Slavica svaki dan brine o majci koja ima podmuklu bolest: Simptomi su nekad zbunjujući čak i za lekare

U Srbiji oko 140.000 ljudi boluje od neke vrste demencije, u Beogradu oko 30.000 njih, procene su Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest od prošle godine.

Ono što uliva nadu za lečenje Alchajmerove bolesti jeste najnovije istraživanje koje govori da bi dijagnoza mogla da bude postavljena čitavu deceniju ranije.

Predsednik Udruženja neurologa Zapadnog Balkana doktor Ranko Raičević podsetio je da Alchajmerova bolest spada u kategoriju jedne široke grupe neurodegenerativnih oboljenja, gde su kognitivne smetnje srž tog oboljenja.

- One počinju mnogo ranije nego što se porodica i sam pacijent obrati lekaru. Zaboravnost, neadekvatnost u vremenu i prostoru, nemogućnost da se setimo nekih bitnih događaja... Sve to pripisujemo starenju, ali se zapravo iza toga može kriti Alchajmer - napominje dr Raičević gostujući na Prva TV i ističe da je u pitanju populaciono oboljenje, koje je praktično najveći zdravstveni problem u narednih 10 godina.

Sa ovom sve rasprostranjenijom bolešću susreće se i jedna ćerka, Slavica Struparušić koja je gostujući na Prva TV otkrila sa kojim se sve problemima susreće njena majka i kako izgleda njen dan.

Foto: Freepik.com

 

- Čudna je to bolest. Podmukla. Onaj koji boluje od nje, najmanje to primeti. Mi gledamo kako se osoba menja, svađamo se, pitamo se šta je bilo, zašto se tako ponaša. Imala sam situaciju da je moja mlađa ćerka trebalo da ide u školu. Ja bih mamu pozvala i pitala da preuzme brigu o mojoj ćerki, i ona pristane. Ona krene u prodavnicu i jednostavno zaboravi šta treba da uradi - priseća se ćerka Slavica i dodaje da u toj prvoj fazi čak ni lekar opšte prakse nije znao da prepozna da je reč o Alchajmeru.

Kada je doktoru opšte prakse objasnila da se mama stalno oseća uplašeno, da ima brigu, da nije opuštena, od lekara je dobila bensedin, ali agonija se tada nastavila.

"Mama je mislila da je neko pljačka i prati"

- Ne samo što je o zaboravljala, moja mama je mislila da je neko stalno pljačka, da je neko prati - priseća se Slavica.

Tek kada su lekari ustanovili da je reč o Alchajmeru, njena majka se smirila. Kada joj je propisana adekvatna terapija, Slavičina majka je imala normalan život.

"Mama me ne prepoznaje, živi u svom detinjstvu"

- Drastično se sve promenilo na bolje. Mama se smirila. Nismo imali te epizode da je ljuta, besna, postalo je podnošljivije - rekla je Slavica i otkrila poražavajuću posledicu Alchajmera.

- Mama me više ne prepoznaje. Nekad sam za nju starija sestra, nekad sam komšinica, prijateljica. Ali jako mi je simpatično što mama sada živi svoje detinjstvo, ona ni ne zna da je bila udata i da je rađala - istakla je ćerka Slavica i osvrnula se na još jednu neprijatnu stranu ove bolesti:

I dalje ima dobrih ljudi

Otkad su ljudi iz okoline saznali da njena majka ima bolesti, sve manje ljudi im je dolazilo u posetu. Kako kaže, ljudi jednostavno ne vole bolesne ljude. Ipak, Slavica je podsetila i na činjenicu da i dalje ima dobrih ljudi i da nije sve tako "crno".

Slavica se prisetila dvoje dobrih ljudi koji su pomogli njenoj majci.

- Mama je izašla iz stana u pidžami i mi to nismo primetili i stigla je jedno 400 metara dalje od kuće. Srelo ju je dvoje mladih ljudi, mladić i devojka, zaustavili su je na ulici i pitali je kako se zove. Ona je tada znala ime, pozvali su policiju koja im je dala adresu i odveli su je kući - rekla je za kraj Slavica.