DA LI NAM PRETI NESTAŠICA MEDA? Cena tegle u Srbiji skočila na 2.000 dinara, a u svakoj trećoj je lažni med!

Tržištu Srbije preti nestašica meda, čija je cena poslednjih meseci skočila na čak 2.000 dinara po kilogramu, jer su sve ranije zalihe izvezene, a proizvodnja poslednjih godina zaredom ispod proseka, objašnjavaju pčelari

Oni istovremeno upozoravaju da ovakvi situaciju - manje količine i veće cene - iskorišćavaju falsifikatori da plasiraju lažni med građanima.

- Već nekoliko godina imamo manje meda nego uobičajeno. Prošle godine je bila loša sezona bagremovog meda u celom regionu. Zbog toga je cena meda znatno skočila, što je tada motivisalo pčelare da prodaju svoje zalihe po visokoj ceni, odnosno izvezli smo više nego inače i u ovu sezonu ušli bez zaliha - objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), i dodaje - Ova godina je bila loša zbog vremenskih prilika. Imali smo veliko izmrzavanje bagrema u proleće, kišno vreme, hladne noći tokom njegovog cvetanja. Ovogodišnji prinosi meda su i upola manji, i ovaj med se već izvozi, pa zbog toga ne možemo da kažemo da su nam to zalihe. Zato cena na tržištu skače i ide i do 2.000 dinara po tegli od jednog kilograma, dok je otkupna cena dostigla 7,1 evro.

Foto: rina

Prema njegovim rečima, nestašica meda otvara promet za veći broj falsifikata meda.

- Prema poslednjim procenama, na tržištu imamo oko 40 odsto falsifikovanog meda, što znači da je u svakoj trećoj tegli lažni med, pa i češće - rekao je Živadinović, uz ocenu da je i to ipak bolje u odnosu na 2015. godinu, kada je na tržištu čak 95 odsto meda bilo falsifikat, pa je ta godina i bila okidač za povećanje inspekcijskih nadzora.

Foto: pixabay.com

On navodi da je dobra vest za sve pčelare da je jedan falsifikator uhapšen, ali da ovo nikako ne bi smelo da bude jedino hapšenje.

- Veliki broj postupaka je u toku, radi se o velikom broju prekršaja, ali i velikoj utaji poreza. Prodajom onoga što navodno zovete med, a u stvari to nije plaćate manji PDV - 10 odsto umesto standardnih 20 odsto. Uhapšeni falsifikator je prodajom lažnog meda utajio porez za oko 500.000 evra - naveo je Živadinović.

On upozorava i da kazne za falsifikatore hrane u Srbiji nisu destimulišuće i da bi ih trebalo pooštriti po ugledu na EU, na čijem je tržištu tek 10 odsto meda lažno.

- Moramo da imamo strože propise i sankcije, poput dve godine zabrane rada i zabrane otvaranja sličnih firmi na svoje ime ili ime nekog člana porodice, kao što je to na primer u Holandiji - smatra Živadinović.