U ovim delovima sveta živi najviše stogodišnjaka! Otkrijte šta su "Plave zone"

U određenim oblastima u svetu, takotvanim "Plavim zonama," ljudi žive znatno duže zbog svog načina života.

Poznato je da genetika donekle određuje životni vek i podložnost raznim hroničnim bolestima, ali naš način života verovatno ima veći uticaj nego što bismo želeli da priznamo.

Međutim, čini se da stanovnici određenih oblasti sveta imaju manje takvih problema. Zašto je to tako? Odgovor možda leži u  geografskim regionima u kojima ljudi duže žive.

U "Plavim zonama" žive neki od najstarijih ljudi na svetu. U ovim oblastima ljudi imaju nisku stopu hroničnih bolesti i žive duže nego bilo gde drugde.

Pet poznatih "Plavih zona" u svetu su: ostrvo Ikarija u Grčkoj, Sardinija u Italiji, Okinava u Japanu, Nikoja u Kostariki.  

Foto: Shutterstock

 

Jedna stvar koja je zajednička "Plavim zonama" je da ljudi koji tamo žive prvenstveno , čak 95%, konzumiraju biljnu ishranu. Iako većina grupa nisu strogi vegetarijanci, obično jedu meso oko pet puta mesečno.

Ishrana u "Plavim zonama" obično je bogata povrćem, mahunarkama, celim žitaricama i orašastim plodovima.

Postoje i neki drugi faktori ishrane koji definišu svaku od "Plavih zona". Na primer, riba se često jede na Ikariji i Sardiniji. Dobar je izvor omega-3 masti, koje su važne za zdravlje srca i mozga. Konzumacija ribe je povezana sa sporijim opadanjem mozga u starosti i smanjenjem srčanih bolesti.

Druge navike uobičajene za "Plave zone" su smanjeni unos kalorija i post.

Unošenje manje kalorija može doprineti dužem životu u nekim "Plavim zonama".

Stanovnici tog ostrva obično se pridržavaju pravila 80 odsto. To znači da prestaju da jedu kada osete 80% sitosti, a ne 100%. Ovo ih sprečava da unose previše kalorija, što može dovesti do povećanja telesne težine i hroničnih bolesti.

Pored stalnog smanjenja ukupnog unosa kalorija, čini se da je povremeni post koristan za zdravlje.

Na primer, Ikarijanci su tipični grčki pravoslavni hrišćani, verska grupa koja ima mnogo perioda posta za verske praznike tokom cele godine.

Jedno istraživanje je pokazalo da je post tokom ovih verskih praznika doveo do nižeg holesterola u krvi i nižeg indeksa telesne mase. 

Pokazalo se i da mnoge druge vrste posta smanjuju težinu, krvni pritisak, holesterol i mnoge druge faktore rizika za hronične bolesti kod ljudi.