Sarajevo se ne bi usudilo, neko mnogo moćniji je manipulisao sa pismom Željke Cvijanović genseku UN Guterešu!

Laži i falsifikovanje zvaničnih dokumenata o Bosni i Hercegovini i prije svega Republici Srpskoj stara su praksa takozvanog Kolektivnog zapada, a kako vrijeme prolazi to više nema granica i ne biraju se sredstva.

Najnoviji primer su manipulacije sa pismom srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Željke Cvijanović generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu.

         
Te manipulacije su svedočanstvo o panici i očaju pa se sudbina Bosne i Hercegovine i Republike Srpske svodi na gotovo detinjaste igre netalentovanih birokrata. To jesu detinjaste igre, ali bi mogle da imaju ozbiljne posledice.
         
Na izborima izabrani, dakle legitimni, predstavnik Republike Srpske i srpskog naroda u Predsedništvu Bosne i Hercegovine - Željka Cvijanović - obratila se, da podsetimo, poštujući pravila, preko Ministarstva spoljnih poslova, pismom Antoniju Guterešu sa molbom da saopšti da li je Savet bezbednosti potvrdio imenovanje Kristijana Šmita za Visokog predstavnika u BiH.

Naravno, zna se da ga nije imenovao, ali pošto se Šmit i dalje tako predstavlja i ponaša neophodna je još jedna zvanična potvrda njegovog statusa. I da se tako konačno razreši dilema oko Šmita. I onda je Ministarstvo članu kolektivnog šefa države odbilo da to pismo pošalje. Cvijanovićeva je ipak bočnim putem uspela da pošalje pismo Guterešu i onda su nastale manipulacije sa njegovim odgovorom.

        
Pismo odgovor Gutereša je obišlo sve medije u Federciji BiH prije nego što je stiglo u kabinet Cvijanovićeve kojoj je upućeno. Manipulisalo se sa tri verzije pisma. Ovde se, u stvari, očigledno pribeglo falsifikovanju pisma visokog funkcionera globalne organizacije.
         
Federalni mediji takođe tvrde da je Gutereš odgovorio da "UN nisu potpisnik Dejtonskog sporazuma niti su UN član PIK-a, koji je relevantan za imenovanje visokog međunarodnog predstavnika u BiH".
         
Ali, uprkos svim maniupulacijama, veštinom kodiranog diplomatskoj jezika generalni sekretar UN je ipak u svom odgovoru indirektno potvrdio da Šmit nema potvrdu Saveta bezbjednosti. Gutereš, naime, upućuje Cvijanovićevu da pogleda bazu podataka Saveta bezbjednosti a u toj bazi ne postoji ni jedan relevantan, važeći dokument o imenovanju Kristijana Šmita. Ali, postoje dokumenti kad su u pitanju njegovi prethodnici.
         
Drugim rečima, prvi čovek Svetske organizacije je potvrdio da Šmit nije imenovan i samim tim nema legitimitet.
         
Politika na nivou BiH je odavno prepuna nasilja i ovo je samo jedan primer koji se, međutim, graniči sa kriminalom. Malo je verovatno da je Ministarstvo spoljnih poslova to uradilo na svoju ruku, neko je važniji u tome učestvovao.
         
Utisak je da u medijskoj javnosti, ne samo u BiH nego i šire, ne postoji dovoljna svest o kakvom se tu kriminalu radi i koje bi mogle da budu posledice. Tako i vodeći dnevni list u Beogradu čitav skandal svodi pod naslov „Igra gluvih telefona između Sarajeva i UN".
         
Nije to nikakva „igra gluvih telefona" nego, jezikom Haškog tribunala, „zajednički zločinački poduhvat". Zajednički jer Ministarstvo, to je jasno, nije moglo samo.
         
Manipulacije samoproglašenih kolonijalnih upravnika Bosne i Hercegovine nisu ništa novo, ali sada su sve agresivnije i mnogo se više koriste lokalni službenici. Ima, međutim, i jedno zanimljivo daleko kolonijalno iskustvo.
         
Kada su britanske kolonije u Africi, jedna po jedna, sticale nezavisnost njihove prve odluke su bile da se protjeraju svi Indusi koje je Britanija iz Indije dovodila kao kolonijalne službenike. Kolonijalni službenici su „veći katolici od Pape". 
         
Vredilo bi podsetiti da je sve što je Kolektivni zapad, kako se sada predstavlja, radio u BiH posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma bilo nelegalno i u osnovi neviđeno političko nasilje. Od prvog posledejtonskog dana. Nije više bio bitan Dejtonski sporazum, on je samo poslužio da se okonča rat i uspostavi uređenje za ostvarenje cilja koji ratom nije mogao biti postignut.
         
Osnovni instrument je Savet za implementaciju mira (PIK). Osnovan je na Konferenciji u Londonu 8. i 9. decembra 1995. godine, i čini ga 55 zemalja i međunarodnih organizacija.

Nejasno je pod kojim autoritetom je PIK osnovan jer tada Dejtonski sporazum formalno nije bio potpisan, to se desilo tek nekoliko dana kasnije u Parizu. To je samo bila forma da mu se da na značaju jer je istovremeno osnovan i Upravni odbor PIK-a. Njegove članice su  Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Predsedništvo Evropske unije, Evropska komisija i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska.
         
Taj Upravni odbor predlaže Visokog predstavnika kome daje i političke smernice ali ga potvrđuje Savet bezbjednosti UN. U prevodu, taj Upravni odbor vodi politiku a Visoki predstavnik je samo sprovodi.

Foto: Reuters/AP

Odluke se po pravilu donose konsenzusom ali vremenom zapadne članice su napustile taj osnovni princip pa je Rusija, zbog toga, napustila Upravni odbor 28. juna 2021. godine. Drugim rečima, odluke Upravnog odbora su sada dodatno nelegalne pa time i neobavezujuće.
         
I, sve je toliko puta viđeno.
         
Bosna i Hercegovina u osnovi, u ovim burnim vremenima, i nije toliko važna ali zapadna  birokratska mašinerija svoju snagu i agresivnost crpi iz aktuelne antiruske i uskoro antikineske kampanje jer osnovni cilj je odvojiti srpski nacionalni korpus od Rusije. Na Zapadu se već javno govori da bi odvajanje Srba od Rusije bio „šamar za Putina". U tom smislu jasno je da je cilj eliminisanje Republike Srpske.
         
I šta bi mogao Zapad da uradi? 
         
Na Zapadu nema novih ideja i poslužiće se već viđenim mehanizmima političkih ličnih ucjena, nekom vrstom sankcija i ekonomskom blokadom. I to već i čini.
         
Većina banaka u Republici Srpskoj su u stranom vlasništvu i njima je gotovo naređeno da ne posluju u bilo kojem obliku sa Vladom u Banja Luci. Banke su postale osnovni instrument obračuna sa Srpskom. Moguće je i isključenje iz platnog sistema Svift mada je teško videti kako bi se to uradilo jer je BiH u jedinstvenom finansijskom sistemu.
        
Ali, Republika Srpska nije više sama, ima i prijatelje mada u samoj Bosni i Hercegovini i najbližem okruženju u ovoj fazi ima problem savezništva. Iako se borbom za svoja prava Republika Srpska bori i za oduzeta prava Hrvata oni ipak slede interese Hrvatske, čiji su i po rođenju državljani, a Hrvatska je članica i Evropske unije i NATO saveza, onih koji su protiv Republike Srpske. A Srbija i dalje Kristijana Šmita tretira kao visokog predstavnika.
         
Iako je jasno da u savremenom svijetu nema više ni pravde ni sistema međunarodnog prava - ono, međunarodno pravo, ipak još postoji. Da bi se kako-tako prekinulo pravno nasilje u Bosni i Hercegovini stručnjaci za ustavno i međunarodno pravo kao jednu od mogućnosti predlažu i da Srbija, kao „ugovorna strana Dejtonskog sporazuma ima pravo da podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde protiv država koje su usvojile Bonske zaključke, koji su po pravnoj prirodi u stvari ugovor o davanju ovlašćenja Visokom predstavniku na protivpravno upravljanje Bosnom i Hercegovinom".

Tu bi trebalo da budu tri tužbena zahteva:
         
Da se utvrde „pravno ništavni Bonski zaključci (ovlašćenja), jer su suprotni načelu suverene jednakosti država, a time i pravu na suverenost BiH, iz člana 2, tačke 1 i 7, te članu 78 Povelje UN koji zabranjuje da se sistem starateljstva uspostavlja nad bilo kojom državom, pri čemu na osnovu člana 103 Povelje UN prava i obaveze propisani tom Poveljom imaju supremaciju nad bilo kojim drugim pravnim izvorima međunarodnog prava. Da se naloži Visokom predstavniku da „odmah prestane sa bilo kojom aktivnošću kojom se povređuje pravo BiH na suverenost, što podrazumeva zabranu da donosi bilo kakve akte kojima bi nametao ustavne odredbe, odnosno zakone u BiH ili kojima bi svoju volju nametao u BiH na bilo koji drugi način prema bilo kome". I da se „zabranjuje svim državama članicama PIK-a da se na bilo koji način upliću u bilo koja pitanja koja su po svojoj prirodi unutrašnja pitanja BiH, o kojima na osnovu načela suverenosti mogu da raspravljaju i odlučuju samo nadležne institucije i organi Bosne i Hercegovine".

Foto: clipart

        
U tužbi, prema mišljenju stručnjaka, treba od Međunarodnog suda pravde zatražiti i „da do okončanja postupka izda privremenu meru kojom se zabranjuje Visokom predstavniku i PIK-u da nameću bilo kakve akte u BiH, ustavne, zakonske ili bilo koje druge pravne akte."
         
Naravno, poznata su iskustva sa Međunarodnim sudom pravde ali ipak bi trebalo nešto pokušati i razdrmati kolonijalnu pravu.
         
Utoliko prije što je zapadna kolonijalna uprava ipak na staklenim nogama. Kako je rekao dežurni predstavnik Zapada za srpske zemlje, Miroslav Lajčak, treba da se završi posao do kraja ove godine jer naredne to više neće biti na političkom radaru pa tako ni važno. Ali, falsifikatima i lažima se ipak ne može promeniti stvarnost mada se na Kolektivnom zapad i dalje veruje da se može.
          
Tako se kroz medije u srpskim zemljama koji su uglavnom pod zapadnim uticajem pokušavaju uneti panika i osećaj bespomoćnosti ne samo među obične ljude nego i u političku elitu.  Veruje se, naime, da većina stanovništva, pritisnuta mukom svakodnevnog života i haosom dnevnih medijskih manipulacija zaboravlja i potiskuje šta se stvarno dešava.
          
Mogla bi to na kraju ipak da bude pogrešna procena jer se izgleda ne računa na odlučnost prije svega Republike Srpske i njenu spremnost da se odbrani.4