CIA juri svetskog teroristu broj jedan: Cela planeta na nogama zbog njega

Možda je završetak žetve tog leta 1960. bio strateški važna vest za celu zemlju jer se, eto, videlo da nećemo oskudevati bar u osnovnim namirnicama, ali ono što je tog 30. jula bila prava priča koja je zagrejala srca mnogih Jugoslovena koji su tog dana kupili „Večernje Novosti“, stajalo je ispod velike slike kombajna među klasjem, na dnu strane.

Naime, najavljen je početak domaće proizvodnje automobila koji je za sveprisutnog i slabašnog „fiću“ bio „svemirski brod“ – Fiata 1300. Ubrzo prozvan „tristać“, kad su prvi modeli sišli sa proizvodnih traka fabrike „Crvena zastava“ u Kragujevcu, ovaj automobil je bio prvi ozbiljan iskorak tadašnjeg društva u pravu motorizaciju. Raskošan, velik, brz, „tristać“ je davao novu dimenziju vožnje. Naravno, i cena mu je bila dvostruko veća u odnosu na „fiću“ i u početku se nije proizvodio u velikim serijama ali je odmah našao svoje mesto u dušama domaćih vozača. Proizvodnja „tristaća“ trajaće narednih 19 godina i biće napravljeno ukupno 200.000 primeraka.    

1970.

Razni modeli seksualne eksploatacije su dominirali naslovnom Novosti tog 30. jula 1970. godine. Najpre, rasvetljavala se sudbina mladih devojaka koje su se zapošljavale u privatnim kafanama gde je naznaka šta su primorane da rade data rečenicom u podnaslovu – „poslodavac ili navodažija“. Bilo je to vreme kada je domaći komunizam bio na vrhuncu, a kafedžije još retki preostali primerci privatne inicijative, pa je ovakvo blaćenje njihovog posla možda imalo korena i u društvenom političkom modelu. Drugi problem je bilo postojanje stana u zgradi u Kosovskoj ulici u Beogradu gde su se pod šifrom „ključ ljubavi“ odvijale „sumnjive radnje“ direktora preduzeća sa pripravnicama koje su želele stalno zaposlenje, zbog čega su stanari tražili pomoć milicije. Ipak, udarna vest tog dana bila je da železnička stanica Zemun prestaje sa radom, posle tačno sto godina postojanja. Na njenom mestu nići će stambeni blokovi, a koloseci i kompozicije preseljeni su na novu ranžirnu stanicu Makiš.

 

1980.

Zbog skrivanja robe u magacinima svojih preduzeća i njenim prodavanjem „povlaštenim kupcima“ umesto svim građanima, grupa trgovaca je uhapšena i izvedena na suđenje. Roba o kojoj se radilo bila je kafa, jestivo ulje i deterdžent, ukratko, sve ono čega nije bilo da se kupi u to vreme kada je naglo došlo do ekonomske krize u zemlji. Građanstvo je uzalud obilazilo prodavnice, kafe, ulja i praška nije bilo na rafovima. Doduše, bilo ih je u magacinima ali zbog fiksne cene koju je toj robi odredila jugoslovenska vlada, trgovci nisu želeli da je stave u promet, već su je preprodavali preduzećima sa kojima su imali dogovor. Zato je deo njih morao u zatvor. Da se „muvalo“ na sve strane u to vreme, svedočili su i ostali naslovi u Novostima tog 30. jula 1980. „Trgovanje nekvalifikovanom radnom snagom u gradovima sve unosniji posao“ glasio je nadnaslov vesti o izrabljivanju „fizikalaca“, dok je druga vest govorila da je u „užoj Srbiji“, a to je u to vreme bilo označavanje Srbije bez njenih pokrajina Vojvodina i Kosovo, prekinuta izgradnja čak 91 objekta, uglavnom proizvodnih hala i fabrika, zbog slabljenja domaće valute. Kriza je naglo i široko udarila na vrata Jugoslavije te godine.

 

 

1990.

Tog 30. jula 1990. jedna od glavnih vesti ticala se odabira nove himne za Srbiju i ukidanje crvene zvezde petokrake na njenom grbu i zastavi. To je značilo da je došao kraj epohe komunizma koji je simbolizovala crvena petokraka još od 1945. godine. Za himnu se predlagalo više numera ali je većina bila, a to su i Novosti istakle u naslovu, za povratak nekadašnje himne Kneževine, odnosno, Kraljevine Srbije „Bože pravde“.  

2000.

Svi su odahnuli tog 30. jula 2000, rekle su „Novosti“ ne navodeći zbog čega na samoj naslovnoj, već će to čitaoci otkriti na strani 13. Svakako jedan koji je odahnuo bio je čuveni operski pevač iz Italije Lučijano Pavaroti koji neće u zatvor, kako su objavile Novosti, ali jedna manja vest sa ove naslovnice danas deluje kao zlokobno predskazanje užasa koji će uslediti tek za godinu dana: američka CIA besomučno juri svetskog teroristu broj jedan, čije ime u ovom trenutku još uvek mnogima ne znači ništa. Postaće poznato na čitavoj planeti 11. septembra 2001. zbog razornog napada na Njujork i Vašington – Osamu Bin Ladena. Ali, četiri lepotice u kupaćim kostimima, uslikane od Budve do Ade Ciganlije, učiniće ipak da tog dana sve loše vesti deluju nekako - manje teskobne.