Ovo je najčešći uzrok smrti žena nakon menopauze! Jedan pregled svaka dama treba da uradi, traje 3-4 minuta, a spasava život!

Svaka žena nakon 45, 50. godine života treba da uradi kolor dopler karotida, glavnih arterija vrata, pregled koji ne zrači i traje svega tri-četiri minuta, jer je moždani udar prvi uzročnik smrtnosti žena.

Isto tako, svako ko u porodici ima više od jednog člana sa aneurizmom (lokalno proširenje krvnog suda u mozgu) treba da zna da je u velikom riziku i da treba da uradi angiografiju (snimanje krvnih sudova pomoću kontrasta i katetera), što bi moglo i život da mu spase ukoliko se ispostavi da ima aneurizmu, kaže mladi specijalista radiologije dr Žarko Nedeljković sa Odeljenja interventne neuroradiologije Klinike za neurohirurgiju UKC Srbije.

On tzv. endovaskularnim tretmanom, minimalno invazivnom metodom, bez otvaranja glave, a pomoću katetera i mikrokatetera leči pacijenate sa šlogom, kao i one sa aneurizmom.

Žene su od moždanih udara (šlogova) zaštićenije do menopauze jer estrogen zaštitno deluje na krvne sudove.

- Ali kad žena uđe u menopauzu, naglo se smanjuje koncentracija estrogena u krvi i dolazi do bržeg starenja krvnih sudova i do suženja karotida, te je zato šlog najčešći uzrok smrti žena. Savet je da preventivno urade kolor dopler karotida kad uđu u menopauzu - objašnjava dr Nedeljković i dodaje:

- Ukoliko vam više od jednog člana porodice ima aneurizmu po vertikalnoj i horizontalnoj liniji - otac, majka, deda, baba, brat, sestra, poželjno je raditi skrining, kontrolnu angiografiju. To treba uvek da se ima u podsvesti, pa kad dođe vreme, recimo osoba napuni 18 godina - da uradi angiografiju.

Foto: Freepik.com

Aneurizmu, prema poslednjim naučnim radovima, ima pet odsto opšte populacije, a najčešće se otkriva slučajno, kad pacijent iz nekih drugih razloga radi magnetnu rezonancu (MRI) ili skener (CT) glave.

- Nije bezopasna, a pacijenti ne znaju ni da je imaju. Osim veličine, gledamo i oblik aneurizme, da li ima pupoljke, tj. znake koji mogu pokazati da će da pukne. Kad se otkrije aneurizma, pacijent na Klinici za neurohirurgiju ide na konzilijum, u kom su neurohirurzi i interventi neuroradiolozi, gde se gleda da li je indikovano praćenje, hirurško lečenje, koje izvode neurohirurzi, ili endovaskularni tretman, koji rade interventi neuroradiolozi.

Trend u svetu je, naglašava mladi doktor koji je medicinu završio sa prosekom 9,90, da se najveći broj pacijenata, više od 80%, tretira minimalnom interventnom neuroradiologijom jer je manje invazivna.

- Kroz rez na preponi, ruci ili vratu pa dalje kroz krvne sudove, preko sistema katetera i mikrokatetera dolazimo do krvnih sudova u mozgu i ulazimo u aneurizmu. To su mikrometarski pokreti, i ako se minimalno pomera, aneurizma može da pukne. Ubacujemo platinske mikrospirale ili neki drugi embolizacioni uređaj ili, ako je aneurizma veća, stavljamo stent da bi se preusmerio protok krvi, pa ona vremenom trombozira i ulazi u fazu resorpcije - navodi dr Nedeljković, koji je zahvalan mentoru prim. dr sci. med. Ivanu Vukašinoviću, interventnom neuroradiologu od koga uči i koji je prvi uradio mehaničku trombektomiju u UKCS.

Foto: Shutterstock

Posao im nije samo da spreče moždani udar već i da rade kad se desi, bilo kao ishemijski, usled zakrčenja krvnog suda trombom, ili hemoragični, zbog krvarenja u mozgu nakon pucanja krvnog suda.

Mehaničke trombektomije, tj. vađenje tromba rade u Urgentnom centru UKCS, zgradi do zdanja Klinike za neurohirurgiju, a odluku donose zajedno s neurolozima.

- Sećam se mladih ljudi koji su išli, radili, odjednom pali i šlogirali se. Oduzeta celu polovinu tela, nisu mogli ni da govore. Neverovatan je osećaj kad izvučete tromb iz glave, a pacijent vam progovori na stolu i počne da pomera ruke i noge. Dođe sa invaliditetom, a posle tri-četiri dana sam se odveze kući. A vi znate - da to niste uradili u tom momentu i da je ostao onakav kakav je došao, ceo život bi živeo sa invaliditetom ili bi i umro. I to više ne bi bila samo njegova bolest već i cele porodice, jer bi bio u postelji dok je živ, ali i bolest društva i države - ističe mladi radiolog, koji je pune ruke posla imao tokom pandemije kovida, koji je stvarao tromboze, a one dovodile do šlogova.

Foto: Shutterstock

Faktori rizika

Glavni faktor rizika za aneurizme su pušenje i visok krvni pritisak, a incidenca je veća što su pacijenti stariji.

- Svim pacijentima savetuje se prestanak pušenja i kontrola krvnog pritiska, da bude niži od 130 mm živinog stuba. Ne samo zbog bojazni da se rekanališe već rađena aneurizma nego da se ne pojavi na drugom mestu, na krvnim sudovima mozga ili bilo gde u organizmu - navodi dr Nedeljković i dodaje da treba izbegavati boravak na jakom suncu.

Aneurizme:

- krvareće, pacijent je prokrvario

- simptomatske, pacijent nije prokrvario, ali ima užasne glavobolje, ispade u kranijalnim (moždanim) nervima, poremećaje u vidnom polje, poremećaje stanja svesti, pa čak i epi-napade ako pritiskaju temporalne režnjeve u mozgu, to su najčešće gigantske aneurizme

- asimptomatske, slučajno otkrivene tokom drugih ispitivanja.

Brojke:

4 dana imao najmlađi pacijent, urođena aneurizma Galenove vene

12 godina imao najmlađi pacijent sa šlogom

300 mehaničkih trombektomija očekuje da urade interventni neuroradiolozi ove godine u UC

250 aneurizmi godišnje odrade interventni neuroradiolozi na Klinici za neurohirurgiju