Smrt u snu! Evo zbog čega ljudi umiru u toku sna

Iznenadna smrt u snu može da se dogodi bez obzira na pol, uzrast ili zdravstveno stanje, tako da često čujemo da je neko zaspao i više se nije probudio. Zbog čega se to događa?

Postoji više razloga zbog kojih neko umre dok spava, ali je to najčešće povezano sa tri vitalna organa, srcem, plućima i mozgom, objasnio je dr Milind Sovani, stručnjak za bolesti pluća na Notingem Univerzitetu.

- Kada spavamo, ne možemo da reagujemo na signale koji ukazuju da nešto nije u redu sa tim organima. Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u otkucajima srca, pašću i onesvestiću se, a neko će to primetiti - kaže kardiolog dr Džek Flajer.

Ponekad, i ljudi oboleli od dijabetesa mogu da preminu u snu zbog iznenadnog niskog nivoa šećera u krvi.

"Šlog" u snu može da bude jedan od uzroka iznenadne smrti tokom noći. Oko 25 odsto moždanih udara dešava se tokom spavanja.

Stanja poput opstruktivne apneje, prestanka disanja u snu, takođe, mogu da povećaju rizik. Bez kiseonika moždane ćelije umiru, pa određeni delovi tela ne mogu da funkcionišu, što za posledicu može da ima fatalan ishod.

Foto: Shuterstock

 

Osobe koje pate od apneje izložene su dva i po puta većem riziku da dožive iznenadnu smrt između ponoći i šest časova ujutru, u poređenju sa ljudima koji nemaju apneju. Ovo stanje skuplja mišiće u disajnim putevima, pa dolazi do zaustavljanja disanja duže od 10 sekundi.

Apneja sama po sebi, obično, nije uzrok iznenadne smrti usred noći. Češće je povezana sa pogoršanjem nekog drugog stanja, poput određenih srčanih bolesti.

Iznenadni srčani zastoj odgovoran je za 90 odsto iznenadnih i neočekivanih smrti tokom sna, napominju stručnjaci. Ljudi sa koronarnom arterijskom bolešću, uvećanim srcem ili aritmijom srca, izloženi su većem riziku. Srčani zastoj zaustavlja dotok krvi u glavne organe, a 22 odsto takvih slučajeva dešava se između 22 sata i 6 časova ujutru.

U slučajevima iznenadne smrti nepoznatog uzroka, stručnjaci smtraju da je obavezno ispitivanje porodične istorije i naslednih faktora. Neke osobe mogu biti podložnije srčanim problemima zbog genetike, poremećaja ritma srca ili drugih naslednih faktora.

Foto: Shutterstock

 

Tokom 2020. godine, 2.601 osoba u Srbiji je umrla brzo i neočekivano, bez jasnog uzroka koji bi ukazivao na tragediju. Ovi ljudi su išli na posao, odmarali se, pili kafu sa prijateljima i onda, preko noći, više nisu bili među živima.

Zato, ako imate bilo kakvih simptoma ili sumnji, savetujemo vam da se obratite lekaru i proverite svoje zdravstveno stanje. Preporučljivo je da vodite zdrav i umeren način života, koji uključuje redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, dovoljno sna i izbegavanje stresa. To će vam pomoći da ojačate svoje srce, pluća i mozak, i smanjite rizik od iznenadne smrti tokom sna.