Jedan zločin dogodi se u Budvi, drugi u Beogradu, između njih prođe gotovo godinu dana, a naizgled ih ništa ne povezuje. Ipak, tragovi sa mesta pucnjave mogu da otvore potpuno novu istragu.
Upravo to se dogodilo nakon ubistva Ranka Radoševića Eskobara u Rušnju, kada su se pojavile informacije da je pištolj korišćen u njegovom ubistvu ranije mogao biti upotrebljen i u likvidaciji Milića Minje Šakovića u Budvi.
Balističko veštačenje tako može da pretvori jedan komad metala u vezu između zločina koji su se dogodili na različitim mestima i u različito vreme.
Pištolj koji "pamti" pucnjavu
Kada se govori o forenzičkoj balistici, često se stvara utisak da stručnjaci samo pronađu pištolj i utvrde da li je iz njega pucano. U stvarnosti, analiza može da bude mnogo šira.
Prilikom opaljenja metka, kontakt između delova oružja i municije ostavlja mikroskopske tragove na čauri i projektilu. Upravo ti tragovi mogu da se upoređuju sa materijalom pronađenim u drugim predmetima.
INTERPOL navodi da vatreno oružje ostavlja mikroskopske oznake na čaurama i projektilima, koje se mogu pretvoriti u digitalne prikaze i porediti sa drugim balističkim dokazima.
Zbog toga se u forenzici ne posmatra samo "koji je kalibar" oružja. Mnogo je važnije pitanje da li karakteristični tragovi na pronađenom materijalu odgovaraju tragovima koje ostavlja određeno oružje.
Drugim rečima, pištolj ne mora da bude pronađen na mestu zločina da bi njegovo prethodno korišćenje bilo zanimljivo istražiteljima.
Kako čaura može da poveže dva zločina?
Čaura ostaje na mestu na kojem je iz pištolja pucano, osim ako je kasnije uklonjena ili pomerena. Na njoj mogu ostati tragovi nastali kontaktom sa delovima konkretnog oružja.
MUP navodi da se čaure i projektili unose u sistem za balističko praćenje "Evofinder".
To znači da čaura pronađena danas može postati zanimljiva i mnogo kasnije, ako se pojavi drugo mesto zločina sa odgovarajućim tragovima.
Nekoliko meseci nakon Radoševićevog ubistva pojavile su se informacije da je pištolj korišćen u njegovoj likvidaciji već bio povezan sa drugim krivičnim delima i da se ispituje da li je isto oružje korišćeno i u ubistvu Šakovića u Budvi.
Tada se istovremeno proveravalo i da li iza dva zločina stoje iste osobe ili ekipa.
Važno je upravo ovo "ispituje se" jer balistika može da pokaže vezu između oružja i tragova, ali sama po sebi ne govori ko je držao pištolj niti ko je naručio zločin.
Jedan trag nije dovoljan
Ako se čaura sa jednog mesta poklopi sa tragovima povezanim sa određenim oružjem, to može biti veoma značajan nalaz. Ali istražitelji ne završavaju posao tu.
Gleda se gde je oružje pronađeno, ko je imao pristup njemu, gde se nalazilo, da li postoje DNK ili otisci, kakvi su iskazi osumnjičenih, šta pokazuju kamere i komunikacija i da li se svi ti podaci uklapaju u istu rekonstrukciju.
Šta se zapravo vidi na čauri?
Kod pucanja nastaje čitav niz kontakata između metka i oružja. Deo tih kontakata može ostaviti karakteristične tragove na čauri.
Foto: YouTube video printscreen
Forenzičari zatim mogu da koriste mikroskope i druge sisteme za poređenje kako bi uporedili tragove sa čaura pronađenih na različitim mestima.
A šta ako pištolj nikada nije pronađen?
To ne znači automatski da balistika nema šta da kaže.
Ako su na mestu zločina pronađene čaure ili projektili, oni mogu biti predmet veštačenja. Ukoliko se kasnije u drugom predmetu pojavi oružje ili balistički materijal sa podudarnim karakteristikama, istražitelji mogu dobiti novu vezu.
Zato se svaki pronađeni trag pažljivo dokumentuje i čuva.
Upravo je to razlog zbog kojeg istraga nekog ubistva može dobiti novi pravac mesecima ili godinama kasnije. Ono što u trenutku pronalaska izgleda kao samo jedna čaura može kasnije dobiti potpuno drugo značenje.
Projektil takođe može da ostavi svoj "potpis"
Prilikom prolaska kroz cev vatrenog oružja, projektil može dobiti tragove povezane sa unutrašnjom površinom cevi. Zbog toga se i ispaljeni projektili mogu analizirati i porediti.
Foto: YouTube video printscreen
Tragovi nakon pucanja
Kada se pronađu i čaure i projektili, istražitelji mogu dobiti različite vrste informacija koje se zatim upoređuju sa drugim dokazima.
Od jednog ubistva do čitave kriminalne mreže
Ako se balističkim putem utvrdi da je isto oružje povezano sa više krivičnih dela, značaj nalaza može biti mnogo veći od samog rešavanja jednog ubistva.
Istražitelji tada mogu početi da postavljaju nova pitanja: gde je oružje bilo između dva zločina, ko ga je posedovao, kako je prelazilo iz ruke u ruku i da li su osobe povezane sa različitim slučajevima imale kontakte.
INTERPOL upravo navodi da balističko poređenje može pomoći u povezivanju zločina i osumnjičenih, čak i kada su slučajevi međunarodnog karaktera.
Kod organizovanog kriminala to može biti posebno značajno jer jedan komad oružja može da se pojavi u više različitih krivičnih predmeta.
Isti pištolj ne znači automatski isti ubica
Oružje može promeniti vlasnika ili biti pozajmljeno, prodato ili preneto. Zato balistika prvenstveno povezuje oružje i događaj, dok identitet izvršioca mora biti potvrđen drugim dokazima.
U slučaju Šakovića i Radoševića upravo je zato bilo važno razlikovati dve stvari: informaciju da se isto oružje navodno pojavljuje u oba slučaja i pitanje da li su iza tih likvidacija zaista stajali isti ljudi.
Dostupni izveštaji iz 2023. navodili su da se ta povezanost tada još ispitivala.
Pištolj ne govori ko je ubio, ali može da kaže gde je već bio
U slučaju Ranka Radoševića i Milića Minje Šakovića, upravo je informacija o mogućem korišćenju istog pištolja otvorila pitanje da li su dve likvidacije bile povezane.
Ta veza je u vreme objavljivanja tih informacija još bila predmet istrage, ali je pokazala koliko jedan komad oružja može da promeni tok kriminalističke istrage.
Jer zločin može da se dogodi u jednom gradu, drugi nekoliko meseci kasnije u drugom.
Ali ako između njih postoji isti balistički trag, istražitelji dobijaju nešto veoma važno: dokaz da priče možda ipak nisu bile odvojene.
Pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, koji prikazuju trenutak ubistva Ranka Radoševića (44), zvanog Ranko Eskobar, prikazan je u Višem sudu u Beogradu. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Stefan Zlatanović i Luka Vučetić terete se kao direktni izvršioci likvidacije na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine, dok se Marko Pjanović i Azra Šabanović terete za pomaganje.
Suđenje za ubistvo Ranka Radoševića Eskobara nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu kada su pregledani snimci kretanja okrivljenih Marka Pjanovića i Azre Šabanović.
Ranko Radošević Eskobar (54), navodnri pripadnik nikšićkog kriminalnog klana i saradnik ''škaljaraca'', ubijen je pre tri godine na benzinskoj pumpi u Rušnju.
Ranko Radošević Eskobar (55) ubijen je na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine. Osumnjičeni za zločin su na optuženičkoj klupi, a suđenje je u toku.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, koji prikazuju trenutak ubistva Ranka Radoševića (44), zvanog Ranko Eskobar, prikazan je u Višem sudu u Beogradu. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Stefan Zlatanović i Luka Vučetić terete se kao direktni izvršioci likvidacije na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine, dok se Marko Pjanović i Azra Šabanović terete za pomaganje.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pozvao je članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da evidentiraju javni poziv koji je redakcija Informera uputila predstavnicima Studentske liste.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je kome je najviše stalo da ugasi Informer i na ulici ostavi 330 zaposlenih u našoj medijskoj kući, sa sve 150 dece.
Vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije Ana Brnabić oglasila se na društvenoj mreži Iks i otkrila detalje strahovlade koju blokaderi sprovode nad novinarima, ukazavši i na sramotno ćutanje međunarodnih organizacija povodom te situacije.
Asocijacija novinara Srbije (ANS) najoštrije je osudila pritiske na novinare i zaposlene u Radio-televiziji Srbije, kao i pokušaj rukovodstva Javnog servisa da odgovornost prebaci na osobu koja je javnosti omogućila da istina izađe na videlo.
Dok nova vlast ne prestaje da priča o "transparentnosti" "slobodi" i vladavini "intelektualaca sa pravim diplomama", isplivao dokaz njihove diktature - direktno se naređuje da svi mediji, novinari i urednici moraju da traže partijsku dozvolu od njihovog medijskog tima pre nego što bilo koji kandidat, premijer ili ministar uopošte pomisli da gostuje na televiziji!
Potpredsednica GO SNS-a i vršilac dužnosti predsednika Republike Srbije Ana Brnabić učestvovaće sutra na prestižnom samitu Evropske političke zajednice u Dablinu, gde će predstavljati Srbiju na najvišem međunarodnom nivou.
Korona virus ponovo hara Srbijom, ali ovoga puta najteže pogađa najmlađe. Dvomesečna beba iz Beograda završila je u bolnici zbog korona virusa u kombinaciji sa rinovirusom, a njena majka O. P. ističe da je ovaj soj virusa posebno težak.
Hiljade škola u Italiji, Irskoj i Škotskoj evakuisane su u sredu nakon što su na njihove imejl-adrese stigle dojave o postavljenim bombama. Slične pretnje prethodno su upućivane evropskim televizijskim kućama, irskim medijima, ali i velikom broju aviona. Zajedničko za sve ove slučajeve jeste ime pošiljaoca – "Mihail Andrejov".
Član Nacionalne garde Francuske doživeo je incident i pao u nesvest danas tokom posete slovačkog predsednika Petera Pelegrinija Jelisejskoj palati u Parizu.
Iran je napao navigacione sisteme na omanskom ostrvu Didamar u Ormuskom moreuzu, saopštila su danas tri izvora upoznata sa događajem za Rojters. Izvori nisu izneli procenu pričinjene štete.
Ambasador Rusije u Sjedinjenim Američkim Državama Aleksandar Darčijev preminuo je u 66. godini, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Britanski glumac Danijel Redklif, koji se proslavio širom sveta igrajući Harija Potera, priznao je da još nije siguran da li će pogledati novu HBO seriju o čuvenom čarobnjaku.
Film "Ruka pravde", u režiji Nemanje Ćeranića juče je imao svetsku premijeru na 67. Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, jednom od najznačajnih filmskih festivala u Evropi, čime je započeo svoj međunarodni festivalski život.
Pojedini kultni filmovi koje smo godinama gledali i kojima se iznova vraćamo danas bi imali potpuno drugačije zaplete, a neki od njih možda uopšte ne bi mogli da funkcionišu.
Iako se mnoge sobne biljke sa dolaskom hladnijih dana pripremaju za period mirovanja, afrička ljubičica (senpolija) može da nastavi da cveta i tokom kasne jeseni i zime. Da bi formirala nove pupoljke, potrebno joj je nekoliko važnih uslova.
Britanska glumica Eli Bamber privukla je svu pažnju i oduševila prisutne na premijeri božićnog filma "Ebenezer: A Christmas Carol" u londonskom bioskopu "Odeon Luxe".
Modna kreatorka Melina Džinović svojevremeno je otkrila zbog čega ne želi da rodi treće dete, ističući da bi joj nova trudnoća poremetila životne navike i planove koje je godinama gradila.
Supruga pevača Peđe Jovanovića, Ana Jovanović, danas slavi 39. rođendan, i to na Maldivima, gde je poseban dan obeležila u pravom tropskom raju, uz šampanjac i pogled na tirkizno more.
Voditelj Milan Milošević otkrio je da je svojevremeno, zbog Milorada Ulemeka Legije i njegovog društva, morao da skine minđušu sa uha dok je radio kao konobar u jednom od najpopularnijih beogradskih noćnih klubova.
Lara Čolić, mlađa ćerka Zdravka Čolića, navodno je popunila usne hijaluronskim filerima i korigovala nos, a promene na njenom licu privukle su veliku pažnju javnosti.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.