 70. Središnji deo ovog projekta je najduži tunel Iriški venac, koji se završava punom parom. Inače, brza saobraćajnica Novi Sad - Ruma iliti Fruškogorski koridor dužine je 44,41 kilometar i sastoji iz od četiri deonice.

Takođe, značajno je i što će deonica Preljina-Požega na auto-putu Miloš Veliki biti potpuno završena do Vidovdana, 28. juna, što znači bržu i bezbedniju vezu ka Crnoj Gori, Zlatiboru i Čajetini. Iako je ova deonica kratka, bila je zahtevna u građevinskom smislu zbog dva velika tunela od po 2,8 kilometara.

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ministarka Sofronijević podsetila je nedavno i da su u saobraćaj puštena 32 kilometra na Dunavskom koridoru, dok će preostalih 36 biti završeno u prvom kvartalu 2026. Ovaj put je značajan jer otvara vrata istoku Srbije i do Donjeg Milanovca i Kladova se sada stiže brže i bezbednije.

Ulaganje u vodni saobraćaj

Pored drumova, naša zemlja ulaže i u vodni saobraćaj. U toku je proširenje luke Prahovo i kapaciteta luke Bogojevo, ali i jedan od najspecifičnijih projekata - izvlačenje 21 potopljenog nemačkog broda iz Dunava kod Prahova!

- To će omogućiti da širina plovnog puta sa sadašnjih 90 metara bude proširena na 180, što je presudno za bezbednu i efikasnu plovidbu - poručila je nedavno ministarka Sofronijević.