Kako se približava 80. godišnjica Dana pobede, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da proglasi humanitarno primirje od 8. do 11. maja izazvala je snažne reakcije u svetskoj javnosti.
Zapadni komentari: oprez, priznanje i pokušaji umanjivanja značaja
Britanski Telegraf ovu odluku opisuje kao „paradni gest“, ali priznaje da je Kremlj tim potezom preuzeo ideološku inicijativu od Kijeva i Vašingtona. List navodi da će trodnevna pauza poslužiti kao „test iskrenosti“ ukrajinskih vlasti kada je reč o mirovnim namerama.
Tajms ide korak dalje, ističući da primirje za Moskvu neće biti vreme „besposličarenja“, već strateški predah koji će ruska strana iskoristiti racionalno i taktički. NATO, primećuje list, za sada ne reaguje — tišina koja možda govori više od reči.
Gardijan ukazuje na povezanost međunarodne dinamike sa unutrašnjom političkom tenzijom u SAD. List smatra da je primirje tempirano u trenutku kada Donald Tramp zaoštrava retoriku i da Moskva pokušava da iskoristi podele u Vašingtonu. Politiko, u sličnom tonu, navodi da je reč o „gestu dobre volje“, ali uz ozbiljne političke zahteve — pre svega priznavanje teritorijalnih realnosti i ograničavanje aktivnosti NATO-a.
Francuski Figaro naglašava simboličku dimenziju – Putin, pišu oni, „deluje komotno“, dok je Tramp navodno popustio. Posebnu pažnju privlači prisustvo kineske delegacije na Paradi pobede, koje list opisuje kao „diplomatski naklon Pekingu“.
Žurnal di Dimanš ističe da je Bela kuća formalno spremna da podrži trajni prekid vatre, ali i da je Moskva jasno poručila da će, u slučaju kršenja dogovora, „odgovoriti na adekvatan način“. U tekstu se dodaje da Rusija ostaje otvorena za direktne pregovore.
Foto: Tanjug/AP
Sever Evrope i Azija: balans i tihi optimizam
Norveški poslovni portal E24 fokusira se na telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je prema saopštenju Bele kuće bio „pozitivan“. Analitičari spekulišu da bi Moskva mogla ciljati na ekonomsko popuštanje i eventualno ublažavanje sankcija, a pominje se i potencijalna uloga Norveške kao posrednika, s obzirom na njeno članstvo u NATO-u i geografski položaj.
Dagbladet, norveški dnevnik, razmatra bezbednosne implikacije za Skandinaviju. Putinovu izjavu da je primirje „gest dobre volje“ pred Dan pobede tumače kao signal stabilizacije. Danska je zvanično podržala trodnevni prekid vatre, a u analizi se razmatra kako bi ovo moglo uticati na odbrambene strategije u severnoj Evropi.
Kineski Global tajms odluku Moskve naziva „pragmatičnim potezom“ i povezuje je sa najavljenom posetom predsednika Sija Đinpinga Rusiji. Kineski komentatori ocenjuju da Zapad deluje iscrpljeno i nejedinstveno, dok Rusija pokazuje „stratešku fleksibilnost“. Poruka je jasna — ovo je izazov globalnoj hegemoniji u trenutku njenog zamora.
Indijski Hindustan tajms nudi najoptimističniju sliku: primirje se tumači kao „retka šansa za humanitarne koridore“, ali i kao politički kapital za Rusiju u zemljama globalnog juga. List sugeriše da bi to moglo imati i pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.
Američki mediji: razočaranje i sumnje
Vašington post prenosi da je američka administracija nezadovoljna, jer smatra da je trodnevni prekid sukoba „nedovoljan“ i insistira na najmanje 30 dana. List piše da je Tramp, koji se ranije nudio kao posrednik, sve frustriraniji i preti povlačenjem iz posredničke uloge.
Njujork tajms ostaje pri svojoj tradicionalno skeptičnoj liniji – primirje vidi kao ruski manevar usmeren ka sopstvenim interesima, bez iskrenih mirovnih namera, ali sa težnjom ka „dubljim bezbednosnim ciljevima“.
Volstrit žurnal prenosi da ukrajinska strana ne veruje u kratkoročne pauze, ali navodi i da obe strane mogu iskoristiti ovu priliku – Rusija za konsolidaciju položaja, a Ukrajina za jačanje protivvazdušne odbrane.
Nemački mediji: prvi znak deeskalacije?
Di Velt u ovom potezu vidi mogući početak deeskalacije, iako upozorava na izostanak bilo kakvih verifikacionih mehanizama. List ostavlja prostor za umereni optimizam, naročito ako bi u proces bili uključeni Kina i Indija.
Bild, u svom prepoznatljivom stilu, piše: „Putinov mini-mir razbesneo Trampa“. U tekstu se ističe da je Moskva jasno upozorila na posledice kršenja primirja, ali i pokazala spremnost na dijalog.
Podsetimo, Kremlj je 28. aprila objavio humanitarno primirje povodom 80 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu, koje je na snazi od 8. do 11. maja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je rusku inicijativu, zahtevajući trenutni i potpuni prekid rata.
Šta sledi nakon 11. maja — ostaje neizvesno. Dok Zapad traži produžetak, a Kina i Indija opipavaju teren za potencijalnu pregovaračku platformu, Putinov potez ostaje kao momenat koji je — makar nakratko — naterao sve strane da zastanu i preispitaju svoje pozicije.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da su pokušaji zapadnih političara da ponize bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera licemerni, ističući da se istovremeno veličaju nacisti poput ukrajinskog saradnika SS divizije Jaroslava Hunke, koji je prošle godine dobio ovacije u kanadskom parlamentu.
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je Ratnoj mornarici da odlučno zaštiti ruske trgovačke brodove i da svaki pokušaj zaplene tankera tretira kao piratstvo.
U slučaju direktnog rata u Evropi, Rusija prvi udar ne bi usmerila na evropske države, već na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ocenio je bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ“ i stručnjak za međunarodnu bezbednost Jakov Kedmi.
Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da se završavaju radovi na besposadnom podvodnom aparatu „posejdon“ predstavlja direktno upozorenje Zapadu o snazi ruskog pomorskog nuklearnog arsenala, ocenjuje britanski Dejli ekspres.
Rusija je, kao krajnju opciju, spremna da fizički uništi satelitsku konstelaciju Starlink i tako preseče komunikacionu mrežu koju koriste ukrajinska i američka vojska, tvrdi bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter.
Predsednik Rusije Vladimir Putin i bivši premijer Mađarske Viktor Orban nikada nisu razgovarali na ruskom jeziku, već su svi njihovi susreti i razgovori vođeni uz prisustvo prevodilaca, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Velika pomorska parada u Sankt Peterburgu otkazana je drugu godinu zaredom, a predsednik Rusije Vladimir Putin Dan Ratne mornarice obeležio je u dvorištu Glavnog admiraliteta, ispred zida na kojem je bila naslikana podmornica.
Rusija satelitski snima američke vojne baze na Bliskom istoku i prikupljene podatke prosleđuje Iranu pre i posle napada, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je pred predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da je vreme za zamrzavanje sukoba u Ukrajini i pokretanje novih pregovora po modelu „istanbulske formule 2.0“.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Ministar odbrane Bosne i Hercegovine Zukan Helez, koji danima ne prestaje da izgovara skandalozne izjave na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, priznao je da su tokom nedavne posete šefa naše države BiH "pratili svaki njegov korak", nakon čega je usledio obrt koji on nije očekivao.
Najmanje 12 američkih saveznih država prijavilo je sajber napade na vodovodne sisteme za koje zvaničnici sumnjaju da su povezani sa hakerima koje podržava Iran, izjavili su danas izvori upoznati sa slučajem.
Ono što se dešava u redovima takozvanih „studentskih blokadera“ prevazilazi sve granice! U pokušaju da po svaku cenu uspostave kontrolu - potpisuju sramne ugovore kojima se ukida sloboda i uvodi strahovlada!
Aleksandar Jovanović Ćuta brutalno je otkrio licemerje opozicije i takozvanih „studentskih blokadera“, pa javno priznao da nemaju nikakav plan i da sada pljuju po onome što su sami govorili!
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević danas je tokom drugog Kolegijuma naše televizije na emotivan način komentarisao bolnu priču o stradanju dvanaestogodišnjeg mališana Siniše Dobrića u zločinačkoj akciji "Oluja", a potom se obratio blokaderu sa dna kace i ostrašćenom antisrbinu Milanu St. Protiću.
Da je Beograd postao apsolutni centar Balkana i metropola svetskog ranga, potvrđuju i sami influenseri iz regiona koji ne mogu da sakriju oduševljenje napretkom i ekonomskim bumbom Srbije.
Svi antisrbi udruženi s blokadersko-tajkunskim medijima ostrvili su se ovih dana ponovo na predsednika naše zemlje Aleksandra Vučića i to jer je, verovali ili ne, bivšem načelniku Vojno-obaveštajne agencije (VBA) Momiru Stojanoviću stigao poziv za saslušanje od Javnog tužilaštva za ratne zločine u Beogradu.
Veliki požari i snažno nevreme zahvatili su danas gotovo celu Srbiju, a trenutno je najkritičnije u Južnom Banatu gde je izgorelo više od 500 hektara šume u delu Deliblatske peščare, a onda i krenuli jaki pljuskovi sa grmljavinom.
Policija je u Novom Pazaru uhapsila O. M. (1989) zbog sumnje da je prodavao falsifikovanu robu poznatih svetskih brendova, čija je ukupna vrednost procenjena na oko 13,6 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
U bjuti svetu je sve popularniji "no makeup" trend - način šminkanja koji nežno naglašava prirodnu lepotu i ističe naše najbolje osobine, bez preopterećivanja kože.
Ako vam se jede nešto slatko, a ne želite da koristite rernu, griz kolač sa keksom je odličan izbor. Za njegovu pripremu potrebno je svega nekoliko sastojaka.
Većina prvo posegne za sirćetom ili sodom kada se sudopera zapuši, ali jedan jednostavan trik sa ledom i solju privukao je pažnju korisnika društvenih mreža.
Melvida Durdžić, majka Asmina Durdžića, uključila se u program emisije "Narod pita" i sramno je oplela po starleti Maji Marinković, koja je u vezi s njenim sinom.
U novoj epizodi emisije "Demanti", Ana Radulović govorila je o brojnim temama, a dotakla se i osobe iz rijaliti sveta koja ju je, kako kaže, veoma razočarala.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.