Iza svakog jezivog ubistva krilo se isto upozorenje: Priče najpoznatijih dečaka-ubica

Gotovo svaki slučaj u kojem je dete počinilo teško ubistvo iza sebe je ostavio isti uznemirujući trag. Pre nego što su njihova imena dospela na naslovne strane, postojali su znaci koje su porodica, okolina ili stručnjaci kasnije prepoznali kao ozbiljno upozorenje.

Iznenadni napadi besa, nasilje nad vršnjacima, okrutnost prema životinjama, nedostatak empatije i odsustvo kajanja često su se pojavljivali godinama pre zločina koji je šokirao javnost.

Iako stručnjaci upozoravaju da nijedno nasilno dete ne mora nužno postati ubica, istorija nekih od najpoznatijih slučajeva pokazuje da su obrasci agresivnog i uznemirujućeg ponašanja često postojali mnogo pre nego što su počinjena najteža krivična dela.

Od Indije i Sjedinjenih Američkih Država do Velike Britanije i Srbije, pojedini maloletni počinioci ostavili su za sobom jezivu zajedničku nit: nasilje koje nije počelo ubistvom.

Amardžit Sada: Dečak koji nije pokazivao kajanje

Kada je indijska policija privela Amardžita Sadu, imao je svega 8 godina. Već tada bio je osumnjičen za ubistvo više beba, uključujući i svoju mlađu sestru.

Prema navodima iz istrage, članovi porodice i meštani tvrdili su da je još od najranijeg detinjstva pokazivao agresivne ispade i sklonost nasilju.

Ono što je posebno uznemirilo istražitelje bio je njegov hladan odnos prema onome što je uradio. Tokom razgovora sa policijom navodno nije pokazivao grižu savesti niti razumevanje težine svojih postupaka.

Njegov slučaj i danas se navodi kao jedan od najekstremnijih primera nasilnog ponašanja kod veoma male dece.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Džesi Pomeroj: Dečak koji je mučio drugu decu

Mnogo pre nego što je postao jedan od najpoznatijih maloletnih ubica u američkoj istoriji, Džesi Pomeroj bio je poznat po nasilju nad drugom decom.

Još kao dečak mamio je mlađe vršnjake na osamljena mesta gde ih je tukao, vezivao i mučio. Zbog takvog ponašanja više puta je dolazio u sukob sa zakonom, ali kazne nisu zaustavile eskalaciju nasilja.

Sa samo 14 godina osuđen je na smrt vešanjem, ali je dve godine kasnije osuđen na doživotnu robiju za ubistva dvoje dece. Javnost je ostala zgrožena činjenicom da je brutalnost koju je pokazivao godinama ranije predstavljala uvod u mnogo teže zločine.

Foto: Foto: Wikipedia

Robert Tompson i Džon Venabl: Upozorenja koja su ostala neprimećena

Slučaj koji je 1993. godine potresao Veliku Britaniju i danas se smatra jednim od najšokantnijih primera maloletničkog nasilja.

Robert Tompson i Džon Venabl imali su po deset godina kada su oteli i ubili dvogodišnjeg Džejmsa Baldžera. Kasnije istrage pokazale su da su obojica odrastala u izrazito problematičnim porodičnim okolnostima, uz brojne prijave zbog agresivnog ponašanja, krađa i nasilja.

Foto: Foto: Merseyside Police

Džejms Baldžer ubijen je sa svega dve godine, nakon što su ga ova dva dečaka odvojili od majke u tržnom centru i na putu do lokalne pruge jezivo mučili i ostavili ga da umre.

Venables i Tompson su prišli Džejmsu, uzeli ga za ruku i izveli iz tržnog centra. Odveli su ga do obližnjeg kanala, gde su ga bacilli na glavu. Mučili su ga tokom šetnje duge četiri kilometra po Liverpulu, gde su ga gazili i gađali ciglama i kamenjem.

Sumnjalo se i da su ga seksualno zlostavljali jer su njegove cipele i donji veš bili skinuti. Stavili su mu baterije u usta, da bi na kraju bacilli na njega spojnicu za šine tešku 10 kilograma. Mali Džejms je pretrpeo 10 preloma lobanje kao posledica udaraca šipkom u glavu.

Patolog je kasnije rekao da je pretrpeo toliko povreda, ukupno 42, da nijedna nije mogla da se identifikuje kao fatalni udarac.

Foto: Foto: Merseyside Police

Venabl i Tompson su proglašeni krivima 24. novembra 1993. i tako postali najmlađe osuđene ubice u modernoj istoriji Engleske.

Stručnjaci koji su analizirali slučaj godinama su ukazivali na činjenicu da su upozoravajući signali postojali mnogo pre kobnog dana, ali da niko nije mogao da pretpostavi koliko će tragedija biti strašna.

Srbija pamti ubistvo Andreja Simića

Među slučajevima koji su potresli domaću javnost nalazi se i ubistvo Andreja Simića u Niškoj Banji.

Andrej Simić ubijen je 5. oktobra 2023. godine . Njegovo telo pronašli su lekari Hitne pomoći na tavanu kuće u Niškoj Banji.

Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo je da je ubistvo počinio dečak koji je tada imao 13 godina, te je prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela, krivično neodgovoran jer nema navršenih 14 godina.

U obdukcionom zapisniku opisano je da je ubijeni dečak zadobio ubodne rane na glavi, vratu, grlu, dušniku, grudnom košu, na jednom plućnom krilu, trbuhu, želucu, jetri, povrede nekoliko pršljenova i povredu potiljka. Ubodne rane su bile na rukama i šakama, kao i na natkolenici. Dečak izmasakriran sa 37 uboda, od kojih su dva ključna ispod vrata. Na telu su nađeni ogromni rezovi od po pet puta 12 centimetara.

Advokat porodice Simić, Saša Knežević, kaže da su fotografije do kojih su došli roditelji ubijenog dečaka, jedan od ključnih dokaza da je maloletni ubica ispoljavao poremećaje u ponašanju a da njegov otac i majka i nisu preduzimali ništa iako je nesporno da su znali da im se sin ne odvaja od noževa.

- Te fotografije ilustruju profil ličnosti deteta ali i njegove majke. Na prvoj slici vidi se maloletni izvršilac kako opkoračuje životinju igračku i ubada je u glavu nožem. Prema dosadašnjim saznanjima na taj način je izvršeno Andrejevo ubistvo. Na drugoj fotografiji je majka koja drži pištolj obema rukama u položaju profesionalnog strelca. Sledeća slika prikazuje ponovo nju sa starijim sinom koji je u stavu nacističkog pozdrava -  kaže Knežević.

Dečak ubica je krivično neodgovoran, ali je protiv njegovih roditelja OJT Niš pokrenulo krivični postupak zbog sumnje da su počinili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

Foto: Informer

Kada nasilje postane upozorenje

Psiholozi upozoravaju da većina agresivne dece nikada neće počiniti težak zločin. Međutim, dugotrajni obrasci ponašanja poput okrutnosti prema ljudima i životinjama, odsustva empatije, uživanja u tuđoj patnji, čestih ispada nasilja i potpunog nedostatka kajanja smatraju se ozbiljnim signalima za uzbunu.

Upravo zbog toga slučajevi Amardžita Sade, Džesija Pomeroja, Roberta Tompsona, Džona Venabla i ubistva Andreja Simića i danas izazivaju pažnju javnosti.

Iza svakog od njih ostalo je isto zastrašujuće pitanje: da li je tragedija mogla biti sprečena da su prvi znaci nasilja na vreme prepoznati i shvaćeni dovoljno ozbiljno?

BONUS VIDEO