PČELARI SE BORE ZA OPSTANAK I APELUJU: Ne trujte pčele bez njih ni čovečanstvo neće preživeti/FOTO/VIDEO/

V.N.

13:59 Srbija 0

V.N. | 02. 02. 2021.

PČELARI SE BORE ZA OPSTANAK I APELUJU: Ne trujte pčele bez njih ni čovečanstvo neće preživeti/FOTO/VIDEO/

Uprkos velikoj šteti koju su pčelari pretrpeli zbog konstantnog trovanja pčela u poslednjih šest godina, pčelarstvo u Kikindi, ipak, opstaje, zahvaljujući podršci lokalne samouprave, nadležnih ministarstava i velikom entuzijazmu oko 300 proizvođača kojih je na nivou Srbije iznad proseka

Od trenutka kada pčele nestanu čovečanstvu će ostati još četiri godine života, rekao je jednom

prilikom Albert Anštajn.

Koliko smo ovu metaforu ozbiljno shvatili, videće neke naredne generacije, a podaci koji dolaze od pčelara, trebalo bi da nas zabrinu. O nestašici meda rano je govoriti, ali predsednik Udruženja pčelara „Kikinda“ Saša Čolak kaže da je prošle godine imao 50 odsto manje meda nego ranije.

- Kada je 2015. počelo trovanje imao sam 10 kilograma vrcanog meda po košnici za celu sezonu,
naredne 12, a svake nadolazeće, sve do 2020. za polovinu manje-rekao je ovaj iskusni pčelar i dodaje da kikindski pčelari godišnje proizvedu između 50 do 100 tona meda.

V.N.

 

Pčelari u očaju upozoravaju na trovanje koje desetkuje pčelinjake u kikindskom ataru, zbog čega se ulažu veliki napori da se pčelarstvo održi, a da broj najupornijih proizvođača nadvlada one razočarane. U Udruženju priznaju da bez podrške Grada, pokrajinskog i republičkog ministarstva poljoprivrede, ne bi mogli da sačuvaju proizvodnju koja je već šest godina stavljena na veliki ispit opstanka.

- U drastičnom pomoru pčela 2019. godine, pčelarima je nadoknađena šteta u iznosu od oko 40 odsto onog što su izgubili. Država, pokrajina i Grad nemaju obavezu, nego dobru volju da nam izađu u susret, da pčelare oporavimo i osnažimo da ostanu da se bave pčelarstvom-navodi Čolak.

S obzirom na štetu koju su pretrpeli, broj kikindskih pčelara nije se drastično smanjio, pa je i dalje iznad proseka na nivou države.

- Ukupno je oko 17 hiljada košnica, 9 hiljada imaju samo članovi Udruženja pčelara „Kikinda“, što kad se podeli sa brojem stanovnika, dobijemo jednu košnica na tri meštanina, a to je jako dobar rezultat- ističe predsednik kikindskih pčelara i dodaje da je ukupan broj udruženih pčelara oko 300.

V.N.

 

Grad će putem podsticajnih mera nastaviti da pomaže svim pčelarima, najavio je danas gradonačelnik Nikola Lukač, član GV za poljoprivredu i mesne zajednice Ljuban Sredić, kao i rukovodilac Odseka za poljoprivredu Dalibor Oličkov koji su obišli Udruženje pčelara „Kikinda“.

- Već tri godine otkako postoji Program mera za podsticaj ruralnog razvoja, Grad Kikinda podržava pčelarska gazdinstva i uglavnom je to do sada bilo u vidu nabavke opreme za pčelarstvo. Prethodne godine za tu namenu izvojeno je blizu 500 hiljada dinara, a za tekuću je uvedena i jedna novina za sva pčelarska gazdinstva koja pretrpe štetu od uginuća pčela kojima ćemo pomoći u nabavci novih rojeva.

V.N.

 

Ostaje i mera za finasiranje i nabavku opreme za pčelarstvo, tako da je opredeljeno milion i 200 hiljada dinara-rekao je Oličkov.

- Grad će uvek imati razumevanja za pčelare, izdvajaćemo značajna sredstva kako bi se brend kikindskog meda čuo ne samo u Srbiji, negoi širom regiona-naglasio je gradonačelnik Lukač. U masovnom trovanju pčela koje je onespokojilo i ojadilo kikindske pčelare maja 2019., zvanično je stradalo 1.668 košnica iz 35 pčelarskih gazdinstava.

Prouzrokovana materijalna šteta iznosila je oko 230.000 evra, a kasnije je utvrđeno da su pčele uginule korišćenjem ozloglašenog pesticida „fipronil“ u poljoprivredi.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.