Giška je ljubio zanosnu plavušu: Radio za DB, nosio najtežu kajlu, sve ubijao ali nju...

Đorđe Božović Giška, žestoki momak sa beogradskog asfalta i komandant Srpske garde, nastradao je na ratištu. Za života, a i posle, Giška je širom Balkana dostigao status legende, jer je bio poštovan i jer su ga se plašili sa svih strana.

O njegovom životu ispredane su mnogobrojne priče, a neke od njih postale su pravi mitovi. Božović je rođen 16. septembra 1955. godine u Peći. Bio je prvenac Gavra i Milene Božović.

Otac mu je iz plemena Kuča i prezivao se Mićković, ali je ubrzo zbog sukoba sa zakonom, ali i sigurnosti svoje porodice, promenio prezime u Božović po dedi Božu.

Foto: facebook.com/Legende devedesetih

 

Giška je sa majkom i mlađom sestrom Slavicom do 1964. godine živeo u Inđiji, a kada mu je otac ubijen, preselili su se na Voždovac u Beogradu.

Član bokserskog kluba “Radnički” na Voždovcu postao je ubrzo po preseljenju. Gradom kruži legenda da Božovića u borbama niko nije mogao da pobedi. Vrlo mlad došao je u sukob sa zakonom, a u jednoj uličnoj tuči izboden je nožem. To ranjavanje preživeo je zahvaljujući svojoj snažnoj konstituciji i zbog toga je i dobio nadimak Giška.

Bio je prijatelj sa mnogobrojnim viđenijim pripadnicima beogradskog i srpskog podzemlja poput Branislava Matića Belog koji je ubijen samo mesec dana pre njega i sa kojim je osnovao Srpsku gardu. Družio se i sa Borisom Petkovim, koji mu je bio školski drug i komšija, Rankom Rubežićem i mnogim drugima.

Sa 13 godina Giška je pobegao u italiju odakle se brzo vratio, jer je dokazao da može da pobegne kad i gde hoće. Četiri godine kasnije ponovo je otišao u Italiju, a zatim i u Belgiju, Austriju i Nemačku. Bio je u zatvoru na Sardiniji, odakle je pobegao, a iza rešetaka se našao i u Trevizu.

Priča se da se tu sukobio sa mafijašem Toninom, poznatijim kao Nosorog, a koga je Giška pretukao i tako dobio status gospodara robije, ali i poštovanje mafije koja mu se posle toga klanjala.

Giška je pogođen dok se nalazio na raskrsnici ulica Nade Dimić i Bilajske. Na njega je pucano, najverovatnije, iz pravca zgrada, koje su udaljene 100-150 metara na sever. U njima su bili pripadnici hrvatskih snaga, a Giška je izleteo na čist teren i pogođen je bočno. Ulazna rana mu je bila ispod leve strane grudnog koša, a izlazna sa desne strane, između kuka i bubrega.

Kad se poslednji put našao na brisanom prostoru pogođen je sa tri hica, a umro je na rukama svog sinovca Milovana Mićkovića, takođe borca Srpske dobrovoljačke garde, koji je i sam tada ranjen.

Ono što mnogi do sada nisu znali jeste da je Giška bio u vezi sa jednom fatalnom plavušom, a tu je i slika:

Đorđe Božović bio je sahranjen na Centralnom groblju u Beogradu, a krajem 2017. godine njegovi ostaci su ekshumirani i preneti u Crnu Goru, u grobnicu u Kučima.