Mesto koje krije trezor sudnjeg dana! Ovde se nalazi jedina rezerva čovečanstva u slučaju katastrofe (VIDEO)

Longjerbijen je ime dobio po osnivaču grada Džonu Manrou Longiru, američkom biznismenu koji je stigao na Špicbergen najveće i jedino trajno naseljeno ostrvo Svalbardskog arhipelaga ranih 1900-ih kao turista, ali u isto vreme i kako bi tražio nove poslovne mogućnosti.

Završio je kao glavna figura prve kompanije za ugalj "Arctic Coal Compani", a krstio je i gradić "Longiearbien" na engleskom se prevodi kao "Longirov grad".

Sličan grad ne postoji nigde na svetu! U njemu danas živi nešto više od 2300 stanovnika, uglavnom Norvežana i Rusa, i važe neki neverovatni zakoni.

Smrt nije nezakonita, ali biti sahranjen jeste

Suprotno onome što mediji uglavnom pišu kada izveštavaju o životu u ovom gradiću, umiranje u njemu nije nezakonito. Ipak, biti sahranjen - jeste!

Od 1950. na snazi je zakon koji zabranjuje sahranjivanje. Tada je otkriveno da se, usred ekstremno niskih temperatura, tela koja su tamo zakopana ne raspadaju. Na ovaj način u preminulima opstaju i često opasni virusi. Godine 1998. naučnici su ovde otkrili leš zakopan 1918. u kome je opestao virus španskog gripa.

Da bi se izbegle potencijalno katastrofalne posledice, bolesni i stari se prevoze u Norvešku kako bi tamo proveli svoje poslednje dane. Njihov pepeo je kasnije moguće vratiti u Longjerbijen.

Ovde se niko ne sme ni roditi

Slično, a opet potpuno suprotno i porođaji su zabranjeni u Longjerbijenu. Iako grad ima sopstvenu bolnicu, nema potrebne prostorije za izvođenje ozbiljnih, hirurških operacija. Zbog bezbednosti majki i dece, trudnice putuju na kopno nekoliko nedelja pre termina i obično se vraćaju na ostrvo nedelju dana nakon porođaja.

Mačke? Apsolutno no-no

Mačke su na celom arhipelagu strogo zabranjene. Razlog?! Mogle bi naštetiti divljim životinjama, posebno populaciji ptica koja tamo živi. Zakon je na snazi od ‘90-ih godina prošlog veka.

Ipak, oni koji su imali priliku da posete ovo mesto, možda su videli Kešu najpoznatiju maskotu Svalbarda. Veruje se da je Keša bio jedan od poslednjih potomaka mačaka iz vremena pre nego što je zabrana doneta, mada se pričalo i da su ga prošvercovali neki ruski stanovnici ostrva. Uginuo je u januaru 2021. u dobi od 14 godina i kao zvanično poslednja mačka na ovom mestu.

Ponoćno sunce je stvarno

Na Svalbardu Sunce ne zalazi 4 meseca - od 20. aprila do 22. avgusta. To znači da je sunce bukvalno gore 24/7 - nema mraka! Možda se pitate kako ljudi tamo spavaju - pa, debele zavese za zamračivanje prostorija pomažu!

Za to vreme, gust, beli sneg na tlu prekriva bogate tundre. Svuda se vide irvasi koji su tamo kao domaće životinje. Planinarenje, vožnja kajakom i izleti brodom savršeni su za ovu sezonu, a oni hrabriji mogu da probaju i da se urone u hladne, arktičke vode.

Ljudi sa puškama šetaju i to nije razlog za strah

Svalbard je dom velikih arktičkih divljih životinja. Ljudi na Svalbardu su u obavezi da ponesu oružje za zaštitu od polarnih medveda kada izlaze van grada. Puške se koriste kako bi se uplašila ova ljupka, ali divlja i opasna stvorenja.

Iako je dozvoljeno nositi vatreno oružje dok šetate okolo, nije legalno ulaziti u lokalne ustanove sa njim. Zgrade imaju posebne sefove gde se oružje odlaže.

Mesto gde se "krije" "Trezor Sudnjeg dana"

Sa svim svojim karakteristikama - permafrostom, lokacijom i geološkim svojstvima, Svalbard je zaista savršeno mesto za "Trezor Sudnjeg dana". Longiearbien je mesto gde se nalazi "Svalbard Global Seed Vault".

Trezor je dugoročno skladište semena koje predstavlja najveću svetsku kolekciju raznovrsnosti useva. Svrha je čuvanje uzoraka semena iz svetskih kolekcija useva. Permafrost i debele stene osiguravaju da će uzorci semena ostati zamrznuti čak i ako nestane struje. To je zaista "konačna rezerva" čovečanstva u slučaju katastrofe.