Jedan zločin dogodi se u Budvi, drugi u Beogradu, između njih prođe gotovo godinu dana, a naizgled ih ništa ne povezuje. Ipak, tragovi sa mesta pucnjave mogu da otvore potpuno novu istragu.
Upravo to se dogodilo nakon ubistva Ranka Radoševića Eskobara u Rušnju, kada su se pojavile informacije da je pištolj korišćen u njegovom ubistvu ranije mogao biti upotrebljen i u likvidaciji Milića Minje Šakovića u Budvi.
Balističko veštačenje tako može da pretvori jedan komad metala u vezu između zločina koji su se dogodili na različitim mestima i u različito vreme.
Pištolj koji "pamti" pucnjavu
Kada se govori o forenzičkoj balistici, često se stvara utisak da stručnjaci samo pronađu pištolj i utvrde da li je iz njega pucano. U stvarnosti, analiza može da bude mnogo šira.
Prilikom opaljenja metka, kontakt između delova oružja i municije ostavlja mikroskopske tragove na čauri i projektilu. Upravo ti tragovi mogu da se upoređuju sa materijalom pronađenim u drugim predmetima.
INTERPOL navodi da vatreno oružje ostavlja mikroskopske oznake na čaurama i projektilima, koje se mogu pretvoriti u digitalne prikaze i porediti sa drugim balističkim dokazima.
Zbog toga se u forenzici ne posmatra samo "koji je kalibar" oružja. Mnogo je važnije pitanje da li karakteristični tragovi na pronađenom materijalu odgovaraju tragovima koje ostavlja određeno oružje.
Drugim rečima, pištolj ne mora da bude pronađen na mestu zločina da bi njegovo prethodno korišćenje bilo zanimljivo istražiteljima.
Kako čaura može da poveže dva zločina?
Čaura ostaje na mestu na kojem je iz pištolja pucano, osim ako je kasnije uklonjena ili pomerena. Na njoj mogu ostati tragovi nastali kontaktom sa delovima konkretnog oružja.
MUP navodi da se čaure i projektili unose u sistem za balističko praćenje "Evofinder".
To znači da čaura pronađena danas može postati zanimljiva i mnogo kasnije, ako se pojavi drugo mesto zločina sa odgovarajućim tragovima.
Nekoliko meseci nakon Radoševićevog ubistva pojavile su se informacije da je pištolj korišćen u njegovoj likvidaciji već bio povezan sa drugim krivičnim delima i da se ispituje da li je isto oružje korišćeno i u ubistvu Šakovića u Budvi.
Tada se istovremeno proveravalo i da li iza dva zločina stoje iste osobe ili ekipa.
Važno je upravo ovo "ispituje se" jer balistika može da pokaže vezu između oružja i tragova, ali sama po sebi ne govori ko je držao pištolj niti ko je naručio zločin.
Jedan trag nije dovoljan
Ako se čaura sa jednog mesta poklopi sa tragovima povezanim sa određenim oružjem, to može biti veoma značajan nalaz. Ali istražitelji ne završavaju posao tu.
Gleda se gde je oružje pronađeno, ko je imao pristup njemu, gde se nalazilo, da li postoje DNK ili otisci, kakvi su iskazi osumnjičenih, šta pokazuju kamere i komunikacija i da li se svi ti podaci uklapaju u istu rekonstrukciju.
Šta se zapravo vidi na čauri?
Kod pucanja nastaje čitav niz kontakata između metka i oružja. Deo tih kontakata može ostaviti karakteristične tragove na čauri.
Foto: YouTube video printscreen
Forenzičari zatim mogu da koriste mikroskope i druge sisteme za poređenje kako bi uporedili tragove sa čaura pronađenih na različitim mestima.
A šta ako pištolj nikada nije pronađen?
To ne znači automatski da balistika nema šta da kaže.
Ako su na mestu zločina pronađene čaure ili projektili, oni mogu biti predmet veštačenja. Ukoliko se kasnije u drugom predmetu pojavi oružje ili balistički materijal sa podudarnim karakteristikama, istražitelji mogu dobiti novu vezu.
Zato se svaki pronađeni trag pažljivo dokumentuje i čuva.
Upravo je to razlog zbog kojeg istraga nekog ubistva može dobiti novi pravac mesecima ili godinama kasnije. Ono što u trenutku pronalaska izgleda kao samo jedna čaura može kasnije dobiti potpuno drugo značenje.
Projektil takođe može da ostavi svoj "potpis"
Prilikom prolaska kroz cev vatrenog oružja, projektil može dobiti tragove povezane sa unutrašnjom površinom cevi. Zbog toga se i ispaljeni projektili mogu analizirati i porediti.
Foto: YouTube video printscreen
Tragovi nakon pucanja
Kada se pronađu i čaure i projektili, istražitelji mogu dobiti različite vrste informacija koje se zatim upoređuju sa drugim dokazima.
Od jednog ubistva do čitave kriminalne mreže
Ako se balističkim putem utvrdi da je isto oružje povezano sa više krivičnih dela, značaj nalaza može biti mnogo veći od samog rešavanja jednog ubistva.
Istražitelji tada mogu početi da postavljaju nova pitanja: gde je oružje bilo između dva zločina, ko ga je posedovao, kako je prelazilo iz ruke u ruku i da li su osobe povezane sa različitim slučajevima imale kontakte.
INTERPOL upravo navodi da balističko poređenje može pomoći u povezivanju zločina i osumnjičenih, čak i kada su slučajevi međunarodnog karaktera.
Kod organizovanog kriminala to može biti posebno značajno jer jedan komad oružja može da se pojavi u više različitih krivičnih predmeta.
Isti pištolj ne znači automatski isti ubica
Oružje može promeniti vlasnika ili biti pozajmljeno, prodato ili preneto. Zato balistika prvenstveno povezuje oružje i događaj, dok identitet izvršioca mora biti potvrđen drugim dokazima.
U slučaju Šakovića i Radoševića upravo je zato bilo važno razlikovati dve stvari: informaciju da se isto oružje navodno pojavljuje u oba slučaja i pitanje da li su iza tih likvidacija zaista stajali isti ljudi.
Dostupni izveštaji iz 2023. navodili su da se ta povezanost tada još ispitivala.
Pištolj ne govori ko je ubio, ali može da kaže gde je već bio
U slučaju Ranka Radoševića i Milića Minje Šakovića, upravo je informacija o mogućem korišćenju istog pištolja otvorila pitanje da li su dve likvidacije bile povezane.
Ta veza je u vreme objavljivanja tih informacija još bila predmet istrage, ali je pokazala koliko jedan komad oružja može da promeni tok kriminalističke istrage.
Jer zločin može da se dogodi u jednom gradu, drugi nekoliko meseci kasnije u drugom.
Ali ako između njih postoji isti balistički trag, istražitelji dobijaju nešto veoma važno: dokaz da priče možda ipak nisu bile odvojene.
Pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, koji prikazuju trenutak ubistva Ranka Radoševića (44), zvanog Ranko Eskobar, prikazan je u Višem sudu u Beogradu. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Stefan Zlatanović i Luka Vučetić terete se kao direktni izvršioci likvidacije na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine, dok se Marko Pjanović i Azra Šabanović terete za pomaganje.
Suđenje za ubistvo Ranka Radoševića Eskobara nastavljeno je danas u Višem sudu u Beogradu kada su pregledani snimci kretanja okrivljenih Marka Pjanovića i Azre Šabanović.
Ranko Radošević Eskobar (54), navodnri pripadnik nikšićkog kriminalnog klana i saradnik ''škaljaraca'', ubijen je pre tri godine na benzinskoj pumpi u Rušnju.
Ranko Radošević Eskobar (55) ubijen je na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine. Osumnjičeni za zločin su na optuženičkoj klupi, a suđenje je u toku.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Pregled snimaka sa sigurnosnih kamera, koji prikazuju trenutak ubistva Ranka Radoševića (44), zvanog Ranko Eskobar, prikazan je u Višem sudu u Beogradu. Optužnicom Višeg javnog tužilaštva, Stefan Zlatanović i Luka Vučetić terete se kao direktni izvršioci likvidacije na benzinskoj pumpi u Rušnju 9. marta 2023. godine, dok se Marko Pjanović i Azra Šabanović terete za pomaganje.
Prema saznanjima Gledalačko obaveštajne službe Informera (GOSI), rektor Vladan Đokić definitivno je vetiran, prvi na listi biće bivši košarkaš Dejan Bodiroga, a bivši guverner Narodne banke Srbije, koji je upropastio ekonomiju, Dejan Šoškić biće drugi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Parizu sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, koji ga je lično dočekao pred početak večere za učesnike Međunarodnog samita o svemiru.
Blokaderski advokat Čedomir Kokanović izneo je niz, najblaže rečeno, gnusnih komentara na svom profilu na društvenoj mreži Iks, koji u stvari na najbolji mogući način prikazuju pravo lice onih koji već skoro pune dve godine aktivno pokušavaju da sruše našu zemlju.
Blokaderi i tajkunski mediji objavili su spisak ofomljene grupe građana pod licemernim nazivom "Studentska lista - Studenti pobeđuju" a u samom vrhu ove liste našlo se ime profesorke Građevinskog fakulteta Sanje Fric — osobe koja je sinonim za neviđeno licemerje, zgrtanje državnih para i javno razotkrivanje opozicionih laži.
Predsednica Skupštine Republike Srbije Ana Brnabić žestoko je odgovorila osvedočenom ustaši, antisrbinu i blokaderskom ideologu Toninu Piculi, ali i čitavoj Evropskoj uniji (EU).
Mark Kinanga u Srbiju je stigao pre četiri godine, za samo dve naučio je jezik i uklopio se u novu sredinu, a uskoro ćemo videti kako će se snaći u Exatlonu.
IT stručnjak Nemanja Makuljević imao je veliku želju da bude deo sportskog rijalitija Exatlon, a uskoro ćemo ga videti na poligonima u Dominikanskoj Republici.
Doktor Stojan Radenović, matematičar i profesor u penziji gostujući u Info jutru objasnio je zašto je za njega čast da bude na izbornoj listi Srpske napredne stranke.
Informer TV od ranog jutra pratiće ispraćaj Ratka Mladića. Naša televizija emitovaće specijalni program posvećen sahrani genrala, uz direktna uključenja i praćenje svih dešavanja.
Na tradicionalnoj i čuvenoj "Rakijadi" koja se održava 3.oktobra u selu Pranjani kod Gornjeg Milanovca, održaće se niz takmičenja od kojih neka možda neće dobro uticati na pobednike.
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali oglasio se na svom Instagram profilu povodom predstojećih parlamentarnih izbora, poručivši da građani 25. oktobra odlučuju o daljem pravcu razvoja zemlje.
Svaki školski odmor za đake Osnovne škole "Vuk Stefanović Karadžić" u Vranju bezbedniji je od sinoć. Leglo opasnih insekata iz stabla u školskom dvorištu je uklonjeno i nema bojazni da će "pojuriti" neko dete.
Međuvladin memorandum Rusije i Indije o saradnji na razvoju Severnog morskog puta mogao bi da bude potpisan do kraja ove godine, izjavio je potpredsednik Vlade Rusije Denis Manturov.
Vojna infrastruktura na krajnjem severu Evrope ubrzano se menja, dok područje od ključnog značaja za Rusiju i NATO dobija nove jedinice i sisteme naoružanja.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je danas da bi rat sa Sjedinjenim Američkim Državama mogao da se završi ako Vašington prestane da preti Iranu i odgovori na uslove koje je postavio, uključujući i one koji se odnose na njegov nuklearni program.
Ekranizacija istorijskih ličnosti i kompleksnih biografskih drama uvek privlači veliku pažnju javnosti. Nema sumnje da bi film o životu bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića izazvao veliko interesovanje publike u Srbiji, ali i u svetu.
Popularna reperka Kardi Bi objavila je veoma smelu fotografiju na kojoj je u prvi plan stavila svoju figuru, ali to nije bilo jedino što su pratioci primetili. Pažnju je privukao i novi pirsing, koji je dodatno začinio njen provokativni izgled.
Ako često patite od zatvora, rešenje može biti jednostavnije nego što mislite. Nove smernice izdvajaju nekoliko namirnica koje mogu pomoći u ublažavanju ovog neprijatnog problema, a među njima se ističe kivi.
Spatifilum se preporučuje ne samo zbog svoje zapanjujuće vizuelne privlačnosti koja može da transformiše svaki prostor već i zbog značajnih dobrobiti koje pruža.
Na prvi pogled teško je razlikovati pravu kožu od kvalitetne imitacije. Ipak, uz nekoliko jednostavnih provera možete već u prodavnici dobiti dobar trag o tome od čega su cipele zaista napravljene.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.