Najvažniji svedok u ubistvu Antonije Biljić nije bio čovek: Evo šta je otkrilo istinu (FOTO)

Ubice često veruju da će vreme uništiti dokaze i zauvek sakriti istinu. Međutim, upravo ono što se sa telom dešava satima, danima, mesecima, pa čak i godinama nakon smrti, može istražiteljima da otkrije kada je osoba preminula, da li je telo premeštano i na koji način je pokušano prikrivanje zločina.

Jedan od najpoznatijih i najpotresnijih slučajeva u regionu, koji ujedno pokazuje koliko vreme može da oteža, ali ne i da onemogući istragu i pravdu, jeste ubistvo Antonije Bilić (17) iz Drniša u Hrvatskoj.

Nakon što je tog kobnog 7. juna 2011. godine na mostu preko reke Čikole ušla u kamion kojim je upravljao vozač Dragan Paravinja, svaki trag devojčice je nestao.

Foto: YouTube video printscreen

Usledila je jedna od najopsežnijih potraga u istoriji regionalne policije, tokom koje su pretraživane šume, kanjoni i jezera.

Protok vremena, ekstremni vremenski uslovi i nepristupačan teren dodatno su otežavali pronalazak tela i prikupljanje ključnih forenzičkih dokaza.

Foto: YouTube video printscreen

I dok je Paravinja tokom istrage i po hapšenju u BiH više puta drsko menjao iskaz, od potpunog priznanja da ju je zadavio i bacio u reku do kasnijeg negiranja i tvrdnji da mu je sve smešteno, istražitelji su paralelno sklapali mozaik materijalnih dokaza.

Foto: YouTube video printscreen

Ključni korak u prvoj fazi bio je detaljan pretres Paravinjinog teretnjaka marke "mercedes". Forenzičari su u kabini kamiona sproveli detaljnu biologiju i primenili savremene metode analize, pa je na spavaćem ležaju pronađena plava vlas kose za koju je DNK analizom bez dileme utvrđeno da pripada Antoniji Bilić. Detaljnim pregledom i upotrebom luminola u unutrašnjosti vozila otkriveni su i tragovi žrtvine krvi, kao i biološki tragovi sperme koji su pripadali Draganu Paravinji.

Pored toga, rekonstrukcijom kretanja kamiona preko tahografa i snimaka sa nadzornih kamera na naplatnim kućicama, iz sekunde u sekund je utvrđeno gde se vozilo zaustavljalo i koliko je trajalo zadržavanje na kritičnim lokacijama.

Ipak, najveća enigma bila je sudbina devojčice, sve do kraja novembra 2012. godine, odnosno čak 500 dana nakon nestanka. Prolaznici su na kamionskom parkiralištu pored državne ceste kod Josipdola sasvim slučajno uočili ljudske kosti, nakon čega su na lice mesta hitno izašli timovi sudskih patologa.

Iz pronađenih bedrenih kostiju i zuba izolovan je profil koji se stoprocentno poklopio sa profilom roditelja Antonije Bilić, čime je zvanično potvrđen njen identitet.

Foto: YouTube video printscreen

Obdukcijom je utvrđeno da na kostima nije bilo tragova vatrenog ili hladnog oružja, niti preloma uzrokovanih padom sa visine, što je išlo u prilog tezi tužilaštva da je devojka stradala usled zadavljenja, tačnije gušenja, upravo kako je Paravinja prvobitno opisao u svom iskazu u Banja Luci. 

Zahvaljujući sponi izuzetno precizne sudske medicine, DNK profilisanja i materijalnih tragova iz kabine teretnjaka, uspešno je rekonstruisan celokupan tok ovog jezivog zločina, a Paravinja je na kraju pravosnažno osuđen za teško ubistvo i pokušaj silovanja na 40 godina zatvora.

Šta telo može da ispriča?

Na prvi pogled deluje logično da je svaki dan koji prođe nakon zločina prednost za počinioca. Tragovi blede, telo se menja, a priroda polako preuzima ono što je ostalo.

Međutim, sudski medicinari i forenzičari na protok vremena gledaju potpuno drugačije. Za njih svaka promena predstavlja novu informaciju koja može pomoći da se rekonstruišu poslednji trenuci života žrtve.

Foto: Shutterstock

Obdukcija je najkorisnija kada se telo pronađe ubrzo nakon smrti, ali ni protok vremena ne znači da je istraga osuđena na neuspeh. Naprotiv, način na koji se telo menja često postaje svojevrsni biološki sat.

Hlađenje tela, mrtvačka ukočenost i mrtvačke mrlje pomažu stručnjacima da odrede približno vreme smrti i provere da li se ono poklapa sa iskazima osumnjičenih. Kako vreme odmiče, telo nastavlja da "govori", samo drugim jezikom.

Foto: Shutterstock

Posebno zanimljivu ulogu imaju bakterije koje se prirodno nalaze u ljudskom organizmu. Iako su za života neophodne za normalno funkcionisanje organizma, nakon smrti upravo one prve započinju proces razgradnje tkiva.

Kako imuni sistem više ne funkcioniše, bakterije se nekontrolisano šire kroz telo, razlažu organe i stvaraju gasove koji izazivaju karakteristične promene. Za forenzičare ove promene nisu samo posledica raspadanja, već važan pokazatelj koliko je vremena prošlo od smrti.

Foto: Pixabay

Kada prođu dani, u priču se uključuju i neočekivani saveznici istražitelja - insekti. Forenzička entomologija, grana sudske medicine koja proučava insekte na ljudskim ostacima, danas ima značajnu ulogu u mnogim istragama.

Pojedine vrste muva privučene su mirisima koji nastaju neposredno nakon smrti i mogu da polože jaja na telo već nekoliko minuta ili sati kasnije. Iz tih jaja razvijaju se larve, a njihov razvoj odvija se gotovo po preciznom biološkom rasporedu.

Dok većina ljudi pri pogledu na larve vidi samo posledicu raspadanja, forenzički entomolozi u njima vide svojevrsni kalendar.

Analizom vrste insekata i njihovog razvojnog stadijuma moguće je prilično precizno proceniti koliko je vremena prošlo od smrti, naročito u slučajevima kada je telo pronađeno tek posle više dana ili nedelja.

U pojedinim istragama upravo su insekti pomogli da se ospori alibi osumnjičenih ili da se utvrdi da je telo bilo premeštano.

Foto: Shutterstock

Ni mesto na kojem je telo pronađeno nije bez značaja. Voda, zemlja, visoka temperatura ili hladnoća potpuno različito utiču na proces raspadanja. Hladna voda uglavnom usporava razgradnju, dok visoka temperatura i vlaga ubrzavaju rad bakterija i razvoj insekata.

Vrsta zemljišta, njegova vlažnost i dubina na kojoj je telo zakopano takođe mogu značajno promeniti brzinu raspadanja, zbog čega forenzičari uvek uzimaju u obzir uslove sredine, a ne samo stanje tela.

Jedan od najraširenijih mitova jeste da kreč ubrzava raspadanje i može da "uništi" telo. Međutim, stručnjaci navode da je istina drugačija.

U mnogim slučajevima kreč može čak da uspori razgradnju jer isušuje tkiva i otežava razvoj bakterija i insekata. Upravo zato pokušaji prikrivanja zločina često ne daju rezultat kojem se počinioci nadaju.

Foto: D.K.

Čak i kada od tela ostanu samo kosti, posao forenzičara nije završen. Naprotiv. Forenzički antropolozi iz kostiju mogu da procene pol, približnu starost, visinu, stare prelome, pojedine bolesti, pa čak i tragove povreda koje su nastale neposredno pre smrti.

Zubi često predstavljaju najotporniji deo ljudskog tela i mogu da sačuvaju DNK godinama, zbog čega neretko postaju ključ za identifikaciju žrtava u slučajevima kada više nema mekih tkiva.

Zbog toga među stručnjacima postoji nepisano pravilo da vreme može da promeni izgled tela, ali retko kada uspe da izbriše sve dokaze.

Foto: Univerzitet Nikola Kopernik/Dariusz Polinski/Mirosław Blicharski/Wikipedia

Mesto na kojem mrtvi pomažu živima

Da bi što bolje razumeli kako vreme, vremenski uslovi i priroda utiču na ljudsko telo nakon smrti, naučnici su početkom 80-ih godina u američkoj saveznoj državi Tenesi osnovali prvo istraživačko postrojenje poznato kao Body Farm ili "Farma tela".

Foto: YouTube video printscreen

Na tom mestu tela ljudi koji su ih dobrovoljno zaveštali nauci proučavaju se u različitim uslovima kako bi stručnjaci što preciznije razumeli procese koji nastaju nakon smrti.

Tela se ostavljaju na otvorenom, zakopavaju na različitim dubinama, izlažu suncu, hladu, vodi ili zatvorenim prostorima, a istraživači prate kako temperatura, vlaga, insekti, životinje i vrsta zemljišta utiču na brzinu raspadanja.

Na farmi proučava se i način na koji se raspadaju tela u gepeku automobila, ispod betonskih ploča, u plitkim ili dubokim grobovima, kao i u različitim godišnjim dobima.

Zahvaljujući tim istraživanjima, stručnjaci danas mnogo bolje razumeju kako spoljašnji uslovi utiču na telo i mogu preciznije da procene kada je nastupila smrt ili da li je telo naknadno premeštano.

Znanje stečeno na ovoj istraživačkoj instituciji danas se koristi širom sveta. Mnoge metode koje primenjuju patolozi, forenzički antropolozi i entomolozi razvijene su upravo na ovom jedinstvenom istraživačkom poligonu i pomogle su u rasvetljavanju hiljada zločina.

Telo možda nestane, ali priča retko kada

Savremena forenzika pokazala je da protok vremena ne znači nužno i gubitak istine. Naprotiv, priroda ostavlja tragove koje samo treba znati pročitati. Bakterije, insekti, zemlja, voda, kosti i zubi zajedno pričaju priču koju ljudsko oko često ne može da vidi.

Zato među sudskim patolozima postoji izreka da "telo možda vremenom nestane, ali njegova priča gotovo nikada". 

BONUS VIDEO