Najbolji odmor i zabava, govorila je reklama u zaglavlju naslovne strane "Večernjih Novosti" poslednjeg dana juna te, globalno turbulentne, 1954. godine. Dok su u dalekim delovima planete buktale revolucije, oslobodilački ratovi i državni udari, a velike korporacije i kolonijalisti pokupavali da spreče narode malih zemalja da povrate ono što su im jednom davno uzeli, na stadionu JNA tog leta je - otvoren bioskop.
Posle onog na stadionu Tašmajdan, ovo je bio drugi veliki bioskop na otvorenom gde su Beograđani mogli da u večernjim satima nađu predah od dnevnih vrućina, a pri tom se i lepo zabave. a kao poseban faktor, u reklami je pisalo da publika dođe ranije, jer se pre filmskih projekcija svira "moderna zabavna muzika".
Foto: Večernje Novosti
A ko nije bio zainteresovan za gledanje filmova u bioskopu pod vedrim nebom, za koje bi trebalo da ode čak do padina Topčiderskog brda gde je bio stadion JNA, ili do Tašmajdana, u samom centru Beograda mogao je da od 1. jula sebi nađe drugu vrstu zabave. Kako je ukazivala reklama pozicionirana u drugom gornjem uglu ove naslovne strane, tog dana je počinjala premijera "novog internacionalnog plesnog i artističkog programa" u "varijete-dansing Kristal baru" u Kolarčevoj 1.
Ovaj glamurozni događaj adekvatno je i ilustrovan reklamnom fotografijom žene u raskošnoj večernjoj haljini, kao iz nekog holivudskog hita tog vremena. Možda ova reklama nije baš bila namenjena najširoj populaciji ali je sigurno imala svoju ciljnu grupu u tadašnjem Beogradu. Sam "kristal bar" se, kako se videlo iz adrese, nalazio u raskošnom predratnom zdanju nekadašnje Izvozne banke na obodu Trga republike u koju se prethodne, 1953. godine, uselilo novoformirano domače preduzeće "Jugoeksport". Bilo je to već mesto gde su se diktirali modni trendovi u Jugoslaviji i bilo je logično da pod svojim krovom ima i "bar" za "internacionalni plesni i artistički program". Glamur mode i lepog života je tu čekao svoju publiku.
Foto: Večernje Novosti
U donjem delu novine bila je uokvirena jedna spoljopolitička vest, kakve su, videlo se već, činile osnovu naslovnih strana "Večernjih Novosti" u ovo vreme. Naslov je bio intrigantan jer se pominjala - Nemačka. Zemlja čije trupe su do pre svega 9 godina sejale smrt i teror u Jugoslaviji, i sa kojima su se partizani ogorčeno borili ne bi li oslobodili zemlju. U toj borbi pale su nebrojene žrtve i svaki pomen Nemačke u to vreme, i to ne samo u Jugoslaviji, izazivao je povećanu pažnju. Ono što je u ovoj vesti bilo posebno interesantno jeste da su, kako je u naslovu pisalo, "SAD za uspostavljanje nemačkog suvereniteta".
Kako je pisalo, američki ambasador u Parizu izjavio je da se ne može očekivati da novoformirani vojni savez NATO na neodređeno vreme snosi teret troškova "odbrane" Zapadne Nemačke i da Nemci, koji su prema njegovom mišljenju već pokazali "svoju političku zrelost", treba da preuzmu u punoj meri svoju ulogu u zajedničkoj odbrani. Isti ambasador je kazao i da je Zapadnoj Nemačkoj još 1952. bio obećan suverenitet ali da je to i dalje odloženo zbog Francuske.
Odbrana se odnosila na Sovjetski savez, dojučerašnjeg saveznika u svetskom ratu protiv nemačkog nacizma: danas je sovjetski komunizam postao neprijatelj, a poraženi Nemci jedan od glavnih partnera. Okretalo se "kolo sreće" u Evropi, a jedini koji su ispoljavali sumnju prema takvom planu, iz sopstvenog strašnog iskustva sa Nemačkom, Francuzi, nisu bili spremni da prihvate dojučerašnje okupatore kao najbliže partnere, i ispoljavali su velike rezerve prema tome. No, neće ih još dugo imati. Ponuda Vašingtona bila je od onih koje u ratu razorena i ponižena Francuska, čiji oporavak je direktno zavisio od američke pomoći, nikako nije mogla da odbije. Dakle, sa Nemcima u isti vojni savez. Protiv SSSR.
Foto: Večernje Novosti
Da se odmeravanje između kapitalizma i komunizma uveliko odvija širom sveta, i da su male zemlje najčešće poligoni gde se to nadmetanje nesmetano odvija, tog dana je pokazivala glavna vest koja je zauzela najveći deo ove naslovne strane: "Prestala vatra na čitavoj teritoriji Gvatemale". Ono što su čitaoci "Večernjih Novosti" već shvatili, prateći krizu u Gvatemali koja je proteklih 12 dana bila svakodnevna tema, jeste da je tamo uspeo jedan mali rat kapitalizma protiv, pa ne baš komunizma, kako su tvrdili u CIA, ali jedne vrste latinoameričkog socijalizma. Ustvari, pokušaja da se zaustavi surova eksploatacija čitave Gvatemale od strane jedne američke kompanije. A to, saznavali su tog jutra naši čitaoci, nije uspelo.
Umesto toga, saznavali su da je reformi naklonjen predsednik morao da pobegne iz Gvatemale pred paravojskom pučista koju su opremili i platili američki veleposednici, uz pomoć CIA, da je državni udar uspeo, i da je sa prestankom vatre počeo istog dana progon onih koji su se drznuli da se upuste u avanturu zvanu "podela zemlje sa američkih plantaža siromašnim seljacima i radnicima Gvatemale". Drama zvana Gvatemala tako je doživela svoj rasplet i u narednim danima će sve manje zauzimati prostor. Sve dok za šest godina, 1960. tamo ne bude ponovo buknuo građanski rat koji će u tom novom "turnusu" trajati čak 36 godina.
Foto: Večernje Novosti
Dok je Gvatemala tako postala tema na zalasku, sa raspletom drame, makar on bio i negativan, u rubrici "Novosti Telegrami" između ostalog stajala je i jedna vest u kojoj su se pominjali grad Hanoj i zemlja čije će ime, za razliku od Gvatemale, u narednim mesecima, godinama i decenijama, posati opšte poznato na planeti po surovom ratu koji će u njoj buknuti - Vijetnam.
A druga kratka vest bila je o tome da su se u Moskvi predstavnici SSSR i Francuske dogovorili o otvaranju avionskih putničkih linija između prestonica te dve države. Možda negde i ima nade za ovaj naš svet, zaključio bi tog dana čitalac ovog izdanja "Večernjih Novosti".
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Ko je u Beogradu tih letnjih meseci bio rukovodilac nekog gradilišta i pod svojom upravom imao kamione i mašine, mogao je da u avgustu 1954. godine dobije novi veliki posao.
Bio je to presedan od svetskog značaja, mada je pitanje koliko je čitalačka publika Večernjih Novosti razumela značaj događaja o kome je mogla da čita na današnji dan pre 72 godine, u izdanju svog omiljenog dnevnog lista od 17. avgusta 1954. godine.
Svašta je moglo da se pročita tog 13. avgusta 1954. godine na naslovnoj strani Večernjih Novosti, ali malo šta što je bilo geografski blisko našim građanima.
Holivudski glamurozna supruga predsednika Jugoslavije Tita, Jovanka Broz, dominirala je na fotografiji tog 11. avgusta 1954. godine na naslovnoj strani Večernjih Novosti. Snimljena je zajedno sa mužem na prijemu u slovenačkom ekskluzivnom letovalištu Bledu, dok oboje razgovaraju sa grčkim ministrom spoljnih poslova.
Sve ono čime je obilovala naslovna strana Večernjih novosti tog 10. avgusta 1954. ukazivalo je na tektonske poremećaje u svetskom poretku i na nove lokalne ratove, iako je od završetka onog svetskog, najvećeg koga je svet ikad video, prošlo tek svega devet godina.
Bio je to ozbiljan podvig za tadašnje vreme kada je reč o štampanim medijima: Večernje Novosti su tog 9. avgusta 1954. u istom danu objavile vest da je na Bledu potpisan Ugovor o savezu, političkoj saradnji i uzajamnoj pomoći između Grčke, Turske i Jugoslavije.
I ovog dana samo jedna tema je bila od važnosti za uredništvo „Večernjih Novosti“ koje je u tim danima apsolutno pratilo državne prioritete u svom izveštavanju: priprema za potpisivanje Balkanskog pakta u mestu Bled u Sloveniji, odnosno, „Bledski razgovori“ kako je skup u međuvremenu nazvan.
Događaj koji su Večernje Novosti najavile 6. avgusta 1954. kao glavnu vest imao je istorijsku važnost: sastanak ministara spoljnih poslova Grčke, Turske i Jugoslavije u mestu Bled u Sloveniji, započinjao je tog dana u 17 časova, i kada bude završen dva dana kasnije, rezultiraće potpisanim Balkanskim paktom između ove tri zemlje.
Možda većina Jugoslovena nije znalo ko je Čombe čije ime je dominiralo naslovnom stranom „Večernjih Novosti“ tog 5. avgusta 1960. godine, i šta je tačno Katanga, još jedan pojam koji se pominjao, ali će uskoro saznati.
Bila je to odlična vest koja je dočekala čitaoce Večernjih Novosti tog 4. avgusta 1960. godine: u velikim gradovima u Srbiji je upravo bila završena vakcinacija protiv dečije paralize. Kako su pisale Novosti, „Sejbinovu živu vakcinu“ primila su deca predškolskog i školskog uzrasta u Valjevu, Zaječaru, Užicu, Subotici i Zrenjaninu dok je vakcinacija upravo počela u Šapcu i Leskovcu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Predsednik SAD Donald Tramp odbio je zahtev Kijeva da koristi dronove sa opremom za Starlink za napade na rusku teritoriju, javlja Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore.
Dok se spašavaju ljudski životi i gasi vatrena stihija u Deliblatskoj peščari, blokaderski urednik trovačnice Nove S Slobodan Georgiev pametuje na društvenim mrežama i postavlja pitanja na nivou predškolskog uzrasta!
Zdravko Ponoš napao predsednika Vučića dok je bio sa narodom na obodu Deliblatske peščare, pa od Milenka Jovanova dobio lekciju iz patriotizma koju će dugo pamtiti!
Bivši učesnik popularnog sportskog rijalitija Exatlon, Aleksa Erski, iznenadio je javnost najnovijom objavom na svom Instagram profilu, gde je obelodanio da započinje "novo poglavlje u svom životu".
Učesnik prve sezone "Exatlona", Jovan Ikić, sa voditeljkom Informer televizije Jelenom Dimitrijević, potpuno otvoreno je govorio o svom privatnom životu, takmičenju i planovima za budućnost.
Voditeljka Jelena Dimitrijević uključila se u "Kolegijum" i sa pobednicom Exatlona Nevenom Petrović najavila početak druge sezone sportskog rijalitija.
Na autoputu E-75, na deonici iz pravca Novog Sada ka Subotici, danas je došlo do ozbiljne drame u saobraćaju kada se usred vožnje zapalio automobil stranih registracionih oznaka.
Ministarstvo unutrašnjih poslova obјavilo јe dramatičan snimak hapšenja na kom se vidi munjevita akciјa speciјalaca: naoružani dugim cevima, pripadnici policiјe upadaјu u sobu u koјoј јe boravio osumnjičeni, zatiču ga na spavanju i u sekundi ga savladavaјu na krevetu, nakon čega su mu stavljene lisice na ruke.
Bivši srpski fudbaler Uroš Milošević (31) u žiži je međunarodne javnosti i to ne zbog svojih sportskih uspeha, već zbog sumnje da je pripadnik "balkanskog kartela". Milošević je uhapšen u Portugalu dok je u kombiju prevozio 1,5 tona kokaina, a sumnja se da mu je odredište bila baza u Španiji, u mestu Kosta del Sol.
Kirili Budanov, šef kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, pominje se u predmetu protiv svoje bivše zamenice Irine Mudre, koja je smenjena sa funkcije u vezi sa istragom o delovanju kriminalne organizacije, piše Ukrajinska pravda.
Pojačane kontrole na nemačkim granicama, uvedene početkom mandata vlade kancelara Fridriha Merca, za 464 dana dovele su do zaustavljanja više od 70.000 pokušaja nedopuštenog ulaska u zemlju, piše Fenix.
Pored bogatog takmičarskog i pratećeg programa za odrasle, ovogodišnji Međunarodni filmski festival Niš pripremio je i poseban, sadržajan program namenjen najmlađoj publici.
Avgust je odličan period za sadnju cveća poput ljubičica, hrizantema, vresa i zvezdastog cveta. Ove otporne vrste dobro podnose sveže jesenje dane i dugo zadržavaju svoje boje, pa će balkon ili bašta ostati vedri i šareni sve do zime.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.