Kako preživeti početak proleća? Ovo je alergen broj jedan, od njega pola Srbije kija

Simptomi kreću sa svrabom i peckanjem u očima, crvenilom i suzenjem. Na to se nadovezuju serije kijanja, obilno vodenasto curenje iz nosa, a potom i njegova zapušenost.

Dok se većina raduje proleću koje je ove godine poranilo, buđenju prirode i cvetanju drveća, drugi trljaju oči, kijaju i šmrkću. Ono što je za jedne bezazlen polen, za druge je opasan izazivač imune rekcije. Procenjuje se da oko trećina stanovništva boluje od nekog vida alergije, a one sezonske, odnosno polenske su najčešće, navodi alergolog dr Raica Stošović.

- Danas su najbrojnije alergije disajnih puteva, alergijski ranitis i alergijska bronhijalna astma, dok je kod dece najčešći alergijski ekcem. Uzroci su preosetljivost na polen, a s obzirom na to da u periodu od febrauara do aprila cveta drveće, aktuelne su alergije na brezu, lesku i vrbu, kojih ima i po gradovima – kaže alergolog. 

Simptomi kreću sa svrabom i peckanjem u očima, crvenilom i suzenjem. Na to se nadovezuju serije kijanja, obilno vodenasto curenje iz nosa, a potom i njegova zapušenost.

Foto: Shutterstock

- Kasnije se javljaju svrab u ušima, grlu, mekom nepcu i vratu, kod nekih i suv kašalj, stezanje u grudima, šištanje, pa čak i napadi gušenja. Ako primetite neki od ovih simptoma obavezno se javite svom lekaru ili barem popričajte sa farmaceutom – savetuje doktor.

Kako alergiju razlikovati od prehlade?  

Za razliku od prehlade koja je virusnog, odnosno bakterijskog porekla, alergija se javlja uvek u isto vreme, na isti način.  

- Prehladu prati jeza i drhtavica, povišena temperatura, curenje iz nosa je obično žuto ili prebojeno i što je najvažnije ne traje duže od nedelju dana. Alergija, ako je na samo jedan alergen (što je ređi slučaj), traje najmanje mesec dana – objašnjava alergolog.

Foto: Shutterstock

Sezona koja ne prestaje

Nakon drveća, sledi cvetanje trava (maj - jul) i korova (avgust - novembar), koji su ujedno, a posebno ambrozija, najjači alergeni. Simptomi se tako mogu razvući, što je najčešće i slučaj, bezmalo tokom čitave godine. Mogu se javiti u bilo kom uzrastu, ali mahom kreću u detinjstvu ili kasnije u starijem dobu. 

Imunoterapija rešava stvar

Prva grupa lekova koja se preporučuje su svima dostupni antihistaminici, a potom kortikosteroidni preparati, kao i razne druge opcije lečenja, ukoliko alergija zahvata i donje delove disajnih puteva, dakle pluća. Tu je i imunoterapija koja jedina deluje na sam uzrok alergije, menjajući tok bolesti. 

Foto: Shutterstock

- Danas su lekovi efikasni, sa vrlo malo nuspojava i masovno se koriste, na žalost mahom na svoju ruku. Služe za neutralisanje simptoma, dok imunoterapija u periodu od tri godine stvara otpornost na alergene, odnosno smanjuje tegobe kod pacijenta i potrebe za uzimanjem lekova. Sprovodi se u vidu potkožnih injekcija ili se pije u vidu kapi ili tableta – sugeriše dr Stošović i poručuje:

- Najbolje što možete da uradite za sebe jeste da blagovremeno prepoznate simptome i javite se lekaru, tako da se shodno tome blagovremeno postavi dijagnoza i krene s lečenjem.  

Šta sami možete da uradite

Mere opreza ne mogu da zaštite preosetljive osobe, ali su u stanju ublaže simptome:

• Zatvarajte prozore rano ujutru, kada je koncentracija polena najveća, a otvarajte kasno po podne i uveče, naročito pri vetrovitom vremenu. 

• Treba uključiti klima uređaj, naročito one koji imaju filter za polen. 

• U prirodu ne treba ići bez uzetih medikamenata, a nakon povratka oprati kosu i presvući garderobu koja je kontaminirana. 

• Ispirajte nosne šupljine rastvorima za toaletu nosa.

• Ako je potrebno, nosite maske. 

• Pratite redovno koncentraciju polena u vazduhu na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.