Ostavio sam bebu u kolima i otišao da se kockam! Potresna ispovest čoveka zavisnog od kockanja: Zaboravio sam na dete koje je satima plakalo!

Mladić M.J. u svojoj potresnoj ispovesti otkrio je svu mračnu stranu kockanja!

- Počeo sam da se kockam u šestom razredu osnovne škole. Počelo je sa sportskim tiketima koje sam igrao za 100 ili 200 dinara, koje sam dobijao od roditelja za užinu. Ali nisam se tu zaustavio. U srednjoj školi sam hteo da oprobam sreću na aparatima i tako sam upao u začarani krug kockanja. Celog me obuzelo, nisam razmišljao ni o čemu drugom, već samo o tome kako ću da odem i odigram nešto. Zapostavio sam čak i svoje dete, koje je tada imalo svega šest meseci - ovako priča u svojoj potresnoj ispovesti M. J. (30), lečeni zavisnik od kockanja.

Kako i sam kaže, upao je u ambis iz kog nije bilo povratka, jer je svaki dan sve više vremena provodio u kockarnici.

- Dobici su bili mali, a gubici mnogo, mnogo veći. Dugovi koje sam pravio dostigli su astronomske cifre, ali sam uvek mislio da ću sve rešiti narednim kockanjem, što se nikako nije dešavalo. Koliko vam je u tim momentima ispran mozak, najbolje dokazuje primer kada sam svoje dete od pola godine ostavio u automobilu i otišao da se kockam!? Potpuno sam zaboravio na bebu, u kockarnici sam bio satima i tek kad sam krenuo kući, shvatio sam šta sam uradio. Ono se bilo zacenilo od plača. Zahvalan sam Bogu što se tada nije desilo još nešto strašnije. Dotad sam imao "masku" pred ukućanima, ali tada je porodica videla da mnogo toga nije u redu, da imam problem. Izgubio sam emocije, volju... Bio sam potpuno uništen - ističe M. J. i nastavlja da opisuje svoju životnu borbu:

- Jako čudna bolest. Prosto me je celog obuzela toliko da me ništa drugo nije zanimalo sem te kocke. Bio sam kod kuće sa porodicom fizički, ali psihički sam mislio samo o kocki. Čačkao sam telefon, proveravao rezultate, tikete i utakmice. Kada mi žena nešto priča, na jedno uvo mi uđe na drugo izađe.

Foto: Informer/Pixabay

Prema njegovim rečima, na nagovor roditelja i supruge krenuo je na odvikavanje od kocke, kako kaže, čisto kako bi im udovoljio, jer i dalje nije shvatao da ima problem.

- To sam shvatio tek kada su me stručnjaci suočili sa stvarnošću. Prvi dani mog boravka u zdravstvenoj ustanovi bili su pakleni, ali sam ih preporodio. Ni sa kim nisam imao kontakt. Nisam znao da li me je supruga napustila, kako mi je dete. Strahovao sam za porodicu, da li će ih zvati dužnici ili doći na vrata da ih maltretiraju. To su takve krize i takve muke kakve nikome na ovom svetu ne bih poželeo. Želeo sam da se kockam, bukvalno sam prvih mesec dana na lečenju sanjao kako popunjavam tikete ili igram rulet. Ali uz pomoć sjajnih lekara uspeo sam to da prebrodim. Dao sam sve od sebe kako bih istrajao u mučnoj borbi i izlečio se. Nisam želeo ponovo da razočaram roditelje, suprugu, za koju sam saznao da je posle svega ostala uz mene - priznaje naš sagovornik.

Foto: Informer/Pixabay

Gore od droge

Na pitanje koja bi bila njegova poruka za sve mlade zavisnike kojih je iz dana u dan sve više poručuje:

- Od kockanja "nema hleba". To vas rasturi na sitne komade, gore nego droga ili alkohol. Jedna od najtežih bolesti. Svi ti dobici su privremena stvar. Kada saberete mesec, dva, godinu, vidite da ste stalno na gubitku, a vaš život se uništava. Sa kockanjem uništiš svoj život, svi zaborave ko si i šta bio pre kockarskog života, ali može da se izgubi i budućnost!