Prošlo 10 godina od ubistva navijača: "Udarao me, kao kada mesar tranžira meso"

Vladimir Lukić (35), navijač Rada, ubijen je pre tačno 10 godina u jednom kafiću u Beogradu.

Od njega su se čituljama u novinama oprostili članovi njegove porodice, ali i pripadnici navijačke grupe.

- Prošlo je deset godina, a mi još uvek ne verujemo da nisi s nama. S ponosom pričamo o tebi, sa setom mislimo na tebe, s bolom se sećamo, s tugom živimo! Zauvek u našim srcima - piše u čitulji, pored koje je osvanula još jedna potpisana sa " Odred 18". U pitanju su, kako saznajemo, stariji navijači Rada koji su ranije bili jedna od glavnih frakcija.

- Brate naš Dovla, mi nikad nismo klonuli duhom, mada su teški časovi naši - piše u čitulji.

Podsetimo, Vladimir Lukić ubijen je sa pet hitaca iz pištolja 28. okrobra 2013. godine u jednom kafiću u Ulici kraljice Marije. Za njegovo ubistvo sudilo se Slađanu Konstantinoviću (49), bratu Ninoslava Konstantinovića, koji je važio za pripadnika zemunskog klana i koji se vodi kao nestao već godinama.

Foto: printscreen facebook

Međutim, Viši sud u Beogradu je u julu 2014. godine oslobodio Slađana Konstantinovića optužbi za ubistvo. Sud je utvrdio da je Slađan ubio Lukića u samoodbrani, ali je Konstantinovića osudio na dve godine i tri meseca zatvora zbog nošenja pištolja za koji nije imao dozvolu.

- Slađan Konstantinović je, prema oceni suda, kriv za prekoračenje nužne odbrane, ali ne i za teško ubistvo, kako mu je optužnicom bilo stavljeno na teret. Ovakva odluka doneta je na osnovu nalaza veštaka koji su naveli da je bio u stanju smanjene uračunljivosti - rekao je u obrazloženju presude sudija Dragomir Gerasimović.

Konstantinović je u svojoj odbrani pred sudom rekao da mu je žao zbog toga što je Lukić nastradao, ali da nije ispalio hice,"ne bi stajao sada pred sudijama".

- Te večeri Vladimir je seo pored mene. Rekao mi je da treba da ide na izdržavanje neke kazne. Razgovarali smo, a onda je izvadio nož i ubo me prvo u ruku. Ja sam tada ispalio hitac u njegovu butinu. Ustao sam i krenuo ka šanku, ali se on zaleteo ka meni i počeo da me ubada u leđa, kao kada mesar tranžira meso - ispričao je Konstantinović.

Konstantinović je rekao i da je pucao iz „magnuma“ koji je nabavio, jer su njemu i njegovoj porodici stizale pretnje, zbog brata. Njegov rođeni brat, podsetimo, jedini je pripadnik zloglasnog zemunskog klana o čijoj se sudbini ništa ne zna. Nestao je posle ubistva premijera Zorana Đinđića i, iako je bilo reči o tome da je ubijen, njegovo telo nikada nije pronađeno.

Za razliku od brata Ninoslava, koji je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog umešanosti u ubistvo premijera Zorana Đinđića, Slađan nikada nije bio osumnjičen za krivična dela vezana za organizovani kriminal.