Zašto su Kostin telefon i laptop poslati na veštačenje odmah nakon masakra? Digitalni tragovi otkrivaju tajne korisnika

Pretražujemo internet, koristimo navigaciju, fotografišemo, gledamo video-snimke i nosimo telefon gotovo 24 sata dnevno. Malo ko razmišlja da svaki od tih poteza ostavlja digitalni trag koji u određenim okolnostima može postati jedan od najvažnijih dokaza u policijskoj istrazi.

Danas istražitelji ne prate samo otiske prstiju i DNK, već i digitalni život osobe, koji često govori više nego što bi osumnjičeni želeo.

Telefon je postao digitalni svedok

Nekada su istrage uglavnom zavisile od iskaza svedoka, pronađenih otisaka prstiju ili bioloških tragova. Danas je slika potpuno drugačija.

Mobilni telefon, Google nalog, pametni sat, automobil, pa čak i pametni televizor ili kućni zvučnik mogu da pomognu istražiteljima da rekonstruišu nečije kretanje, navike i aktivnosti.

Foto: Shuterstock

U savremenim istragama zato više nije dovoljno utvrditi samo gde je neko bio. Istražitelji pokušavaju da saznaju šta je radio, koje je aplikacije koristio, da li je nešto pretraživao, sa kim je komunicirao i kojim se putem kretao.

Upravo zbog toga stručnjaci digitalnu forenziku nazivaju jednim od najmoćnijih alata modernog doba.

Google pretrage često govore više nego iskazi

Istorija internet pretrage može biti veoma važna za istražitelje, ali ne zato što sama po sebi dokazuje krivicu. Ono što je mnogo značajnije jeste obrazac ponašanja.

Istražitelji analiziraju kada je određena pretraga obavljena, koliko puta je ponavljana, šta je usledilo nakon nje i da li se vremenski poklapa sa drugim dokazima, poput kretanja telefona, video-nadzora ili komunikacije sa drugim osobama. Tek tada digitalni trag dobija pravi značaj.

Sudovi upravo zbog toga ovakve podatke gotovo nikada ne posmatraju izdvojeno. Oni predstavljaju samo jedan deo mnogo šire slike koja obuhvata sve ostale dokaze prikupljene tokom istrage.

Foto: Pexels

Nakon masakra u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", istražitelji su detaljno analizirali mobilni telefon, računar i drugu elektronsku opremu maloletnog Koste K.

Predmet veštačenja bili su istorija internet pretraga, sadržaj elektronskih uređaja, komunikacija, digitalni zapisi i drugi podaci koji su mogli da pomognu u rekonstrukciji događaja, priprema koje su prethodile zločinu i psihološkog profila izvršioca.

Foto: Foto: Shutterstock, Društvene mreže

Analizirani su i podaci koji su pokazivali na koji način je koristio svoje uređaje u periodu pre masakra.

Upravo ovakve digitalne analize danas predstavljaju sastavni deo gotovo svake složene krivične istrage, jer istražiteljima omogućavaju da rekonstruišu hronologiju događaja gotovo iz minuta u minut.

Google Maps pamti mnogo više nego što mislite

Telefon ne koristi samo GPS. Lokacija se određuje kombinacijom GPS satelita, baznih stanica mobilne mreže, Wi-Fi mreža u okolini, a ponekad i Bluetooth uređaja.

Upravo zbog toga moguće je sa prilično velikom preciznošću utvrditi gde se uređaj nalazio, koliko se zadržao na određenoj lokaciji i kojim se putem kretao.

Takvi podaci često služe za proveru alibija. Ako osumnjičeni tvrdi da je bio kod kuće, a digitalni trag pokazuje da se njegov telefon u tom trenutku nalazio kilometrima dalje, istražitelji dobijaju razlog da detaljnije provere njegov iskaz.

Foto: Shutterstock

Važno je naglasiti da ni GPS nije nepogrešiv. U zatvorenim prostorijama ili gusto izgrađenim delovima grada preciznost može biti manja, zbog čega se podaci uvek upoređuju sa baznim stanicama, video-nadzorom i drugim digitalnim tragovima.

Fotografije kriju informacije koje ne vidimo

Naizgled obična fotografija često sadrži mnogo više podataka nego što se vidi golim okom.

Svaki snimak može sadržati takozvane EXIF podatke, u kojima se nalaze datum i vreme nastanka fotografije, model telefona kojim je napravljena, podešavanja kamere, a kod mnogih uređaja i GPS koordinate mesta na kojem je nastala.

Forenzičari upravo zahvaljujući tim podacima mogu da provere da li je fotografija zaista nastala onda kada neko tvrdi, da li je menjana ili naknadno obrađivana, kao i da li odgovara iskazu osobe koja ju je dostavila.

Foto: Pixabay

Jedan od najpoznatijih primera iz sveta jeste slučaj američkog advokata Aleksa Murdaua, koji je ousđen za ubistvo supruge Megi i sina Pola.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Tokom istrage ključnu ulogu odigrali su podaci sa mobilnih telefona i video-snimak koji je njegov sin Pol napravio svega nekoliko minuta pre nego što su on i njegova majka ubijeni.

Iako je Aleks tvrdio da u tom trenutku nije bio na mestu zločina, na snimku se jasno čuo njegov glas.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Digitalni tragovi sa mobilnih telefona, analiza vremena aktivnosti uređaja i drugi elektronski podaci pomogli su istražiteljima da rekonstruišu njegovo kretanje i ospore njegov alibi.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Obrisano ne znači da je zauvek nestalo

Jedna od najvećih zabluda jeste da brisanjem poruka, fotografija ili fajlova nestaju i svi tragovi.

U stvarnosti se u mnogim slučajevima ne briše sam sadržaj, već se prostor u memoriji označava kao slobodan za nove podatke. Dok preko njega nije upisan novi sadržaj, postoji mogućnost da deo podataka bude vraćen specijalizovanim forenzičkim alatima.

Foto: Foto: Shutterstock

Pored toga, mnogi podaci ostaju sačuvani u rezervnim kopijama, na drugim uređajima ili u cloud servisima. Naravno, mogućnost njihovog oporavka zavisi od brojnih faktora i nije uvek moguća, ali brisanje ne znači automatski da je trag zauvek izgubljen.

Pametni sat može da ispriča poslednje minute

Pametni satovi danas nisu samo uređaji koji broje korake ili mere puls. Oni registruju broj otkucaja srca, fizičku aktivnost, vreme spavanja, nagle promene pulsa, padove, ali i trenutak kada je korisnik prestao da se kreće.

U pojedinim istragama upravo su ti podaci pomogli da se preciznije odredi vreme napada ili smrti, kao i da se proveri da li iskaz osumnjičenog odgovara stvarnom toku događaja.

Iako sami po sebi nisu dovoljni da dokažu nečiju krivicu, podaci sa pametnih satova postaju sve značajniji deo savremene digitalne forenzike.

Foto: Foto: Shutterstock

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj Koni Dabate iz američke savezne države Konektikat. Njen suprug Ričard tvrdio je da je po povratku kući zatekao suprugu mrtvu nakon što ju je, kako je ispričao, napao maskirani provalnik.

Foto: Foto: Printscreen/YouTube

Međutim, podaci sa njenog Fitbit sata pokazali su da se Koni kretala gotovo sat vremena nakon vremena za koje je on tvrdio da je ubijena. Sat je registrovao njeno kretanje po kući, što je bilo u direktnoj suprotnosti sa njegovom verzijom događaja.

Istražitelji su zatim uporedili podatke sa sata sa video-nadzorom, telefonskim zapisima i drugim dokazima, nakon čega je njegova priča počela da se raspada.

Digitalni podaci sa Fitbit uređaja postali su jedan od najvažnijih dokaza na suđenju i pokazali da pametni sat ponekad može biti pouzdaniji svedok od čoveka.

Čak i automobil beleži podatke

Mnogi noviji automobili imaju elektronske sisteme koji beleže podatke o vožnji. U pojedinim modelima ugrađen je takozvani Event Data Recorder (EDR), svojevrsna "crna kutija" automobila.

On može da zabeleži brzinu vozila, kočenje, položaj papučice gasa, korišćenje sigurnosnog pojasa, rad vazdušnih jastuka i druge parametre nekoliko sekundi pre i posle sudara.

Foto: Foto: Shutterstock

Takvi podaci često pomažu istražiteljima da utvrde šta se zaista dogodilo, posebno kada iskazi učesnika nisu međusobno usklađeni.

Pametna kuća ponekad postane svedok

Ni uređaji u kući nisu "nemi". Pametni zvučnici, sigurnosne kamere, video-zvona, termostati ili sistemi za osvetljenje beleže vreme aktivacije i različite događaje.

U pojedinim istragama upravo su podaci sa ovih uređaja pokazali kada je neko ušao ili izašao iz kuće, kada su se upalila svetla ili da li je glasovni asistent registrovao neku komandu neposredno pre zločina.

Foto: Foto: Shutterstock

Takvi tragovi sami po sebi ne rešavaju slučaj, ali u kombinaciji sa drugim dokazima mogu biti izuzetno važni za rekonstrukciju događaja.

Telefon ne presuđuje, ali pamti

Savremena tehnologija olakšala je svakodnevni život, ali je istovremeno stvorila ogroman broj digitalnih tragova koje ostavljamo gotovo nesvesno.

Jedna fotografija, internet pretraga, lokacija telefona ili podatak sa pametnog sata možda pojedinačno ne znače mnogo, ali kada se spoje sa drugim dokazima, mogu da postanu ključni deo istrage.

BONUS VIDEO