BEZAZLENA IGRA ILI BOLEST? Kako da prepoznate zavisnika od kockanja?

Novembar je mesec prevencije i lečenja bolesti zavisnosti. Razgovarali smo sa doktorkom Marijom Dabetić iz "Instituta za mentalno zdravlje" o tome koliko ljudi u našoj zemlji pati od zavisnosti od kockanja.

Često kockanje lako prerasta u bolest. Čovek nekada nije ni svestan da je navučen i da u potpunosti zavisi od najrazličitijih igara na sreću. Nažalost, patološko kockanje može da uništi život i onome ko se kocka, ali i čitavoj porodici. Doktorka Marija Debatić iz Instituta za mentalno zdravlje objašnjava na koji način možemo prepoznati kockanje kao bolest zavisnosti.

-Nije svako kockanje patološko kockanje. Pod normalnim kockanjem podrazumevamo takvu kockarsku aktivnost gde je osoba u stanju da obuzda svoj poriv za kockanjem, da stane onda kada dobije i da kontroliše svoje navike. O patološkom govorimo onda kada, onaj koji kocka, nije u stanju da obuzda intenzivnu želju i poriv za kockanjem i da se već suočava sa posledicama te svoje aktivnosti - objašnjava doktorka Dabetić.

Foto: pexels.com

Nisu svi koji vole igre na sreću kockari. Važno je razlikovati patološki problem od bezazlene zabave.

-Postoje ljudi koji ceo život uplaćuju tiket. Igraju Loto, igraju Bingo, ali se nikada ne zadužuju, nikada ne troše velike svote novca, prođe vreme da ne igraju uopšte. Ima dosta naših starijih sugrađana koji redovno uplaćuju Loto i Bingo, ali to je jedan, dva listića. To je igra. Čovek je homo ludens. I njihova ta aktivnost je povezana sa zabavom - kaže doktorka Debatić.

Postoje različiti kriterijumi na osnovu kojih možemo da odlučimo da li je neka osoba patološki kockar.

-Nemogućnost obuzdavanja poriva, ulaganje sve veće i veće svote novca. Većina njihovih aktivnosti tokom dana je usmerena na planiranje, nabavljanje novca, praćenje rezultata... Većina njihovih aktivnosti je preusmerena na kockarske aktivnosti. U slučaju da smanje ili da prestanu, oni se suočavaju sa ozbiljnim problemima u smislu nervoze, napetosti, razdražljivosti. Kod njih je stalno prisutno laganje, manipulisanje, tajnovitost u ponašanju. Odjednom kreću intenzivnije da se druže sa ljudima od kojih im zavise finansije, koji im pozajmljuju novac bilo da su prijatelji ili ljudi koji to rade na kamatu. Potrebno je nekoliko tih kriterijuma da se zadovolji da bi mi mogli da kažemo da ovde možemo pričati o patološkom kockanju - rekla je doktorka Marija Dabetić.

Ne možemo da znamo precizan broj onih koji se bore sa patološkim kockanjem. Prema podacima Instituta za mentalno zdravlje, između 1 i 3% ljudi u našoj zemlji ima ovaj problem. Nažalost, realne brojke su mnogo veće. Čak se pominje cifra od 10%.

Foto: pexels.com

-Kod nas je zabeležen trend porasta pacijenata sa dijagnozom patološkog kockanja. Od 59 pacijenata koji su završili naš program 2020. godine. 2021. je bilo 70, iako je te dve godine obeležila korona. Ove godine, do 30. septembra ih je 51 - iznela je statističke podatke doktorka Dabetić.

Nije lako privoleti nekoga ko ima problem patološkog kockanja na lečenje. Lekari rade samo sa onima koji svojevoljno pristanu na terapiju, ali to ne znači da oni nužno moraju sami da se prijave.

Foto: pexels.com

-Nama često dolaze ili roditelji, ili partneri od naših pacijenata. Tu stupa na scenu za motivacioni rad. Mi nemamo mehanizam da privolimo nekoga, niti da ga prisilno zadržimo na lečenju. Samo ozbiljnom motivacijom, u saradnji sa članom porodice, saradnikom u lečenju pokušavamo da dođemo do pacijenta i ipak ga privolimo na lečenje svi zajedno - zaključuje doktorka Dabetić.

U današnjem svetu izuzetno je teško sprečiti ljude da se kockaju. Prevelika dostupnost najrazličitijih igara na sreću neprestano izaziva one koji su skloni ovoj vrsti zavisnosti. Kockanje je ipak izlečivo, a prvi korak ka tome jeste priznavanje da pojedinac ima problem.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.