Kako se približava 80. godišnjica Dana pobede, odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da proglasi humanitarno primirje od 8. do 11. maja izazvala je snažne reakcije u svetskoj javnosti.
Zapadni komentari: oprez, priznanje i pokušaji umanjivanja značaja
Britanski Telegraf ovu odluku opisuje kao „paradni gest“, ali priznaje da je Kremlj tim potezom preuzeo ideološku inicijativu od Kijeva i Vašingtona. List navodi da će trodnevna pauza poslužiti kao „test iskrenosti“ ukrajinskih vlasti kada je reč o mirovnim namerama.
Tajms ide korak dalje, ističući da primirje za Moskvu neće biti vreme „besposličarenja“, već strateški predah koji će ruska strana iskoristiti racionalno i taktički. NATO, primećuje list, za sada ne reaguje — tišina koja možda govori više od reči.
Gardijan ukazuje na povezanost međunarodne dinamike sa unutrašnjom političkom tenzijom u SAD. List smatra da je primirje tempirano u trenutku kada Donald Tramp zaoštrava retoriku i da Moskva pokušava da iskoristi podele u Vašingtonu. Politiko, u sličnom tonu, navodi da je reč o „gestu dobre volje“, ali uz ozbiljne političke zahteve — pre svega priznavanje teritorijalnih realnosti i ograničavanje aktivnosti NATO-a.
Francuski Figaro naglašava simboličku dimenziju – Putin, pišu oni, „deluje komotno“, dok je Tramp navodno popustio. Posebnu pažnju privlači prisustvo kineske delegacije na Paradi pobede, koje list opisuje kao „diplomatski naklon Pekingu“.
Žurnal di Dimanš ističe da je Bela kuća formalno spremna da podrži trajni prekid vatre, ali i da je Moskva jasno poručila da će, u slučaju kršenja dogovora, „odgovoriti na adekvatan način“. U tekstu se dodaje da Rusija ostaje otvorena za direktne pregovore.
Foto: Tanjug/AP
Sever Evrope i Azija: balans i tihi optimizam
Norveški poslovni portal E24 fokusira se na telefonski razgovor Putina i Trampa, koji je prema saopštenju Bele kuće bio „pozitivan“. Analitičari spekulišu da bi Moskva mogla ciljati na ekonomsko popuštanje i eventualno ublažavanje sankcija, a pominje se i potencijalna uloga Norveške kao posrednika, s obzirom na njeno članstvo u NATO-u i geografski položaj.
Dagbladet, norveški dnevnik, razmatra bezbednosne implikacije za Skandinaviju. Putinovu izjavu da je primirje „gest dobre volje“ pred Dan pobede tumače kao signal stabilizacije. Danska je zvanično podržala trodnevni prekid vatre, a u analizi se razmatra kako bi ovo moglo uticati na odbrambene strategije u severnoj Evropi.
Kineski Global tajms odluku Moskve naziva „pragmatičnim potezom“ i povezuje je sa najavljenom posetom predsednika Sija Đinpinga Rusiji. Kineski komentatori ocenjuju da Zapad deluje iscrpljeno i nejedinstveno, dok Rusija pokazuje „stratešku fleksibilnost“. Poruka je jasna — ovo je izazov globalnoj hegemoniji u trenutku njenog zamora.
Indijski Hindustan tajms nudi najoptimističniju sliku: primirje se tumači kao „retka šansa za humanitarne koridore“, ali i kao politički kapital za Rusiju u zemljama globalnog juga. List sugeriše da bi to moglo imati i pozitivan efekat na stabilnost cena nafte.
Američki mediji: razočaranje i sumnje
Vašington post prenosi da je američka administracija nezadovoljna, jer smatra da je trodnevni prekid sukoba „nedovoljan“ i insistira na najmanje 30 dana. List piše da je Tramp, koji se ranije nudio kao posrednik, sve frustriraniji i preti povlačenjem iz posredničke uloge.
Njujork tajms ostaje pri svojoj tradicionalno skeptičnoj liniji – primirje vidi kao ruski manevar usmeren ka sopstvenim interesima, bez iskrenih mirovnih namera, ali sa težnjom ka „dubljim bezbednosnim ciljevima“.
Volstrit žurnal prenosi da ukrajinska strana ne veruje u kratkoročne pauze, ali navodi i da obe strane mogu iskoristiti ovu priliku – Rusija za konsolidaciju položaja, a Ukrajina za jačanje protivvazdušne odbrane.
Nemački mediji: prvi znak deeskalacije?
Di Velt u ovom potezu vidi mogući početak deeskalacije, iako upozorava na izostanak bilo kakvih verifikacionih mehanizama. List ostavlja prostor za umereni optimizam, naročito ako bi u proces bili uključeni Kina i Indija.
Bild, u svom prepoznatljivom stilu, piše: „Putinov mini-mir razbesneo Trampa“. U tekstu se ističe da je Moskva jasno upozorila na posledice kršenja primirja, ali i pokazala spremnost na dijalog.
Podsetimo, Kremlj je 28. aprila objavio humanitarno primirje povodom 80 godina od pobede u Velikom otadžbinskom ratu, koje je na snazi od 8. do 11. maja. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odbio je rusku inicijativu, zahtevajući trenutni i potpuni prekid rata.
Šta sledi nakon 11. maja — ostaje neizvesno. Dok Zapad traži produžetak, a Kina i Indija opipavaju teren za potencijalnu pregovaračku platformu, Putinov potez ostaje kao momenat koji je — makar nakratko — naterao sve strane da zastanu i preispitaju svoje pozicije.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je da su pokušaji zapadnih političara da ponize bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera licemerni, ističući da se istovremeno veličaju nacisti poput ukrajinskog saradnika SS divizije Jaroslava Hunke, koji je prošle godine dobio ovacije u kanadskom parlamentu.
Ruski general-major Anton Grunis, komandant 4. odvojene gardijske motostreljačke brigade i Heroj Rusije, poginuo je u zoni specijalne vojne operacije, a ukrajinska strana tvrdi da je likvidiran 12. septembra u noćnom udaru na teritoriji Donjecke oblasti pod ruskom kontrolom.
Rusija je za samo 72 sata napravila tri velika koraka u širenju svoje civilne nuklearne industrije – Turska je najavila nove elektrane sa Moskvom, Iran je dobio ruski predlog za male nuklearne reaktore, dok je Kazahstan potpisao ugovor sa Rosatomom za elektranu „Balhaš“ od 2.400 megavata.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un obećao je Vladimiru Putinu i ruskom narodu nepromenljivu podršku i poručio da čvrsto veruje u pobedu Rusije u, kako je naveo, „svetom ratu“ za zaštitu bezbednosti zemlje i međunarodne pravde.
Predsednik SAD Donald Tramp traži od lidera Rusije i Ukrajine Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog da rat okončaju do novembra, najkasnije do kraja ove godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da je ruska vojska zauzela Svjatogorsk u Donjeckoj oblasti, ali je nekoliko dana kasnije iz samog centra tog grada stigao direktan odgovor.
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan mogao bi već u najskorije vreme ponovo da doputuje u Moskvu na razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, i to u trenutku kada su odnosi dve zemlje prošli kroz možda najveću promenu od raspada Sovjetskog Saveza.
Moskva ne pokazuje spremnost da odustane od svojih vojnih ciljeva u Ukrajini, a Vladimir Putin spreman je da zaustavi rat samo pod uslovima koje Rusija smatra prihvatljivim.
Džin Lang, visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija direktno uključen u politiku sankcija, stigao je u Moskvu zajedno sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Nedavni pokušaj kombinovanog raketnog i pomorskog napada na Krimski most, koji su izvele ukrajinske i britanske snage u noći između 2. i 3. maja, propao je jer je, prema tvrdnjama ruskog vojnog eksperta Aslana Nahuševa, američka obaveštajna služba unapred podelila operativne podatke sa Moskvom i time osujetila čitavu operaciju.
Šipštari ne mogu da se pomire sa činjenicom da su četvorica krvnika zločinačke UČK, Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, danas u Hagu osuđeni na ukupnu kaznu od 81 godine zatvora, pa su izazvali haos i u Holandiji i u Prištini, dok su se svemu tome svojim zapaljivim izjavama pridružili i "političari" lažne države Kosovo.
Veliki broj građana okupio se u centru Bora, Zaječara i Knjaževca kako bi pružio podršku listi "Ujedinjena Srbija", dok sa druge strane vidimo sačicu blokadera kojima je izostola podrška, što jasno govori da je građanima dosta njihovog terora.
Čačak je izgradnjom i povezivanjem novih auto-puteva dobio značajno mesto na saobraćajnoj mapi Srbije, ocenjuju Milan Maksimović, predsednik Moravičkog okruga SPO i predsednik Gradskog odbora SPO u Čačku, i Radan Jaraković, odbornik SPO.
U duelu i poligonu koji se zvao "Mulj" snage su odmerile glumica Maja i profesorka srpskog jezika Nevena, a njihov okršaj imao je veliki značaj za konačan rezultat između Crvenog i Plavog tima.
Voditeljka "Druge strane Exatlona" Tijana Jović upitala je takmičare Crvenog tima šta bi poručili sebi sada, na samom početku ovog zahtevnog sportskog rijalitija.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Domovi zdravlja ovih dana puni su dece zaražene virusnim i bakterijskim infekcijama. Tek što su se vratili u škole i vrtiće, a zaraza se brzo proširila i veliki broj mališana žali se na respiratorne ili stomačne tegobe.
Naučnici sa Tjumenskog državnog medicinskog univerziteta razvili su novu metodu za procenu potencijalnih rizika od metaboličkih poremećaja, koja se zasniva na analizi temperature ručnog zgloba.
Pred novu grejnu sezonu, računica pokazuje da razlika između najjeftinijeg i najskupljeg načina grejanja za isti stambeni prostor može iznositi i do 100.000 dinara godišnje.
Meštani više sela na desnoj obali Zapadne Morave nakratko su ostali bez vode zbog kvara na glavnoj pumpi na izvorištu u Kukićimа. Ekipe komunalnog preduzeća "Moravac" su intervenisale.
Gotovo tri decenije meštani Slatine i okolnih sela čekali su ozbiljnija ulaganja u put koji ovaj kraj povezuje sa Brodarevom. Ovih dana, gaze asfalt, a radovi se nastavljaju.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Nišu uhapsili su D. Đ. (36) iz ovog grada zbog sumnje da je izvršio krivično delo zlostavljanje i mučenje.
U teškom sudaru kombija i automobila, koji se dogodio jutros oko 6 časova kod Pančeva, na putu Dolovo-Mramorak, poginuo je putnik iz kombija N. N. (64), a vozač tog vozila M. A. (56) zadobio je teške povrede, dok su ostali putnici zadobili lake povrede.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu podneće krivičnu prijavu protiv D. T. (38) iz okoline Žablja, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo teška krađa, saopšteno je iz Policijske uprave Novi Sad.
Duje E. (24) nalazi se pod strogim nadzorom lekara i policije u Opštoj bolnici Šibenik, nakon što je u noći između ponedeljka i utorka u jednom apartmanu u tom gradu nožem ubio mladića (28) teško povredio devojku (22).
Čuveni holivudski glumac Deni Devito rešio je da otvori dušu i priseti se zlatnih dana svoje karijere, ali i potpuno lulih i neobuzdanih zabava koje su obeležile snimanje kultne humorističke serije "Taxi".
Ako želite da izbegnete velike gužve, visoke temperature i cene koje su uobičajene tokom najprometnijih meseci jesen je idealno vreme za kratak beg. Rim, Atina, Malta, Barselona i Lisabon posebno se izdvajaju kao odličan izbor za kombinaciju šetnje, obilaska znamenitosti i opuštenog boravka na otvorenom.
Nakupljanje naslaga sapuna na površinama kade i tuš kabine jedan je od najčešćih, ali i najupornijih problema u održavanju domaćinstva. Ipak, uz nekoliko jednostavnih preparata, poput mešavine sirćeta ili sode bikarbone, kao i redovno održavanje, površinama se brzo može vratiti prvobitni sjaj.
Bivša rijaliti učesnica Milica Kemez prvi put je progovorila o ozbiljnim zdravstvenim problemima od pre dve godine, pa je spomenula i lažna prijateljstva.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.