Najbolji odmor i zabava, govorila je reklama u zaglavlju naslovne strane "Večernjih Novosti" poslednjeg dana juna te, globalno turbulentne, 1954. godine. Dok su u dalekim delovima planete buktale revolucije, oslobodilački ratovi i državni udari, a velike korporacije i kolonijalisti pokupavali da spreče narode malih zemalja da povrate ono što su im jednom davno uzeli, na stadionu JNA tog leta je - otvoren bioskop.
Posle onog na stadionu Tašmajdan, ovo je bio drugi veliki bioskop na otvorenom gde su Beograđani mogli da u večernjim satima nađu predah od dnevnih vrućina, a pri tom se i lepo zabave. a kao poseban faktor, u reklami je pisalo da publika dođe ranije, jer se pre filmskih projekcija svira "moderna zabavna muzika".
Foto: Večernje Novosti
A ko nije bio zainteresovan za gledanje filmova u bioskopu pod vedrim nebom, za koje bi trebalo da ode čak do padina Topčiderskog brda gde je bio stadion JNA, ili do Tašmajdana, u samom centru Beograda mogao je da od 1. jula sebi nađe drugu vrstu zabave. Kako je ukazivala reklama pozicionirana u drugom gornjem uglu ove naslovne strane, tog dana je počinjala premijera "novog internacionalnog plesnog i artističkog programa" u "varijete-dansing Kristal baru" u Kolarčevoj 1.
Ovaj glamurozni događaj adekvatno je i ilustrovan reklamnom fotografijom žene u raskošnoj večernjoj haljini, kao iz nekog holivudskog hita tog vremena. Možda ova reklama nije baš bila namenjena najširoj populaciji ali je sigurno imala svoju ciljnu grupu u tadašnjem Beogradu. Sam "kristal bar" se, kako se videlo iz adrese, nalazio u raskošnom predratnom zdanju nekadašnje Izvozne banke na obodu Trga republike u koju se prethodne, 1953. godine, uselilo novoformirano domače preduzeće "Jugoeksport". Bilo je to već mesto gde su se diktirali modni trendovi u Jugoslaviji i bilo je logično da pod svojim krovom ima i "bar" za "internacionalni plesni i artistički program". Glamur mode i lepog života je tu čekao svoju publiku.
Foto: Večernje Novosti
U donjem delu novine bila je uokvirena jedna spoljopolitička vest, kakve su, videlo se već, činile osnovu naslovnih strana "Večernjih Novosti" u ovo vreme. Naslov je bio intrigantan jer se pominjala - Nemačka. Zemlja čije trupe su do pre svega 9 godina sejale smrt i teror u Jugoslaviji, i sa kojima su se partizani ogorčeno borili ne bi li oslobodili zemlju. U toj borbi pale su nebrojene žrtve i svaki pomen Nemačke u to vreme, i to ne samo u Jugoslaviji, izazivao je povećanu pažnju. Ono što je u ovoj vesti bilo posebno interesantno jeste da su, kako je u naslovu pisalo, "SAD za uspostavljanje nemačkog suvereniteta".
Kako je pisalo, američki ambasador u Parizu izjavio je da se ne može očekivati da novoformirani vojni savez NATO na neodređeno vreme snosi teret troškova "odbrane" Zapadne Nemačke i da Nemci, koji su prema njegovom mišljenju već pokazali "svoju političku zrelost", treba da preuzmu u punoj meri svoju ulogu u zajedničkoj odbrani. Isti ambasador je kazao i da je Zapadnoj Nemačkoj još 1952. bio obećan suverenitet ali da je to i dalje odloženo zbog Francuske.
Odbrana se odnosila na Sovjetski savez, dojučerašnjeg saveznika u svetskom ratu protiv nemačkog nacizma: danas je sovjetski komunizam postao neprijatelj, a poraženi Nemci jedan od glavnih partnera. Okretalo se "kolo sreće" u Evropi, a jedini koji su ispoljavali sumnju prema takvom planu, iz sopstvenog strašnog iskustva sa Nemačkom, Francuzi, nisu bili spremni da prihvate dojučerašnje okupatore kao najbliže partnere, i ispoljavali su velike rezerve prema tome. No, neće ih još dugo imati. Ponuda Vašingtona bila je od onih koje u ratu razorena i ponižena Francuska, čiji oporavak je direktno zavisio od američke pomoći, nikako nije mogla da odbije. Dakle, sa Nemcima u isti vojni savez. Protiv SSSR.
Foto: Večernje Novosti
Da se odmeravanje između kapitalizma i komunizma uveliko odvija širom sveta, i da su male zemlje najčešće poligoni gde se to nadmetanje nesmetano odvija, tog dana je pokazivala glavna vest koja je zauzela najveći deo ove naslovne strane: "Prestala vatra na čitavoj teritoriji Gvatemale". Ono što su čitaoci "Večernjih Novosti" već shvatili, prateći krizu u Gvatemali koja je proteklih 12 dana bila svakodnevna tema, jeste da je tamo uspeo jedan mali rat kapitalizma protiv, pa ne baš komunizma, kako su tvrdili u CIA, ali jedne vrste latinoameričkog socijalizma. Ustvari, pokušaja da se zaustavi surova eksploatacija čitave Gvatemale od strane jedne američke kompanije. A to, saznavali su tog jutra naši čitaoci, nije uspelo.
Umesto toga, saznavali su da je reformi naklonjen predsednik morao da pobegne iz Gvatemale pred paravojskom pučista koju su opremili i platili američki veleposednici, uz pomoć CIA, da je državni udar uspeo, i da je sa prestankom vatre počeo istog dana progon onih koji su se drznuli da se upuste u avanturu zvanu "podela zemlje sa američkih plantaža siromašnim seljacima i radnicima Gvatemale". Drama zvana Gvatemala tako je doživela svoj rasplet i u narednim danima će sve manje zauzimati prostor. Sve dok za šest godina, 1960. tamo ne bude ponovo buknuo građanski rat koji će u tom novom "turnusu" trajati čak 36 godina.
Foto: Večernje Novosti
Dok je Gvatemala tako postala tema na zalasku, sa raspletom drame, makar on bio i negativan, u rubrici "Novosti Telegrami" između ostalog stajala je i jedna vest u kojoj su se pominjali grad Hanoj i zemlja čije će ime, za razliku od Gvatemale, u narednim mesecima, godinama i decenijama, posati opšte poznato na planeti po surovom ratu koji će u njoj buknuti - Vijetnam.
A druga kratka vest bila je o tome da su se u Moskvi predstavnici SSSR i Francuske dogovorili o otvaranju avionskih putničkih linija između prestonica te dve države. Možda negde i ima nade za ovaj naš svet, zaključio bi tog dana čitalac ovog izdanja "Večernjih Novosti".
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Ako naši građani sve do 18. juna 1954. godine nisu imali nikakvu ideju gde bi mogla da se nalazi država Gvatemala, ko je u njoj na vlasti ili sa kojim zemljama se graniči, posle 22. juna više nije bilo nikakve dileme!
Svako ko je tog 21. juna 1954. godine kupio ujutru kod uličnih kolportera ili u novinarnici svoj primerak "Večernjih novosti", a takvih je bilo mnogo jer je to bio najtiražniji dnevni list u tadašnjoj zemlji, mogao je da primeti da se tema oružanih sukoba u jednoj dalekoj zemlji, na američkom kontinentu i dalje nalazi na naslovnoj strani, baš kao i prethodnog dana.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Ruski televizijski propagandista Vladimir Solovjov pozvao je u programu državne televizije da Rusija raketira fabriku u Velikoj Britaniji u kojoj se proizvode krstareće rakete „storm šedou“, nakon izveštaja da su ti projektili korišćeni u ukrajinskim napadima na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 28. juna, u nedelju rano ujutru, prisustvovao potpisivanju ugovora o donaciji za završetak radova na Hramu Svetog Save u Beogradu i tom prilikom istakao kako se "na Vidovdan sve vidi" - i upravo je tako i bilo.
Austrijska Slobodarska partija (FPÖ) oštro je osudila brutalno postupanje kosovske policije prema Srbima koji su mirno obeležavali Vidovdan na Gazimestanu, na Kosovu i Metohiji.
Crnogorska policija uhapsila je tri osobe u Bijelom Polju , poreklom iz Rožaja, zbog sumnje u pomaganju prebacivanja ubica Darka Veskovića Prike u Crnu Goru.
Biljana Paunović, majka devojčice ubijene u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar", Adriane Dukić, gostujući u jednom podkastu napomenula je da je jedino ono za šta ona sada živi momenat kad će se ponovo susresti sa svojom ćerkom.
Američko ratno vazduhoplovstvo prvi put je objavilo da je ispalilo protivbrodsku raketu dugog dometa (LRASM) sa strateškog bombardera B-2 u okviru nedavnih vojnih vežbi.
Nemačka treba da okonča bojkot ruske nafte i gasa jer je jeftina energija iz Rusije bila ključna za snagu nemačke industrije, izjavila je liderka Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel.
Ministarstvo odbrane Rumunije saopštilo je danas da je bezbedno detoniralo fragmente drona pronađene u selu Račel na jugoistoku zemlje, u blizini granice sa Ukrajinom.
Ruska protivvazdušna odbrana presrela je i uništila 419 ukrajinskih dronova tokom prethodne noći, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane na društvenim mrežama.
Antenna Entertainment – deo Antenna Group, jedne od vodećih međunarodnih medijskih i entertainment grupacija, otkupila je prava za emitovanje odabranih naslova iz produkcije TS Media, čime se dodatno potvrđuje rastuće interesovanje globalnih emitera za domaći audiovizuelni sadržaj.
Jednostavan jutarnji napitak od limuna i bibera postao je popularan zbog tvrdnji da može da utiče na varenje i osećaj sitosti već nakon nekoliko dana korišćenja.
Pas Cunami, pripadnik spasilačkog tima za potragu i spasavanje u Venecueli, ponovo je privukao pažnju javnosti nakon što su društvenim mrežama počele da kruže fotografije na kojima se vidi kako prima terapiju posle naporne akcije spasavanja.
Crteži na zidovima česta su pojava u domovima sa malom decom, ali pre nego što posegnete za četkom i farbom, isprobajte jednostavan trik sa lakom za kosu koji mnogi roditelji hvale.
Mina Naumović, supruga voditeljka Ognjena Amidžića, objavila je na Instagramu kakve uvrede dobija zbog braka sa njim i da je okrivljuju za razvod njega i manekenke Danijele Dimitrovske.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.