Eksplozija ambrozije: Srbi masovno imaju ove simptome, evo u kojim gradovima je najkritičnije

U polenskoj sezoni koja u Srbiji traje od februara do novembra trenutno je u cvatu korenje i korov, a među njima kraljica svih alergena ambrozija trenutno je na vrhuncu.

Koncentracija polena najopasnije korovske biljke - ambrozije u Srbiji je trenutno visoka i, što je najgore, sve do polovine septembra, ali i kasnije, osobe alergične na nju osećaće tegobe.

Gradovi u kojima je zabeležena vrlo visoka zasićenost vazduha polenom su: Beograd (merne stanice su Novi Beograd i Beograd Zeleno brdo), zatim Čačak, Kragujevac, Kruševac, Kula, Požarevac, Vršac, Zaječar, Pančevo, Kraljevo, Subotica, Loznica, Zlatibor, Bečej, Sokobanja, Kikinda, Sremska Mitrovica, Sombor, Vrbas, Zrenjanin i Valjevo, nešto niža je u Novom Pazaru.

- Oko 25 do 30 odsto ljudi u svetu pati od polenskih alergija, a jedan od načina da sebi pomognete jeste izbegavanje boravka na otvorenom u vreme cvetanja biljaka kad god je to moguće, uz lekove koji ublažavaju simptome i mogu da olakšaju sezonu - ističe pedijatar imunolog-alergolog i stručni saradnik udruženja pacijenata "Alergija i ja" mr sci. med. Gordana Petrović.

- Kada govorimo o polenskim alergijama, one se karakteristično javljaju u vreme cvetanja biljaka. Sad je aktuelna sezona cvetanja drveća i trava, dok korovske biljke cvetaju kasnije, obično od avgusta do oktobra, u izuzetnim situacijama od jula pa skoro do decembra - kaže doktorka Gordana Petrović.

Foto: freepik

Simptomi mogu da uključuju pojavu svraba, sekrecije iz nosa, zapušenost nosa, peckanje, grebanje ili svrab u grlu, učestali suvi i nadražajni kašalj, promuklost, osećaj umora, razdražljivost ili pospanost zbog lošeg kvaliteta sna.

Svi ovi simptomi značajno narušavaju kvalitet života i potencijalno povećavaju rizik od mogućih virusnih ili bakterijskih infekcija, odnosno ta deca, ali i odrasle osobe mogu se lakše i češće razbolevati od aktuelnih infekcija.

- Alergija može da se javi bilo kada u životu, od najmlađeg uzrasta do duboke starosti, čak je rizik veći kad smo mnogo mladi i kad smo prilično stari. Takođe, postoji porodična sklonost, te vrlo često više članova u jednoj porodici može da razvije alergiju. Postoji i takozvani atopijski marš, sklonost da se od detinjstva razvijaju različita alergijska stanja, obično prvo ekcem, potom mogu da se pojave nutritivne alergije, a onda uporedo ili nakon toga respiratorne alergije - objašnjava dr Petrović.

Foto: Shutterstock

Danas su lekovi efikasni, sa vrlo malo nuspojava i masovno se koriste, nažalost, često na svoju ruku.

- Lekovi mogu da pripadaju različitim grupama, u zavisnosti od toga šta postižu i na koji način deluju. Osnovna grupa koja se primenjuje i koja jako dugo može da se daje kada osoba ima tegobe jesu antihistaminici, brojni, različiti, u vidu sirupa ili tableta, a postoje i različite kapi za nos, gde se savetuje da primena ne bude dugotrajna i nekontrolisana, već što je kraća moguća - sugeriše pedijatar imunolog-alergolog.