15 iznenađujućih stvari koje podižu krvni pritisak - Nećete verovati šta sve utiče na zdravlje

Iako povremeni "skokovi" pritiska ne moraju nužno biti zabrinjavajući, stalno povišene vrednosti mogu naneti ozbiljnu štetu organizmu, a osim unošenja soli u organizam i stresa, između ostalog utiču i anksioznost, nedostatak minerala, kao i hormonska kontracepcija.

Verovatno ste čuli koliko je važno da pazite na unos soli, naročito ako imate problema s krvnim pritiskom. So zadržava vodu u organizmu, što dodatno opterećuje srce i krvne sudove.

Ipak, nisu samo so, stres i bes ti koji utiču na pritisak.

Dodati šećeri

Dodati šećeri mogu imati još veći uticaj na krvni pritisak od same soli, naročito u prerađenom obliku poput kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze. Osobe koje unose više dodatih šećera u ishrani beleže značajan porast i gornjeg i donjeg pritiska.

Samo jedno gazirano piće od 700 ml u proseku podiže sistolni pritisak (gornja vrednost, meri se tokom otkucaja srca) za 15 poena, a dijastolni (donja vrednost, meri se između otkucaja) za 9 poena.

Anksioznost

Ovde nije reč samo o broju prijatelja koje imate, već o osećaju povezanosti. Stres i depresija ne objašnjavaju u potpunosti ovaj efekat. Štaviše, problem se pogoršava vremenom.

U jednoj studiji, kod osoba koje su se najusamljenije osećale, sistolni pritisak je za četiri godine porastao za više od 14 poena.

Istraživači veruju da konstantan strah od odbacivanja, razočaranja i povećana budnost u vezi sa sopstvenom bezbednošću menjaju način na koji telo funkcioniše.

Foto: Shutterstock

Apneja tokom spavanja

Osobe koje pate od apneje u snu imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska i drugih srčanih problema.

Kada vam se disanje prekida tokom sna, nervni sistem oslobađa hemikalije koje podižu pritisak.

Uz to, smanjen je i unos kiseonika, što može oštetiti zidove krvnih sudova i dodatno otežati regulaciju krvnog pritiska u budućnosti.

Nedostatak kalijuma

Bubrezima je potreban pravilan balans natrijuma i kalijuma kako bi održavali odgovarajuću količinu tečnosti u krvi.

Dakle, čak i ako unosite malo soli, možete imati povišen pritisak ako ne unosite dovoljno voća, povrća, mahunarki, nemasnih mlečnih proizvoda ili ribe.

Iako su banane često prva asocijacija na kalijum, brokoli, vodeni kesten, spanać i drugo lisnato povrće su još bolji izbor, naročito ako pazite na telesnu težinu.

Bol

Iznenadan, akutni bol aktivira nervni sistem i podiže krvni pritisak. Ovaj efekat se može primetiti ako stavite ruku u ledenu vodu, pritisnete jagodicu prsta ili dobijete blagi električni šok.

Biljni dodaci ishrani

Uzimanje dodataka poput ginka, žen-šena, guarane, efedre, gorke narandže ili kantariona može podići krvni pritisak ili uticati na delovanje lekova, uključujući i one koji služe za regulisanje hipertenzije.

Foto: Shuterstock

Problemi sa štitnom žlezdom

Kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, usporava se rad srca i smanjuje elastičnost arterija. Nizak nivo hormona takođe može povećati nivo "lošeg" LDL holesterola, što dodatno ukrućuje krvne sudove.

Krv tada teže prolazi kroz teže elastične sudove, što povećava pritisak. Iako je ređe, i prevelika količina hormona štitne žlezde može uzrokovati jače i brže otkucaje srca, što takođe doprinosi porastu krvnog pritiska.

Puna bešika

U jednoj studiji koja je obuhvatila žene srednjih godina koje nisu išle u toalet najmanje tri sata, prosečan sistolni pritisak je bio viši za oko 4 poena, a dijastolni za 3 poena.

Slični efekti zabeleženi su i kod muškaraca i kod osoba različitih starosnih grupa.

Kako s godinama raste rizik od hipertenzije, precizno merenje pritiska je važno, a pražnjenje bešike pre merenja može doprineti tačnijim rezultatima.

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID)

Svi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što su aspirin i ibuprofen, mogu podići krvni pritisak - bilo da inače imate normalan pritisak ili ste već dijagnostikovani sa hipertenzijom.

Iako je prosečno povećanje svega nekoliko poena, raspon varijacija je širok, što znači da neki ljudi mogu biti znatno više pogođeni.

Strah od lekara

Možda ćete primetiti razliku u vrednostima krvnog pritiska koje dobijete u ordinaciji u poređenju s onima koje izmerite kod kuće. Takozvani "efekat belog mantila" (nazvan po tradicionalnoj odeći medicinskog osoblja) označava porast krvnog pritiska i do 10 poena viši sistolni (gornji broj) i 5 poena viši dijastolni (donji broj) - koji se može javiti samo zbog mesta na kojem se nalazite. Veruje se da je ova pojava povezana s nervozom ili anksioznošću tokom posete lekaru.

Foto: Shuterstock

Dekongestivi (lekovi za zapušen nos)

Sastojci poput pseudoefedrina i fenilefrina mogu suziti krvne sudove. To znači da ista količina krvi mora da prođe kroz uži prostor - slično kao kada gomila ljudi pokušava da prođe kroz uzak hodnik.

Ovi lekovi takođe mogu smanjiti efikasnost terapije za snižavanje krvnog pritiska. Lekar ili farmaceut vam može pomoći da odaberete bezbednije lekove za prehladu i sinuse, naročito ako imate povišen pritisak.

Dehidratacija

Kada ćelijama u telu nedostaje vode, krvni sudovi se skupljaju. To se dešava jer mozak šalje signal hipofizi da oslobodi hemikaliju koja ih sužava.

Istovremeno, bubrezi smanjuju izlučivanje urina kako bi sačuvali postojeću tečnost, što dodatno podstiče skupljanje sitnih krvnih sudova u srcu i mozgu.

Hormonska kontracepcija

Pilule, injekcije i drugi oblici hormonske kontracepcije koriste hormone koji mogu suziti krvne sudove, pa postoji mogućnost da se krvni pritisak poveća.

Rizik je veći kod žena starijih od 35 godina, gojaznih ili pušača. Preporučuje se redovno praćenje krvnog pritiska, otprilike na svakih 6 do 12 meseci. Niža doza estrogena može pomoći da vrednosti ostanu bliže normalnim.

Razgovor

Bez obzira na godine ili mesto na kojem se nalazite, razgovor može povećati krvni pritisak. Što je vaš pritisak u mirovanju viši, to će više porasti dok govorite.

Taj efekat može da traje nekoliko minuta. Izgleda da je važnije o čemu pričate i koliko je tema emotivna, nego sama činjenica da pomerate usta.

Antidepresivi

Lekovi koji utiču na moždane hemikalije poput dopamina, norepinefrina i serotonina, mogu promeniti ne samo raspoloženje, već i krvni pritisak.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) takođe mogu podići pritisak, naročito ako se uzimaju u kombinaciji s litijumom ili drugim lekovima koji utiču na serotonin, piše webmd.com.,