Erdogan ima sreće, ne živi u Sarajevu! Da živi, već bi bio uhapšen zbog negiranja genocida u Srebrenici!

Ne dao Bog turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da živi u Bosni i Hercegovini - možda bi ga bošnjački političari proglasili negatorom genocida i pozvali na krivičnu odgovornost pošto je turski parlament odbio da usvoji Predlog zakona kojim bi se priznao genocid u Srebrenici.

Skočio bi, verovatno, prvi Bakir Izetbegović, za njim odmah i visoki predstavnik Kristijan Šmit da priprete Erdoganu procesuiranjem jer ne misli poput njih i ne prihvata zvanični bošnjački narativ o srebreničkom zločinu.

Ali, dokle god je Erdogan lider Turske, prijateljstvo s njim, bošnjačkim liderima u BiH preče je ipak od mita o Srebrenici, pa je tako Stranka demokratske akcije Bakira Izetbegovića, prema pisanju Radija Slobodna Evropa, "šutnjom i ignorisanjem" dočekala vest iz Ankare koja, istini za volju, nije negirala genocid o kome Bošnjaci pričaju, ali jeste odbila da o njemu donese zakon. 

Najjača bošnjačka stranka i njen lider nisu se oglašavali u medijima, uprkos činjenici da porodica Izetbegović više od dve decenije neguje porodične i partnerske odnose s turskim predsednikom.

Jedina reakcija (osim negodovanja samog ovog medija) koju je Radio Slobodna Evropa detektovala na društvenim mrežama jeste izjava člana Predsedništva Socijaldemokratske partije (SDP), Damira Mašića, koji je ishod glasanja u turskom parlamentu doveo u vezu sa Erdoganovim poznanstvom sa Dodikom.

Zanimljivo će, međutim, biti, da vidimo da li će Socijaldemokratska partija i protiv Turske podneti prijavu Tužilaštvu BiH kao što su svojevremeno presavili tabak i žalili se na izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića koji je između ostalog rekao da  je "u Srebrenici bilo genocida, ali da onda treba izmisliti novo ime za teže zločine".

"Fašistom koji glumi demokratu" Milanovića su tada nazvale majke Srebrenice, koje su, sudeći po njihovim profilima na društvenim mrežama, takođe prećutale glasanje u Turskoj, koja, uprkos prijateljstvu sa Bošnjacima ipak, iz kojih god razloga - nije htela da prihvati zakon o genocidu u BiH.

Moguće da su svi oni oćutali, jer im je dovoljan Erdoganov govor povodom srebreničkog stradanja u kome je upotrebio termin "genocid", kao i zbog činjenice da je  šest parlamentarnih partija u Velikoj narodnoj skupštini Turske, uključujući AK Partiju i MHP, usvojilo zajedničku deklaraciju povodom 28. godišnjice "genocida" u Srebrenici. Iz ambasade Turske rečeno je tada da "država sa svim svojim institucijama priznaje genocid u Srebrenici i prihvata odluke međunarodnih sudova", pa svakako nema ni potrebe za dodatnim zakonom.

Ništa to, međutim, nije bilo dovoljno da u dobre namere Turske prema Bošnjacima ubedi Radio Slobodna Evropa, i sagovornike tog medija. Oni traže da Turci i zvanično zločin u Srebrenici nazovu "genocidom" i ništa drugo im nije dovoljno.

- Turska je trebalo da usvoji zakon, prvenstveno zbog žrtava Srebrenice. Morala je usvojiti ovu rezoluciju radi poruke svima, kao i Miloradu Dodiku i Srbiji - navodi Osmanović, dodajući i kako se prijateljski odnosi među zemljama, u ovom slučaju između Turske i BiH, "ne smeju bazirati na nivou stranaka, već na institucionalnom nivou".

Profesor sa Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Enver Kazaz za RSE kaže da je "licemeran potez" vladajuće koalicije okupljene oko Erdoganove političke organizacije da ne usvoji zakon o genocidu u Srebrenici.

Po njemu je Turska bila obavezna da donese zakon o genocidu, tim pre što postoji njegovo negiranje u Republici Srpskoj i Srbiji.

- Ovo je neprocenjiva zaštita pre svega republičkosrpskog i srbijanskog društva i ovakva zaštita dugoročno gledano uverava one koji podržavaju počinitelje genocida u Srebrenici u opravdanost njihovih stanovišta - razljutio se Kazaz.

Istovremeno, profesor na sarajevskom Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Asim Mujkić posumnjao je u stvarno prijateljstvo između Turske i Bosne i Hercegovine rekavši da ono i ne postoji, već je to "politikantsko prijateljstvo".

- Bošnjačka politička moneta služi za potkusurivanje turskih interesa u RS i Srbiji, kao što srpska politika služi za potkusurivanje ruskih interesa - navodi on.

Njegov kolega Elmir Sadiković bio je pomirljiviji poručivši da nijedna država u međunarodnim odnosima neće svoj interes ugroziti zarad interesa neke druge države, a da je tako i u ovom slučaju.

- Ovde nema ljubavi, samo postoje interesi i iz tih situacija mi bismo trebali nešto naučiti - naveo je Sadiković.

A zbog poteza turskog parlamenta došlo je i do demontiranja jednog od glavnih mitova u Federaciji. Od (prema rečima nekih tamošnjih političara) "vodećeg investitora" , Turska se pretvorila u "ni u prvih deset zemalja po investiranju u BiH", sudeći po sagovornicima Radija Slobodna Evropa.

- Uprkos političkoj podršci i razumevanju za situaciju Bošnjaka i deklarativnih zalaganja za pomoć Bosni i Hercegovini, vrlo je teško naći neke ekonomske pokazatelje koji to i potvrđuju - izjavio je za ovaj medij profesor na Ekonomskom fakultetu u Tuzli Zijad Džafić.

Džafić dodaje i kako pojedini političari u BiH grade odnose sa predsednikom Turske "zbog lične saradnje i interesa, dok druge zemlje regije tu saradnju grade na institucionalnom nivou razvijajući ekonomsku saradnju".

- I ta ulaganja Turske u BiH su više preduzetnička inicijativa nekih turskih ulagača u BiH, dok ništa nije sistemski rešeno na nivou ministarstava vanjskih poslova obje zemlje - kaže Džafić, dodajući da zbog nestabilne političke situacije Turska izbegava da investira u BiH, i zbog toga ulaže u "sigurnija područja".

Istovremeno su, priznaje RSE, turske vlasti donirale BiH više od 400 miliona eura preko agencija iza kojih stoji država. Obnavljale su građevine iz osmanskog perioda, poput višegradske ćuprije, školovale nastavnike i opremale učionice, osiguravale literaturu za učenje turskog jezika...Sve je to, izgleda nije dovoljno - jer u turskom zakonu "genocid" u Srebrenici ne postoji.

Radio Slobodna Evropa, tvrdeći da su reakcije izostale uglavnom zbog dobrih ličnih odnosa BIH lidera i turskog predsednika, podseća i da je Erdogan, kako sa vodećim bošnjačkim političarem, u odličnim odnosima i sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom koji je prošle godine, nakon što se s turskim liderom sastao u svojstvu člana Predsedništva BiH, o gostu imao samo reči hvale.

- Nikad u Predsedništvu nismo imali stepen saglasnosti kao s predsednikom Erdoganom. Kad dođe neko sa Zapada, nas trojica smo posvađani, a i ovaj četvrti što je došao, a s turskim liderom to nije tako - istakao je Dodik tada.

Srpska strana godinama dokazuje da zločin u Srebrenici nije bio genocid i da apsolutno nije postojala namera uništenja Bošnjaka. Glas Srba, međutim, daleko manje odjekuje od glasa muslimana koje podržava međunarodna zajednica u nameri da zločin pripišu svim pripadnicima našeg naroda i nazovu ga genocidnim. Tako da se gotovo i ne priča o tome da je 1992. godine muslimanska vojska oko Srebrenice ubila oko 1.000 srpskih civila.

Apelaciono veće Haškog tribunala pravosnažno je oslobodilo "ratnog zapovednika Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića krivice za zločine nad Srbima u tom gradu od 1992. do 1993. godine".

- Na Drini je sve počelo, na Drini će se sve i završiti. Mi Podrinjci smo rođeni ili da umremo ili da pobedimo, ako Bog da pobedićemo - ponovo je Srbima nedavno zapretio, po Haškom sudu "nevini" Orić.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.