Kako živeti sporije i bez anksioznosti? Moćna tehnika koja privlači sreću!

Ako ste u stanju da negativnom imaginacijom stvorite intenzivna osećanja anksioznosti, straha ili stida, to onda znači da ste u stanju da učinite i suprotno i stvorite takođe intenzivna osećanja prijatnosti, sreće i opuštenosti.

Osobe sklone anksioznosti su vrlo talentovane za imaginaciju, jedni problem je što svoj dar koriste za zamišljanje kako će se razboleti, umreti, obrukati se pred publikom, kako će im se svi smejati ili ih odbaciti... Ipak, ako ste u stanju da negativnom imaginacijom stvorite intenzivna osećanja anksioznosti, straha ili stida, to onda znači da ste u stanju da učinite i suprotno i stvorite takođe intenzivna osećanja prijatnosti, sreće i opuštenosti, kaže psihoterapeut dr Vladimir Mišić iz psihološkog savetovališta "Ekvilibrijum". Samo vam je potrebna vežba.

Realnost i mašta

- Imaginacija predstavlja jedan vid vizuelnog mišljenja. Za razliku od mišljenja koje je usmereno na rešavanje problema i realnost, imaginacija je usmerena na kreaciju, stvaranje i nije ograničena okvirom spoljašnje realnosti. Imaginacija je vrsta mišljenja koja se ne podstiče dovoljno tokom razvoja i razvoj ove vrste mišljenja u potpunosti je zanemaren u obrazovnom sistemu. Odrasli takođe zanemaruju ovu vrstu mišljenja, misleći da ona nema neku značajnu funkciju. Ali zašto bismo imali uopšte neku vrstu mišljenja ako to mišljenje nema nikakvu funkciju? - kaže dr Vladimir Mišić.

Foto: Shutterstock

Ljudi mogu da zamišljaju i pozitivne i negativne ishode nekih događaja - prijatna mesta i ono što žele da imaju ili ono čega se plaše i ono što žele da izbegnu.

- Pored toga što imaginacija nije isto što i realnost već kreacija našeg uma, jedan deo našeg uma NE PRAVI RAZLIKU između imaginacije i stvarnosti. Za taj deo uma realnost i mašta su isto. Kako to znamo? Prvo kada zamišljamo nešto (pozitivno ili negativno) i zaista se udubimo u taj proces, stvaramo emocionalne doživljaje koji su u skladu sa tim što zamišljamo. Ako zamišljamo nešto pozitivno, stvorićemo osećanja prijatnosti, sreće, relaksacije..., a ako zamišljamo nešto negativno, stvorićemo osećanja teskobe, anksioznosti... Što se više udubimo i prepustimo imaginaciji, ovi doživljaji postaju intenzivniji i življi. Primer za to je umetnički doživljaj. Kada odete u bioskop, pozorište, galeriju, koncert, šta je to što čini da uživate u umetničkom delu, šta pobuđuje vaše emocije, imaginacija ili analitičko, kritičko mišljenje? - sugeriše naš sagovornik.

U prilog tezi da jedan deo uma ne pravi razliku između mašte i realnosti idu i neuronska istraživanja koja su pokazala da kada posmatramo igrače na sceni, u našem mozgu se aktivira isti set neurona odgovornih za pokrete kao i kod ljudi na sceni koji izvode ples, dodaje psihoterapeut. Ipak, postavlja se pitanje kakve veze ima imaginacija sa emocionalnim problemima?

Tema bez analize

- Ako ste u stanju da negativnom imaginacijom stvorite intenzivna osećanja anksioznosti, straha ili stida, to onda znači da ste u stanju da učinite i suprotno. U stanju ste da pozitivnom imaginacijom stvorite intenzivna osećanja prijatnosti, sreće, opuštenosti i slično. Na početku pronađite neko mirno i udobno mesto na kome se osećate sigurno i na kome vas niko neće prekidati. Odaberite temu koja će prožimati vašu maštu. Neka to bude neka prijatna tema, nešto što će vas podstaći da doživite pozitivne emocije, pozitivno iskustvo. Neke od pozitivnih tema su: relaksacija, sigurno mesto, dobro zdravlje i snaga, uspeh u nečemu što radite, ljubav... Odaberite temu u skladu sa onim što želite da postignete, recimo, ako želite da budete opušteni, odaberite temu relaksacije kako biste u svom umu proizveli relaksiranost - savetuje psihoterapeut.

Foto: pexels.com

Pre nego što zatvorite oči i počnete, isključite na trenutak vaš kritički deo uma koji analizira i filtrira informacije. To vam trenutno nije potrebno. Cilj imaginacije nije da zamišljate nešto realistično niti da pravite planove, već da stvorite u sebi određenu vrstu iskustva, doživljaja.

U treningu

- Kada ste isključili na trenutak analitičko mišljenje i odabrali temu, zatvorite oči i počnite da kreirate mentalni film. Zamišljajte scene, događaje, zamišljajte kako se osećate, obratite pažnju na detalje scena koje zamišljate i doživljaja koji kreirate. Obratite pažnju i na zvukove, mirise koje zamišljate. Režirajte vaš mentalni film u skladu sa temom i dopustite sebi totalnu slobodu i kreativnost. Kada ste uspeli da kod sebe proizvedete pozitivna iskustva, to vam može koristiti kasnije kao pozitivni resurs u menjanju raspoloženja - naglašava dr Mišić.

Ako budete vežbali pozitivnu imaginaciju, bićete u stanju da lako i brzo proizvedete željene emocije i pozitivna iskustva. Naučićete da se lako prebacite iz negativnog u pozitivno raspoloženje.

- Pozitivna iskustva možete kasnije prizvati u sećanje i asocirati ih sa situacijama u kojima želite da se tako osećate. Na primer, ako se osećate napeto, hronično brinete, zaustavite brigu na sekund i setite se vašeg sigurnog mesta i osećaja relaksiranosti koje ste doživeli u vašem mentalnom filmu, to će podsetiti vaš um da se opusti. Ako želite da sebe motivišete, podsetite se kako ste se osećali kada ste zamišljali uspeh u aktivnosti koju želite da ostvarite. Na taj način stvorićete kod sebe pozitivan naboj, stanje uma u kom dominiraju pozitivna osećanja, osećaj snage i verovanje u sopstvene sposobnosti. Naučite vaš um da radi za vas umesto da radi protiv vas i vaših ciljeva - poručuje dr Vladimir Mišić.