Evropa se sprema za najgore: Vesti o Trampu nisu dobre - nastupa scenario od kojeg su najviše strahovali

Visoki evropski zvaničnici uveliko razmatraju najgore moguće scenarije predstojećih pregovora sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom, koji će se ticati ključnih tema kao što su odbrana, trgovina i podrška Ukrajini, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na neimenovane izvore u EU.

- Kad je reč o trgovini, odbrani i Ukrajini – biramo između lošeg i veoma lošeg ishoda - izjavio je jedan od visokopozicioniranih evropskih zvaničnika za britanski list.

EU strahuje od potpunog povlačenja SAD iz Evrope

Prema internim analizama koje su razmatrane u Briselu, među mogućim posledicama pregovora sa Trampom nalazi se:

• potpuna obustava američke pomoći Ukrajini,

• prekid razmene obaveštajnih podataka,

• zabrana prenosa američkog oružja iz Evrope ka Ukrajini,

• kao i potencijalni trgovinski rat punog obima između SAD i Evropske unije.

Takođe se razmatra mogućnost brzog povlačenja američkih trupa sa evropskog tla, što bi dodatno oslabilo bezbednosnu arhitekturu kontinenta.

EU pokušava da umiri Trampa povećanjem vojnih izdataka

Evropske zemlje se nadaju da će na samitu NATO-a u junu uspeti da ublaže tenzije, pre svega kroz obećanja o povećanju ulaganja u odbranu, što bi moglo ubediti Trampa da ne prekine bezbednosnu saradnju sa Evropom.

Jedan evropski zvaničnik opisao je atmosferu u EU pred predstojeće susrete sa Trampom kao „veoma napetu“. U Briselu postoji zabrinutost da bi neuspeh u jednoj oblasti (npr. Ukrajina) mogao negativno uticati i na druge teme, poput trgovine ili kolektivne odbrane.

Podeljenost unutar EU: Autonomija ili lojalnost SAD?

Evropski blok dodatno je uzdrman unutrašnjim podelama – između zemalja koje insistiraju na većoj strateškoj autonomiji Evrope, i onih koje smatraju da odnos sa SAD mora biti očuvan po svaku cenu.

Ove pukotine mogle bi dodatno zakomplikovati poziciju EU u pregovorima sa američkom administracijom.

Tramp već uveo carine – upozorenje pred sastanak

Podsetimo, predsednik Donald Tramp potpisao je 2. aprila dekret o uvođenju „uzvratnih“ carina na uvoz robe iz stranih zemalja, uz osnovnu stopu od 10%.

Za 57 zemalja od 9. aprila stupile su na snagu više stope carina, koje su obračunate na osnovu trgovinskog deficita SAD sa svakom od njih.

Međutim, već dan kasnije, Tramp je objavio da više od 75 zemalja nije odgovorilo kontramerama i zatražilo je pregovore, pa će za sve – osim za Kinu – u narednih 90 dana važiti osnovna stopa od 10%.