Kako preživeti početak proleća? Ovo je alergen broj jedan, od njega pola Srbije kija

Simptomi kreću sa svrabom i peckanjem u očima, crvenilom i suzenjem. Na to se nadovezuju serije kijanja, obilno vodenasto curenje iz nosa, a potom i njegova zapušenost.

Dok se većina raduje proleću koje je ove godine poranilo, buđenju prirode i cvetanju drveća, drugi trljaju oči, kijaju i šmrkću. Ono što je za jedne bezazlen polen, za druge je opasan izazivač imune rekcije. Procenjuje se da oko trećina stanovništva boluje od nekog vida alergije, a one sezonske, odnosno polenske su najčešće, navodi alergolog dr Raica Stošović.

- Danas su najbrojnije alergije disajnih puteva, alergijski ranitis i alergijska bronhijalna astma, dok je kod dece najčešći alergijski ekcem. Uzroci su preosetljivost na polen, a s obzirom na to da u periodu od febrauara do aprila cveta drveće, aktuelne su alergije na brezu, lesku i vrbu, kojih ima i po gradovima – kaže alergolog. 

Simptomi kreću sa svrabom i peckanjem u očima, crvenilom i suzenjem. Na to se nadovezuju serije kijanja, obilno vodenasto curenje iz nosa, a potom i njegova zapušenost.

Foto: Shutterstock

- Kasnije se javljaju svrab u ušima, grlu, mekom nepcu i vratu, kod nekih i suv kašalj, stezanje u grudima, šištanje, pa čak i napadi gušenja. Ako primetite neki od ovih simptoma obavezno se javite svom lekaru ili barem popričajte sa farmaceutom – savetuje doktor.

Kako alergiju razlikovati od prehlade?  

Za razliku od prehlade koja je virusnog, odnosno bakterijskog porekla, alergija se javlja uvek u isto vreme, na isti način.  

- Prehladu prati jeza i drhtavica, povišena temperatura, curenje iz nosa je obično žuto ili prebojeno i što je najvažnije ne traje duže od nedelju dana. Alergija, ako je na samo jedan alergen (što je ređi slučaj), traje najmanje mesec dana – objašnjava alergolog.

Foto: Shutterstock

Sezona koja ne prestaje

Nakon drveća, sledi cvetanje trava (maj - jul) i korova (avgust - novembar), koji su ujedno, a posebno ambrozija, najjači alergeni. Simptomi se tako mogu razvući, što je najčešće i slučaj, bezmalo tokom čitave godine. Mogu se javiti u bilo kom uzrastu, ali mahom kreću u detinjstvu ili kasnije u starijem dobu. 

Imunoterapija rešava stvar

Prva grupa lekova koja se preporučuje su svima dostupni antihistaminici, a potom kortikosteroidni preparati, kao i razne druge opcije lečenja, ukoliko alergija zahvata i donje delove disajnih puteva, dakle pluća. Tu je i imunoterapija koja jedina deluje na sam uzrok alergije, menjajući tok bolesti. 

Foto: Shutterstock

- Danas su lekovi efikasni, sa vrlo malo nuspojava i masovno se koriste, na žalost mahom na svoju ruku. Služe za neutralisanje simptoma, dok imunoterapija u periodu od tri godine stvara otpornost na alergene, odnosno smanjuje tegobe kod pacijenta i potrebe za uzimanjem lekova. Sprovodi se u vidu potkožnih injekcija ili se pije u vidu kapi ili tableta – sugeriše dr Stošović i poručuje:

- Najbolje što možete da uradite za sebe jeste da blagovremeno prepoznate simptome i javite se lekaru, tako da se shodno tome blagovremeno postavi dijagnoza i krene s lečenjem.  

Šta sami možete da uradite

Mere opreza ne mogu da zaštite preosetljive osobe, ali su u stanju ublaže simptome:

• Zatvarajte prozore rano ujutru, kada je koncentracija polena najveća, a otvarajte kasno po podne i uveče, naročito pri vetrovitom vremenu. 

• Treba uključiti klima uređaj, naročito one koji imaju filter za polen. 

• U prirodu ne treba ići bez uzetih medikamenata, a nakon povratka oprati kosu i presvući garderobu koja je kontaminirana. 

• Ispirajte nosne šupljine rastvorima za toaletu nosa.

• Ako je potrebno, nosite maske. 

• Pratite redovno koncentraciju polena u vazduhu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

 

 

       

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.