Prvih 5 minuta nakon srčanog udara: Evo šta treba da uradite pre dolaska Hitne pomoći

Kada dođe do srčanog udara, brzina reakcije može imati presudnu ulogu. Prvi minuti su izuzetno važni, jer pravovremeno pružanje pomoći može da smanji oštećenje srčanog mišića i poveća šanse za oporavak.

Važno je znati da se infarkt ne mora uvek ispoljiti snažnim bolom u grudima. Ponekad počinje blagim pritiskom, mučninom, preznojavanjem ili osećajem nelagodnosti koji ljudi često pripisuju umoru ili problemima sa želucem.

Upravo zbog toga mnogi zakasne sa traženjem medicinske pomoći.

Kardiolozi upozoravaju da ne treba čekati da simptomi nestanu sami od sebe. Evo kako bi trebalo postupiti dok ne stigne ekipa Hitne pomoći.

Prvi minut: Odmah pozovite Hitnu pomoć

Čim posumnjate na srčani udar, prekinite sve aktivnosti i pozovite broj. Nemojte pokušavati da hodanjem ili odmorom ublažite tegobe, niti sami sedati za volan i odlaziti u bolnicu.

Svako odlaganje može dodatno ugroziti srčani mišić, dok medicinsko osoblje može započeti zbrinjavanje već tokom transporta.

Foto: Shutterstock

Drugi i treći minut: Zauzmite udoban položaj

Dok čekate pomoć, najbolje je da sednete i oslonite leđa, uz blago podignut gornji deo tela. Oslobodite se tesne odeće i izbegavajte bilo kakvo fizičko naprezanje.

Ako ste sami, otključajte vrata kako bi medicinska ekipa mogla nesmetano da uđe. Obratite pažnju i na vreme kada su se tegobe pojavile, jer je taj podatak važan lekarima prilikom određivanja terapije.

Četvrti i peti minut: Oprezno sa uzimanjem aspirina

Aspirin se u određenim slučajevima koristi kao deo prve pomoći kod sumnje na srčani udar, jer može da uspori stvaranje krvnih ugrušaka. Ipak, ovaj lek nije pogodan za svakoga.

Osobe koje su alergične na aspirin, imaju određene probleme sa krvarenjem ili im je lekar zabranio njegovu upotrebu ne bi trebalo da ga uzimaju. Najbolje je postupiti prema savetima dispečera Hitne pomoći ili zdravstvenog radnika.

Foto: Shutterstock

Najvažnije je da pozivanje Hitne pomoći nikada ne odlažete zbog uzimanja leka.

Koji simptomi mogu da ukažu na infarkt?

Najčešći znak upozorenja jeste neprijatan pritisak ili stezanje u grudima. Bol se može proširiti prema jednoj ili obe ruke, ramenima, vratu, vilici i leđima.

Mogu se pojaviti i:

🔷Otežano disanje i nedostatak vazduha.

🔷Hladan znoj i iznenadna slabost.

🔷Mučnina ili povraćanje.

🔷Vrtoglavica i osećaj nesvestice.

🔷Neobjašnjiv umor i nelagodnost u gornjem delu stomaka.

Posebno je važno znati da kod žena, starijih osoba i obolelih od dijabetesa simptomi ponekad nisu tipični. Infarkt može proći bez izraženog bola u grudima, zbog čega je važno ozbiljno shvatiti i naizgled blaže tegobe.

Foto: Shutterstock

Kako pomoći osobi koja izgubi svest?

Ukoliko se neko iznenada sruši, ne reaguje i ne diše normalno, odmah pozovite Hitnu pomoć i započnite mere oživljavanja.

Pritiskanje grudnog koša treba obavljati u njegovom središnjem delu, snažno i ravnomerno, brzinom od 100 do 120 pritisaka u minuti. Ako se u blizini nalazi automatski spoljašnji defibrilator (AED), uključite ga i pratite glasovna uputstva uređaja.

Zašto je svaki minut važan?

Tokom srčanog udara dolazi do začepljenja krvnog suda koji snabdeva srce krvlju i kiseonikom. Što duže traje takvo stanje, veći deo srčanog mišića može biti trajno oštećen.

Zbog toga je pravovremena medicinska intervencija od presudnog značaja. Brzo prepoznavanje simptoma, pozivanje Hitne pomoći i odgovarajuće lečenje mogu značajno povećati šanse za preživljavanje i uspešan oporavak, piše Onlymyhealth.com.

BONUS VIDEO