Ekonomski benefiti projekta Jadar biće presudni za ceo loznički kraj! Više od 2,5 milijardi evra i 1.500 zaposlenih promeniće život ljudi u ovom delu Srbije!

Generalni sekretar Saveza inženjera i rudara Srbije Predrag Mijatović gostujući na Informer televiziji otkrio je sve ekonomske benefite projekta Jadar.

Zašto je projekat Jadar šansa koju Srbija ne sme da propusti?

-Projekat Jadar i sama eksploatacija litijuma predstavlja veliku šansu za Srbiju i njen ekonomski razvoj. Sve zavisi od nas i od naše Vlade kako ćemo se postaviti u celoj priči koja je vezana za litijum. Ako se ovde bude išlo samo na eksploataciju rude i prodavanje rovnog materijala rude ili koncentrata, tu će u suštini najveću korist da ima direktno kompanija koja se bavi iskopavanjem, konkretno u ovom slučaju Rio Tinto. Ako mi uspemo, u ovom slučaju, da na bazi te sirovine i tog koncentrata da razvijemo prateću industriju kao što je pravljenje baterije, da se prave električna vozila, to će onda značiti kvalitativni skok za našu državu. Litijum nema samo primenu samo za baterije i električna vozila, može da se primenjuje i u drugim granama. Pre Drugog svetskog rata, litijum se koristio kao mast za mašine, koristio se i u staklarskoj industriji. Litijum se koristi i za proizvodnju aluminijuma, određenih vrsta keramike, koristi se u proizvodnji određenih vrsta guma, tako da ima široku primenu. Kada bi se sve ove proizvodne pogone otvorili u Srbiji, sa svim pratećim delatnostima, to bi bio vrlo značajan podstrek za ekonomski razvoj Srbije - naveo je generalni sekretar Saveza inženjera i rudara Srbije Predrag Mijatović.

Koliko je ovaj projekat bitan za Loznicu i ceo Mačvanski okrug?

- Vrlo je bitan, to bi značilo prosperitet u tom kraju. Da bi ovakav jedan privredni subjekat normalno radio na teritoriji Loznice, u tom kraju mora da se potpuno izmeni kompletna putna infrastruktura, od železničkog do drumskog saobraćaja. To bi bio veliki efekat. Prema planovima koje možete naći u sredstvima javnog informisanja, tu se predviđa zapošljavanje do 1500 ljudi i u eksploataciji same rude do proizvodnih pogona za dobijanje koncentrata. U takvom jednom proizvodnom objektu bili bi zaposleni stručnjaci svih profila: i visoko obrazovani i ovi sa srednjom stručnom spremom. Pogotovo se to odnosi na inženjere rudarstva, geologije i tehnologije. Kada bi taj objekat krenuo sa radom, ja verujem da bi se na teritoriji Loznice i okolnih gradova procenat radnosposobnih stanovnika na lokalnom birou smanjio; skoro da bi i nestao- rekao je Mijatović.

Da li to znači da će se duplirati i direktna strana ulaganja?

- Ako dođe do toga, ovo će biti vrlo velika investicija. Rio Tinto planira da uloži u otvaranje rudnika oko 2,5 milijardi evra. Cela investicija je krenula od nule. Posle prvih pozitivnih rezultata, tu su urađena i obimna geološka istraživanja. To su uglavnom izvodile firme ovde iz Srbije. Istražno bušenje najvećom merom. Veliki deo sredstava koji je utrošen, potrošen je na domaću pamet. Taj deo Srbije nekada je zapošljavao dosta radnika. U neposrednoj blizini bila je intenzivna rudarska eksploatacija. Ja mislim da ako sve to krene kako se planira, Rio Tinto bi tu bio najveći poslodavac. Tu idu plate, porezi, doprinosi i sve takse koje se mogu ubirati u korist države- rekao je Predrag Mijatović.

On je komentarisao i tekst "Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji". Autori su sami priznali da su bili prinuđeni da izmene neke delove teksta.

- Ceo taj rad po meni je jedna najobičnija manipulacija. Kao prvo, naslov tog rada ne odgovara tekstu. Ako zadrže naslov, onda bi trebalo menjati kompletan tekst. Tu se govori o uticaju tog potencijalnog rudnika na zapadnu Srbiju. Kompletno postrojenje na kome treba da bude ovaj rudnik je oko 500 hektara maksimalno. Verovatno će biti i na manjoj površini. Oni daju projekciju na jedan deo Srbije koji je površine od minimalno 1000 kvadratnih kilometara.  Postoji ta nesrazmera, a i sama metodologija kojom su stigli do nekog rezultata je vrlo problematična. Daju neke rezultate za koje ne navode uzrok pojedinih visokih koncentracija. Kad govore o analizama vode, ne vidi se način na koji su uzimali uzorke. Kad se radi analiza vode postoji čitava jedna procedura. Konkretno, kada se rade analize vode, taj sud u koji se uzima voda mora da bude sterilan. U takve flaše mora da se stavi određena količina azotne kiseline određenog rastvora. Kad se u nju ubaci određena količina vode, ne sme da dođe do obaranja nekih teških metala. Svi ti uzorci se analiziraju na instrumentima visoke preciznosti. Postavlja se pitanje tog uzorkovanja. Drugo, u tom radu možete da nađete i elemente na osnovu kojih bi sud mogao da pokrene u najmanju ruku prekršajni postupak. Tamo lepo piše da su uzimali uzorke vode koje su dobili od građana, a ne od Rio Save. To u najmanju ruku predstavlja prekršaj -naveo je generalni direktor Saveza inženjera i rudara Srbije.

Foto: Tanja Andric

Da li su se svesno ili nesvesno unele te manjkavosti i nedostaci u rad?

-To stvarno ne znam, ali način na koji je napisan ceo članak i koji su zaključci izvedeni, ja ipak mislim da su oni to sve svesno uradili. Možda su hteli da daju neku naučnu ili stručnu osnovu svim tim neistinama koje su se plasirale u javnosti. I sam taj članak obiluje neistinama i proizvoljnim tumačenjima. Pročitao sam taj članak. Kada bismo analizirali svaki taj aspekc, bukvalno bi za to trebala cela jedna emisija: počevši o tome kako govore o nekontrolisanom izlivu podzemnih voda na površinu terena. Kao da ne postoje propisi koji su vezani za rudarstvo koji tačno regulišu kako se otvaraju podzemne rudarske prostorije, mere zaštite, pravljenje hidroizolacionih obloga da ne dođe do mešanja vode, kako se vode prikupljaju... Ima jedan deo koji govori o šumi koja tu treba da se poseče i koje količine ugljenika i ugljen-dioksida šume mogu da apsorbuju. Pozivaju se na neke primere iz Švedske i nekih severnih teritorija gde ni klima ni zemljište nije ni slično kao u Srbiji. Kod običnog računa su nešto pobrkali, pomnožili su babe i žabe i izveli potpuno pogrešne zaključke kolike količine ugljenika i ugljen-dioksida uopšte tlo može da apsobruje- naveo je Mijatović.

Navodi se da će rudnik imati tečnu jalovinu. Šta to znači?

-Ovi rudnici metala koji su do sada u eksploataciji imaju neku vrstu tečne jalovine. Tehnološkom šemom prelrade jalovine ovde će se dobijati suva jalovina. Dalji tretman te jalovine trebalo bi da se korisit za pravljenje određenih materijala koje će se mešati sa cementom i sa još nekim agregatom i da će se vraćati u podzemlje i da će se popunjavati prostori koji su u međuvremenu eksploatisani. Tu nema reči o tečnoj jalovini. Ta suva jalovina koja se bude odlagala, odlagaće se na tačno određenom prostoru, na odlagališta rudarskog otpada koji mora da bude izveden po svim pravilima rudarske struke. Postojaće nekoliko zaštitnih slojeva, a ne kao što se u radu spominje debljina od, čini mi se, pet santimetara. Tu idu prvo glineni zastori, pa specijalne neke vrste izolacionih materijala, pa geotekstili... Taj zaštitni sloj koji je nepropusan treba da posluži kao podloga na koju će se odlagati taj privremeni otpad. Sad trenutno kakva je situacija, taj ceo proces teško da može da bude pre 2030. godine. To je moja procena. Dat je rok od dve godine da struka da konačno mišljenje. Onda dok prođe proces izrade tehničke dokumetnacije, do izrade rudarskih radova i dok se krene sa razradom rudarskih prostorija, tako da je teško da eksploatacija može da krene pre 2030. godine- rekao je Predrag Mijatović.

Zašto se već sada plasiraju ove netačne tvrdnje da je Jadar destruktivan po ljudsko zdravlje?

-Nemaju nikakvih osnova da plasiraju takve neproverene informacije. Mnogi detalji se ne znaju da bi oni mogli da daju takve zaključke. Postoje rizici svuda u rudarstvu bez obzira da li se radi površinska podzemna eksploatacija ili neka druga eksploatacija. Ovo je klasična podzemna eksploatacija koja se ni u čemu ne razlikuje od eksploatacije olova, cinka, bakra kod nas, ili u svetu drugih ruda- naveo je Mijatović.

Mnogi ekolozi dižu glas smatrajući da bi to moglo da ugrozi životnu sredinu. Šta vi mislite o tome?

- Svi rizici mogu da se otklone pravilnim projektovanjem, izborom savremene opreme, počevši od eksploatacije do nadzovnih sistema koji treba da prate i emisiju gasova koji se javljaju prilikom same eksploatacije i prerade rude. Ovde će pri eksploataciji biti najmanje emitovanje nekih štetnih gasova. Koliko sam upoznat, planira se primena elektro opreme na daljinsku kontrolu u podzemnoj eksploataciji. Sve što se radi na površinama, radi se u zatvorenim sistemima koji su probani na eksperimentalnom nivou. Postoje sve mere zaštite prikupljanja gasova, onda se mora uspostaviti taj monitoring. Današnji sistemi za selekciju rude, za utvrđivanje emisije svih vrsta gasova, ili kvalitet otpadne vode sve to mogu da prate. S druge strane, kompanija koja ima nameru da uloži u ceo ovaj projekat preko dve milijarde evra sumnjam da će dozvoliti da bilo koji segment njihove proizvodnje ne podleže kontroli i da ne prave čist ekološki proizvod. Samim tim, imaće vrlo velikih problema u plasmanu tog proizvoda na evropsko tržište- rekao je Predrag Mijatović.

Sve te dezinformacije koje dolaze do nas izazivaju zabrinutost kod ljudi. Nismo svi stručnjaci i ljudi sve ovo procesuiraju na potpuno drugačiji način.

-Ova oblast nije baš naročito dostupna širim masama. Neki ne znaju, mnogi su zaboravili šta je rudarstvo. U tom kraju već skoro trideset godina nema eksploatacije. Sličan slučaj je i u Evropi. I tamo je već više od 30 godina rudarstvo gurano u potpuno drugi plan, dok se nisu stekli uslovi da privrede zapadnih zemalja nisu uvidele da im jednostavno trebaju sirovine i da moraju da otvaraju rudnike- naveo je stručnjak.

Koliko bi Srbija izgubila kada bismo propustili ovaj projekat?

-Ta kompanija planira da u jednom kratkom vremenskom periodu investira oko 2,5 milijardi evra. Ako bi to izostalo, onda bi izostalo i zapošljavanje, pitanje kada bi taj kraj dobio kompletno novu infrastrukturu: drumsku, železničku... Generalno kada se sagleda situacija, to bi stvarno bio veliki gubitak za ceo taj kraj. Ali, da bismo svi bili umireni, treba da sačekamo da prođe taj period koji je dat. Sva ta tehnička dokumentacija ići će na javnu raspravu. Tu sad treba dati primedbe kako je sve to urađeno i da li postoje mogućnosti da se poboljšaju ti projekti- rekao je Mijatović.

Foto: Informer printscreen

Na koji način je najbolje da se edukuju građani koji nisu stručni za ovu oblast, a zanima ih da saznaju sve pojedinosti?

-Sad se pravi jedna platforma gde će biti postavljen najveći broj informacija. Pojaviće se mnogi radovi i objašnjenja mnogih tih nepoznanica koje prate ovaj projekat. Trebalo bi organizovati i okrugle stolove i emisije gde će se ljudima jednostavno približiti rudarstvo, geologija i tehnologija. Ljudi treba da razumeju da se tu ništa ne radi napamet, da postoji oprema u svim tim fazama, da se ne radi na otvorenom i da se sve te hemikalije i proizvodi koji su jalovina ne bacaju po njivama, ne ispušta se neprerađena voda u reke. Treba raditi na obrazovanju ljudi i što više im približiti celu ovu problematiku-zaključio je Predrag Mijatović.