(FOTO) Šok! Otkriveno od čega boluje Donald Tramp: Bela kuća potvrdila katastrofalne vesti

Američkom predsedniku Donaldu Trampu dijagnostikovana je hronična venska insuficijencija nakon što je primetio blagi otok u donjim ekstremitetima, saopštila je portparolka Bele kuće Kerolin Levit.

U okviru rutinskog medicinskog nadzora, predsednik je podvrgnut detaljnim vaskularnim analizama, uključujući Dopler ultrazvuk obe noge, koji je potvrdio ovo stanje.

- Reč je o uobičajenom poremećaju, naročito kod osoba starijih od 70 godina. Nema dokaza o dubokoj venskoj trombozi, arterijskoj bolesti, srčanoj slabosti ni oštećenju bubrega. Ehokardiogram je potvrdio urednu funkciju srca - pročitala je Levit izveštaj lekarskog tima predsednika.

Modrice koje su primećene na rukama američkog predsednika, kako je objašnjeno, posledica su kombinacije čestog rukovanja i redovne upotrebe aspirina u okviru prevencije srčanih oboljenja.

Šta je hronična venska insuficijencija?

Hronična venska insuficijencija nastaje kada venski zalisci u nogama ne funkcionišu pravilno, pa krv teže odlazi ka srcu i zadržava se u nogama. Ovo dovodi do proširenih vena, otoka i bola.

Foto: Profimedia

Zalisci se normalno otvaraju kako bi propustili krv prema srcu, a zatvaraju se da spreče njen povratak. Kada postanu neefikasni, dolazi do vraćanja krvi i njenog nakupljanja u venama, što uzrokuje istezanje njihovih zidova. Bolest najčešće pogađa noge — delove tela najudaljenije od srca.

Bolest savremenog doba koja pogađa milione

Hronična venska insuficijencija je veoma česta bolest: pogađa 40–60% žena i 20–40% muškaraca. Proširene vene češće se javljaju kod žena, naročito u trudnoći i menopauzi. Ako oba roditelja imaju ovu bolest, dete ima čak 90% šanse da je razvije. Simptomi postaju izraženiji s godinama.

Simptomi koje ne treba ignorisati

U ranoj fazi bolest izaziva osećaj težine i umora u nogama, posebno u večernjim satima. Kasnije se javljaju:

• bolovi u člancima i potkolenicama,

• otoci stopala i članaka,

• grčevi u listovima noću,

• bol u listovima pri stajanju ili sedenju,

• tamne fleke na koži oko članaka,

• prošireni kapilari i vene,

• u teškim slučajevima – rane na nogama.

Kako se postavlja dijagnoza?

Najpouzdanija dijagnostička metoda je Dopler ultrazvuk, kojim se precizno lociraju oštećeni zalisci i meri protok krvi. Lekar takođe može opipom da proceni stanje vena i uputi pacijenta vaskularnom specijalisti.

Lečenje i prevencija

Bolest se ne sme ignorisati – rana intervencija može značajno usporiti njen razvoj. Lečenje uključuje:

• diuretike za izbacivanje viška tečnosti,

• lekove za jačanje venskih zidova,

• kreme za ublažavanje bola i težine u nogama,

• izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja,

• fizičku aktivnost i održavanje normalne telesne težine.

Korisne mere prevencije uključuju hladno-topla naizmenična tuširanja, izbegavanje uske garderobe, visokih potpetica, podizanje nogu tokom spavanja i kraće šetnje tokom dana.