Ceo dan ste proveli na vrućini? Kardiolog upozorava šta to može da uradi vašem krvnom pritisku

Velike vrućine mogu uticati na krvni pritisak tako što dovode do njegovog pada. Kardiolog dr Nika Goldberg objašnjava da se tokom pregrevanja tela krvni sudovi šire kako bi organizam lakše oslobodio višak toplote.

Iako je poznato da povišen krvni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti, ni nagli pad pritiska nije bezazlen. Promene krvnog pritiska tokom toplih dana razlikuju se od osobe do osobe i zavise od različitih faktora, kao što su telesna težina i fizička spremnost.

Zbog toga neki ljudi na visokim temperaturama mogu osetiti vrtoglavicu, slabost, nestabilnost ili omaglicu, posebno prilikom naglog ustajanja ili dužeg boravka na otvorenom.

Srce leti radi mnogo više

Tokom letnjih vrućina srce ima dodatno opterećenje, jer mora intenzivnije da radi kako bi pomoglo telu da održi normalnu temperaturu. Zbog toga broj otkucaja srca može da se poveća čak i tokom aktivnosti koje inače ne zahtevaju veći napor.

Osim toga, pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti iz organizma, čime se smanjuje količina krvi koja cirkuliše kroz telo. To dodatno otežava rad srca, jer ono mora da ulaže više napora kako bi obezbedilo dovoljan protok krvi.

Kod ljudi koji već imaju srčane ili druge kardiovaskularne probleme, ovakve promene mogu predstavljati ozbiljan rizik. Mogu se javiti simptomi poput bola ili pritiska u grudima, otežanog disanja, ubrzanog ili nepravilnog rada srca, a u težim slučajevima i gubitak svesti.

Istraživanje pokazalo zabrinjavajuću vezu

Na rizike koje visoke temperature predstavljaju za zdravlje srca ukazuju i brojna naučna istraživanja. Jedna studija objavljena 2024. godine u časopisu Circulation Research pokazala je da postoji jasna povezanost između izlaganja velikim vrućinama i povećanog rizika od smrtnog ishoda usled kardiovaskularnih bolesti.

Foto: Shutterstock

Prema rezultatima istraživanja, verovatnoća smrtnog ishoda zbog bolesti srca i krvnih sudova raste za približno 2,1 odsto sa svakim povećanjem temperature od jednog stepena. Ovi podaci ukazuju na to da visoke temperature mogu predstavljati ozbiljan stres za organizam, posebno za osobe koje već imaju probleme sa srcem.

Ko mora da bude posebno oprezan?

Dr Goldberg ističe da najveći oprez tokom toplotnih talasa treba da imaju:

🔷osobe sa bolestima srca

🔷ljudi sa niskim krvnim pritiskom

🔷oboleli od dijabetesa

🔷osobe sa bolestima bubrega

🔷gojazne osobe

🔷stariji ljudi

Dodatni problem predstavljaju pojedini lekovi, poput diuretika i nekih antihipertenziva, koji mogu da povećaju rizik od dehidracije ili da otežaju prilagođavanje organizma visokim temperaturama.

Kako zaštiti srce?

Kako bi se sačuvalo zdravlje srca tokom letnjih meseci i smanjio rizik od komplikacija izazvanih visokim temperaturama, stručnjaci preporučuju nekoliko jednostavnih, ali važnih mera opreza.

Preporučuje se da se boravak na otvorenom planira u jutarnjim ili večernjim satima, kada su temperature prijatnije, kao i da se tokom dana unosi dovoljno tečnosti, čak i kada osećaj žeđi nije izražen. Pomaže i nošenje lagane, svetle odeće koja omogućava telu da lakše reguliše temperaturu.

Važno je praviti češće pauze u hladu ili klimatizovanim prostorijama i izbegavati veće fizičke napore u najtoplijem delu dana, kada je opterećenje za organizam najveće.

Osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima trebalo bi da se posavetuju sa lekarom kako bi proverile da li je tokom toplotnih talasa potrebno prilagoditi terapiju ili promeniti određene svakodnevne navike.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Dr Goldberg upozorava da određeni znaci mogu ukazivati na to da vrućina ozbiljno opterećuje srce i krvotok.

Među njima su:

🔷vrtoglavica

🔷izražen umor

🔷ubrzan ili nepravilan rad srca

🔷bol ili nelagodnost u grudima

🔷otežano disanje

🔷gubitak svesti.

Ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma, potrebno je odmah prekinuti aktivnosti, skloniti se u rashlađenu prostoriju ili hlad, popiti vodu ukoliko je osoba pri svesti, olabaviti odeću i odmoriti se.

Ukoliko tegobe ne prolaze ili se jave jak bol u grudima, uporno otežano disanje, konfuzija ili gubitak svesti, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Iako se najčešće govori o opasnostima visokog krvnog pritiska, stručnjaci podsećaju da ni prenizak pritisak nije bezazlen. Tokom letnjih vrućina zato je važno dovoljno unositi tečnost, izbegavati dug boravak na suncu i slušati signale koje organizam šalje. Tako ćete lakše sačuvati zdravlje srca i bezbednije podneti visoke temperature.

BONUS VIDEO