KOLIKO ZAISTA VREDIM? Psiholog otkriva zašto je POGREŠNO porediti se sa drugima!

Velika većina ljudi ocenjuje sebe i često se pita “koliko vredim”? U klasičnom smislu odgovor na ovo pitanje se bazira na upoređivanju sa drugima, kaže psihoterapeut dr Vladimir Mišić i dodaje da u tome i leži problem...

Odgovor na pitanje “koliko vredim” se mahom bazira na upoređivanju sa drugima - koliko atraktivno izgledamo, koliko imamo novca, kakav nam je status u društvu, koliko smo uspešni u nečemu, koliko imamo prijatelja, koliko nam je lepa žena ili muž… Problem je, međutim, u tome što takav način vrednovanja sebe urušava samopouzdanje, kaže psihoterapeut dr Vladimir Mišić iz savetovališta “Ekvilibrijum”, jer svaka osoba vredi bez obzira koliko je lepa, pametna ili koliko ima novca.

Jednisteveni

- Opisani kriterijumi za poređenje i samovrednovanje su u osnovi takmičarski, jer se zasnivanju na tome ko ima više, ko je lepši, uspešniji i slično. To je pogrešan način razmišljanja koji dolazi iz razvijenog Zapadnog miljea. Upravo u najrazvijenijim društvima ljudi najviše pate od psihičkih poremećaja, jer svesno ili nesvesno slede filozofiju takmičenja sa drugima i vrednovanja sebe na osnovu toga koliko nečega imaju ili nemaju. Takav pristup nužno vodi u depresiju manjeg ili većeg intenziteta – napominje naš sagovornik.

Foto: Shutterstock

Svi ljudi vrede bez obzira na individualne i socijalne razlike, naglašava psihoterapeut.

- Treba da postoje svi ljudi, a ne samo oni koji su u nečemu superiorni. Uostalom, niko nije superioran u svemu. Primer za to su autistični genijalci za matematiku i fiziku. Dakle, svi vrede i svi zaslužuju da postoje i to je svačije prirodno pravo. Niko ne mora to da zasluži. Ko kome vredi ili ne, to je stvar procenjivača. Koliko vredim mojim bližnjima? Koliko svojim prijateljima? Koliko svojim kolegama? Koliko nekome sa ulice ko me ne poznaje uopšte? Verovatno ne isto, zar ne? – sugeriše dr Mišić.

Svakome smo važni u različitom stepenu jer je naša vrednost za njih stvar njihove subjektivne procene i njihove motivacije (toga da li imaju neku korist od nas).

Foto: pexels.com

- Šta to govori o meni i mojim kvalitetima? Pa ništa. Dakle, nemojte bazirati veru u sebe na osnovu toga kako vas vrednuju drugi. A koliko sam važan sam sebi? Pa, sebi vredim najviše jer to mi je sve što imam i to treba da podelim sa drugima – sugeriše psihoterapeut.

Osoba i ponašanje

Osim što nikada ne bi trebalo da se poredite sa drugima, ne bi trebalo da ocenjujete sebe kao osobu, već svoje postupke.

- To je jako važno pravilo. Nikada ne vrednujete sebe kao osobu. Vrednujte svoje ponašanje. Osoba, odnosno to što nazivamo “ja” je nešto apstraktno, to je samo ideja, generalizacija koja ne postoji u realnosti. Ideja da smo mi neka celovima zaokružena i nepromenjiva persona je iluzija, jer se mi stalno menjamo. Ako ocenjujete sebe umesto svog ponašanja nužno pravite grešku preterane generalizacije i propuštate priliku da identifikujete i promenite tačno ona ponašanja koja možete i treba da promenite – savetuje dr Mišić.

Budite takođe ono što jeste bez obzira kome se to sviđa, a kome ne, dodaje naš sagovornik. Šta god da radite uvek će biti nekog kome se sviđate i nekog kome se ne sviđate.

Foto: Shutterstock

- Najveći broj ljudi vas ni nepoznaje i biće ravnodušni prema vama. Ne trudite se da nikoga fascinirate, samo radite od srca ono što želite i to će vas ispuniti. Ispunjenje uvek dolazi iznutra, a ne spolja. Da li to znači da ne treba da vrednujete ništa? Ne znači. Vrednujete svoje ponašanje. Pitajte sebe da li ovo što činim mi koristi ili šteti? Da li mi to pomaže da postignem svoje ciljeve ili ne? Da li ovo što radim je u skladu sa mojim moralno-vrednosnim sistemom i mojom vizijom života koji želim? Kako ovo što radim utiče na druge? Mislite i na druge, budite empatični, ne mislite samo na sebe i svoje ciljeve – poručuje naš sagovornik.