POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE SVE BLIŽI! Epidemiolog objašnjava: Nema razloga da nastava ne počne 1. septembra, ali pod OVIM USLOVIMA!

Epidemiološka situacija u Srbiji je nesigurna, a bliži se 1. septembar, dan kada bi deca trebalo da krenu u školu, a radno aktivno stanovništvo da se masovno vrati u kolektive. Onlajn nastava iako je bila dobro organizovana, za dve i po godine deca su puno izgubila što se kvaliteta nastave tiče, zato je, kako smatraju stručnjaci, potrebno da se vrate u školske klupe

Iako je poslednjih dana bilo govora na temu treba li pomerati početak školske godine, epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava za „Blic“ da ako sve bude kao do sada, da nema razloga da nastava ne krene kako je planirano po programu i bez ikakvog pomeranja.

- Deca starijeg predškolskog uzrasta, kao i školskog najmanje se registruju kao novooboleli, što govori da taj deo populacije ima dobar imunitet i prolazi mnogo lakše. To znači da ako situacija ostane takva, onda nema razloga da škola ne počne škola 1. septembra. Na osnovu podataka kojim raspolažem nema razloga da se nešto pomera, s tim što moramo očekivati da se u septembru vraća i kompletno radno aktivno stanovništvo u radni proces, u najvećoj meri završavaju se godišnji odmori, počinju škole, počinje mnogo veća privredna aktivnost i tada se povećavaju uslovi za širenje infekcije. Tada je veća komunikacija, više je kontakata, prema tome to treba uzeti u obzir - objašnjava profesor Tiodorović.

Foto: Tanjug

Uprkos rizicima, smatra da škole mogu da rade uz dobru organizaciju.

- Smatram da škole mogu da rade, potrebno je da rade na uobičajen način koji je previđen programom, svakako da se dosta izgubilo u kvalitetu nastave u protekle dve godine sa onlajn nastavom, bez obzira što je ona bila dobro organizovana, relativno uspešna, međutim, ona ne može da da ono što daje organizovana nastava - dodaje profesor Tiodorović.

Ipak, kada je brojnost đaka u odeljenju u pitanju, trebalo bi napraviti izmene, pa deliti odeljenje.

- Ne mogu u odeljenjima da budu po 30, 35 učenika, mora da se deli na 15 učenika, da postoji razmak između njih. To su dužni da obezbede prosvetni organi, škola, prosvetni radnici, a roditelji treba da brinu o tome da im dete koje ima neke znake infekcije, temperaturu, kašalj da ne ide u školu, to je važno. Dakle, ako dete ima simptome, ne treba da ide u kolektiv. Znam da je to za neke roditelje problem, ali apelujem na poslodavce da treba da razumeju i te roditelje, jer je bolje da u tih nekoliko dana dete ostane kod kuće - smatra profesor Tiodorović.

Foto: ATA images

Individualna odgovornost

U epidemiji smo dve i po godine, a virus je i dalje u cirkulaciji. Profesor Tiodorović smatra da smo naučili pravila ponašanja. Neko je rizičan, neko je zaražen a nema simptome, virus se lako prenosi, pa je važno držati distancu od onih koji su osetljivi.

- Sada roditelji treba da objasne deci, ovim mlađima, da ako imaju baku ili deku sa nekim pridruženim bolestima, da imaju tu naviku držanja fizičke distance. Deci neće biti ništa, dok onima koji su imunokompromitovani, omikron može napravi problem. Valjda smo naučili do sada šta treba da radimo u ovakvim situacijama. Stariji ljudi kada ulaze u tržnicu, samousluge, i tome slično, oni nose maske, to sam primetio. Što se tiče školske dece koja imaju problem sa imunitetom, ona bi trebalo da nose maske sada kada krene nastava. A kako se epidemiološka situacija bude odvijala i kako budemo procenili, možda ćemo morati da vratimo maske u zatvorenom prostoru - dodaje profesor Tiodorović.

Simptomi kod dece

Ranije je bolest trajala od 15 do 20 dana, sad se sve završava na 5 do 7 dana, ipak kod dece je simptomatologija malo različita.

- Kod najmlađe dece, ispod 4 godine javlja se i dijareja pored temperature i povraćanja, jer oni generalno reaguju sa tim simptomima i kada su druge stvari u pitanju. Kod školske dece to prođe sa slabijom glavoboljom, temperaturom, bolovima u mišićima, kao i kod odraslih. Može da se desi da već posle dva, tri dana sve bude u redu. Roditelji neka obrate pažnju na to - kaže profesor.

Foto: ATA images

Dominirajući soj u Srbiji je BA.5 i to u skoro 90 odsto slučajeva, ali da imamo i BA.1, i BA.2 i BA.3 i BA.4.

- Starije osobe, hronični bolesnici, njima je u velikom njihovom interesu da prime četvrtu dozu vakcine. Epidemiološka situacija je nesigurna, sa blagom tendencijom da pređe u nepovoljnu. Izdvajam tri razloga zašto je to tako, imamo najmlađu decu, uzrasta do 4 godine koja su pozitivna, imamo hronične bolesnike i starije ljude, a tu je i trend broja preminulih, a to je od 10 do 18, što nije malo. Virus je u cirkulaciji, pa budite oprezni i odgovorni - zaključuje profesor Tiodorović.