Najbolji odmor i zabava, govorila je reklama u zaglavlju naslovne strane "Večernjih Novosti" poslednjeg dana juna te, globalno turbulentne, 1954. godine. Dok su u dalekim delovima planete buktale revolucije, oslobodilački ratovi i državni udari, a velike korporacije i kolonijalisti pokupavali da spreče narode malih zemalja da povrate ono što su im jednom davno uzeli, na stadionu JNA tog leta je - otvoren bioskop.
Posle onog na stadionu Tašmajdan, ovo je bio drugi veliki bioskop na otvorenom gde su Beograđani mogli da u večernjim satima nađu predah od dnevnih vrućina, a pri tom se i lepo zabave. a kao poseban faktor, u reklami je pisalo da publika dođe ranije, jer se pre filmskih projekcija svira "moderna zabavna muzika".
Foto: Večernje Novosti
A ko nije bio zainteresovan za gledanje filmova u bioskopu pod vedrim nebom, za koje bi trebalo da ode čak do padina Topčiderskog brda gde je bio stadion JNA, ili do Tašmajdana, u samom centru Beograda mogao je da od 1. jula sebi nađe drugu vrstu zabave. Kako je ukazivala reklama pozicionirana u drugom gornjem uglu ove naslovne strane, tog dana je počinjala premijera "novog internacionalnog plesnog i artističkog programa" u "varijete-dansing Kristal baru" u Kolarčevoj 1.
Ovaj glamurozni događaj adekvatno je i ilustrovan reklamnom fotografijom žene u raskošnoj večernjoj haljini, kao iz nekog holivudskog hita tog vremena. Možda ova reklama nije baš bila namenjena najširoj populaciji ali je sigurno imala svoju ciljnu grupu u tadašnjem Beogradu. Sam "kristal bar" se, kako se videlo iz adrese, nalazio u raskošnom predratnom zdanju nekadašnje Izvozne banke na obodu Trga republike u koju se prethodne, 1953. godine, uselilo novoformirano domače preduzeće "Jugoeksport". Bilo je to već mesto gde su se diktirali modni trendovi u Jugoslaviji i bilo je logično da pod svojim krovom ima i "bar" za "internacionalni plesni i artistički program". Glamur mode i lepog života je tu čekao svoju publiku.
Foto: Večernje Novosti
U donjem delu novine bila je uokvirena jedna spoljopolitička vest, kakve su, videlo se već, činile osnovu naslovnih strana "Večernjih Novosti" u ovo vreme. Naslov je bio intrigantan jer se pominjala - Nemačka. Zemlja čije trupe su do pre svega 9 godina sejale smrt i teror u Jugoslaviji, i sa kojima su se partizani ogorčeno borili ne bi li oslobodili zemlju. U toj borbi pale su nebrojene žrtve i svaki pomen Nemačke u to vreme, i to ne samo u Jugoslaviji, izazivao je povećanu pažnju. Ono što je u ovoj vesti bilo posebno interesantno jeste da su, kako je u naslovu pisalo, "SAD za uspostavljanje nemačkog suvereniteta".
Kako je pisalo, američki ambasador u Parizu izjavio je da se ne može očekivati da novoformirani vojni savez NATO na neodređeno vreme snosi teret troškova "odbrane" Zapadne Nemačke i da Nemci, koji su prema njegovom mišljenju već pokazali "svoju političku zrelost", treba da preuzmu u punoj meri svoju ulogu u zajedničkoj odbrani. Isti ambasador je kazao i da je Zapadnoj Nemačkoj još 1952. bio obećan suverenitet ali da je to i dalje odloženo zbog Francuske.
Odbrana se odnosila na Sovjetski savez, dojučerašnjeg saveznika u svetskom ratu protiv nemačkog nacizma: danas je sovjetski komunizam postao neprijatelj, a poraženi Nemci jedan od glavnih partnera. Okretalo se "kolo sreće" u Evropi, a jedini koji su ispoljavali sumnju prema takvom planu, iz sopstvenog strašnog iskustva sa Nemačkom, Francuzi, nisu bili spremni da prihvate dojučerašnje okupatore kao najbliže partnere, i ispoljavali su velike rezerve prema tome. No, neće ih još dugo imati. Ponuda Vašingtona bila je od onih koje u ratu razorena i ponižena Francuska, čiji oporavak je direktno zavisio od američke pomoći, nikako nije mogla da odbije. Dakle, sa Nemcima u isti vojni savez. Protiv SSSR.
Foto: Večernje Novosti
Da se odmeravanje između kapitalizma i komunizma uveliko odvija širom sveta, i da su male zemlje najčešće poligoni gde se to nadmetanje nesmetano odvija, tog dana je pokazivala glavna vest koja je zauzela najveći deo ove naslovne strane: "Prestala vatra na čitavoj teritoriji Gvatemale". Ono što su čitaoci "Večernjih Novosti" već shvatili, prateći krizu u Gvatemali koja je proteklih 12 dana bila svakodnevna tema, jeste da je tamo uspeo jedan mali rat kapitalizma protiv, pa ne baš komunizma, kako su tvrdili u CIA, ali jedne vrste latinoameričkog socijalizma. Ustvari, pokušaja da se zaustavi surova eksploatacija čitave Gvatemale od strane jedne američke kompanije. A to, saznavali su tog jutra naši čitaoci, nije uspelo.
Umesto toga, saznavali su da je reformi naklonjen predsednik morao da pobegne iz Gvatemale pred paravojskom pučista koju su opremili i platili američki veleposednici, uz pomoć CIA, da je državni udar uspeo, i da je sa prestankom vatre počeo istog dana progon onih koji su se drznuli da se upuste u avanturu zvanu "podela zemlje sa američkih plantaža siromašnim seljacima i radnicima Gvatemale". Drama zvana Gvatemala tako je doživela svoj rasplet i u narednim danima će sve manje zauzimati prostor. Sve dok za šest godina, 1960. tamo ne bude ponovo buknuo građanski rat koji će u tom novom "turnusu" trajati čak 36 godina.
Foto: Večernje Novosti
Dok je Gvatemala tako postala tema na zalasku, sa raspletom drame, makar on bio i negativan, u rubrici "Novosti Telegrami" između ostalog stajala je i jedna vest u kojoj su se pominjali grad Hanoj i zemlja čije će ime, za razliku od Gvatemale, u narednim mesecima, godinama i decenijama, posati opšte poznato na planeti po surovom ratu koji će u njoj buknuti - Vijetnam.
A druga kratka vest bila je o tome da su se u Moskvi predstavnici SSSR i Francuske dogovorili o otvaranju avionskih putničkih linija između prestonica te dve države. Možda negde i ima nade za ovaj naš svet, zaključio bi tog dana čitalac ovog izdanja "Večernjih Novosti".
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Za domaću javnost koja je već danima bila pod utiskom dominantnih vesti o unutrašnjem obračunu u Gvatemali, u centralnoj Americi, 28. jun 1954. doneo je jednu sasvim novu temu, koja je bila istaknuta tog dana velikim naslovom: "Atinska štampa pozdravlja predstojeći savez" i nadnaslovom "Danas počinje Atinska konferencija".
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih Novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Vremenska prognoza koja se nalazila u samom zaglavlju naslovne strane Večernjih novosti tog 25. juna 1954. godine nije baš bila povoljna: za sutrašnji dan predviđena je bila grmljavina sa pljuskovima ali i porast temperature.
Veliki plavi voz koji je na današnji dan 1960. godine pristao nedaleko od dokova u francuskoj luci Šerbur privukao je mnoge poglede: iz njega je izašao oniži čovek u elegantnom belom odelu, praćen svitom u sivim odelima, i uputio se ka fascinantnom putničkom brodu, izuzetne veličine, spremnom za isplovljavanje preko Atlantskog okeana ka američkom gradu Njujork. Na pramcu broda pisao je njegov naziv – Kvin Elizabet 2 – a to raskošno plovilo bilo je jedan od najlepših i najluksuznijih putničkih brodova na svetu.
Prava euforija vladala je ulicama Sarajeva, glavnog grada tadašnje Socijalističke republike Bosne i Hercegovine kada je na današnji dan pre 74 godine u njegovu železničku stanicu svečano prispeo famozni „Plavi voz“, posebna kompozicija koju je isključivo koristio vođa Tito.
Maršal Tito i turski predsednik Bajar su na današnji dan pre 74 godine prodefilovali ulicama Beograda, vozeći se u raskošnom kabrioletu marke “rols-rojs”, okruženi pratnjom na motorciklima, dok su im sa trotoara mahali Beograđani, u izuzetno velikom broju.
Bila je to vest od najvećeg političkog kalibra: u posetu Jugoslaviji došao je predsednik, kako se isticalo, prijateljske i savezničke Republike Turske, gospodin Dželal Bajar. Na današnji dan 1954. godine, Večernje Novosti su prenosile sve detalje dolaska turskog predsednika, i to u realnom vremenu, što je u to vreme bio svojevrstan reporterski podvig za jedan štampani medij.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Tog 29. juna, iako je prethodnog dana glavna tema bio Balkanski savez Turske, Grčke i Jugoslavije, što se direktno odnosilo na njihov život, a naročito u svetlu činjenice da je zemlja još uvek bila u grču od sukoba sa Staljinom i Sovjetskim savezom koji je trajao neprekidno već šest godina, zbog čega je svaka vest koja se odnosila na političko pozicioniranje Jugoslavije u međunarodnim odnosima bila od izuzetne važnosti, čitaoce "Večernjih Novosti" ponovo je sačekala stara tema koja je već danima dominirala - Gvatemala.
Branko Babić ponovo je napravio potpunu pometnju na društvenim mrežama zbog perjanice i blokadera i prvog na njihovoj listi, lažnog doktora Ilije Srdanovića!
Florijan Biber, profesor političkih nauka i "stručnjak" za Balkan na univerzitetu u austrijskom Gracu, poručio je za blokaderski Danas da se "tzv. studentski pokret neće rešiti bez završetka Vučićevog režima".
Nakon što je uplašen od naroda i televizijskog duela sa predsednikom Aleksandrom Vučićem sam ugasio svoj Instagram nalog, Ilija Srdanović je potrčao pred kamere da slaže građane Srbije kako mu je nalog "ugašen od strane vlasti", da bi ga svega nekoliko sati kasnije - sam ponovo aktivirao.
Studentkinja medicine i kandidatkinja za poslanika na listi Srpske napredne stranke Marija Stanković brutalno je začepila usta blokaderima nakon jezivih snimaka i pretnji funkcionerima te stranke, ali i svim ženama u Srbiji koje slobodno misle.
Poznati analitićar Saša Borojević uputio je javni apel roditeljima studenata, ali i samim studentima, poručivši da smatra da su mladi kidnapovani i uzurpirani.
Na blokaderskoj listi se nalaze profesori interesdžije koji katedru koriste isključivo za lični, materijalni ili karijerni interes, a kako bi do toga došli na brži i lakši način, često posežu za članstvom u političkim partijama.
Prvi dan u Dominikani takmičari Exatlona započeli su raznoliko, a dok su se Strahinja i Nemanja odmah bacili na trening Boris je meditirao od rane zore.
Voditeljka emisije "Druga strana Exatlona" Tijana Jović doživela je nesvakidašnju, ali i prilično neprijatnu situaciju tokom snimanja na jednom od najzahtevnijih poligona.
Voditeljka "Druge strane Exatlona" Tijana Jović i mentorka Plavih Anabela Zonai priznale su pred kamerama Informera koje muške učesnike Exatlona su sanjale.
Tijana Jović, voditeljka emisije "Druga strana Exatlona", pokazala je kako izgleda čuveni Rajski poligon, jedna od najatraktivnijih lokacija na kojoj se odvijaju igre u ovom spektakularnom takmičenju.
Viši sud u Čačku odredio je pritvor do 30 dana Petru M. (34) iz Arilja, osumnjičenom da je noći između 14. i 15. septembra u Ivanjici ubio 40-godišnjeg muškarca.
Na parlamentarnim izborima u Rusiji došlo je do incidenta tokom prebrojavanja glasova u Moskvi, jer je nezavisna članica biračke komisije snimala izborni tok.
Kineski predsednik Si Đinping doputovaće u Sjedinjene Američke Države gde predsednik Donald Tramp planira da ga lično dočeka po dolasku u vazduhoplovnu bazu Endrjuz.
Ramzan Kadirov ponovo je izabran za šefa Čečenske Republike sa 99,85 odsto glasova, prema podacima Centralne izborne komisije Rusije nakon obrade svih zapisnika, što predstavlja njegov najviši rezultat na izborima.
Alan Dejvid Kadena (43) i Lejsi Šajan Spraus (34) iz Riversajda u američkoj saveznoj državi Kaliforniji terete se za zloupotrebu potpisa sudije na dokumentu kojim se nalaže vraćanje dece roditeljima.
Glumac Teo Džejms kaže da je druga sezona serije "The Gentlemen" mnogo surovija od prve i da je njegov lik Edi sada postao mnogo pohlepniji i da želi sve.
Prvi zvanični trejler je konačno ugledao svetlsot dana za dugoočekivano filmsko ostvarenje reditelja Lordana Zafranovića, "Zlatni rez '42: Djeca Kozare".
Smrt Preslija Gerbera, sina slavne manekenke Sindi Kraford, ponovo je otvorila priču o jednom od najmračnijih fenomena popularne kulture – takozvanom "Klubu 27".
Pevačica Vesna Vukelić Vendi više od dve decenije bila je jedno od zaštitnih lica Šabačkog vašara, ali je pre dve godine prekinula saradnju sa organizatorima nakon žestokog sukoba.
Bokser Veljko Ražnatović još jednom je pokazao kako izgleda njegovo imanje u Titelu, gde je pored farme svinja izgradio i privatnu ergelu koja privlači veliku pažnju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.