Odsekli se od straha u Briselu: Poznato šta će Putin uraditi nakon brutalnog udara EU - odgovor je jeziv

Belgija je upozorila Evropsku uniju da bi konfiskacija ruskih zamrznutih sredstava mogla izazvati ozbiljan kontrapotez Moskve i udariti direktno po evropskoj imovini.

Premijer Aleksander de Vever jasno je poručio da „ako uzmete Putinov novac, on uzima naš“, podsećajući da se većina ruskih rezervi nalazi upravo u belgijskom finansijskom sistemu Euroclear.

Ruski kapital u belgijskim rukama

Belgija se našla u središtu debate jer se u depozitarnom sistemu Euroclear trenutno nalazi oko 194 milijarde evra sredstava Centralne banke Rusije. Prema zvaničnom izveštaju kompanije za prvo polugodište, većina tog novca je u gotovini, pošto su obveznice u koje je Moskva ulagale već dospele.

Premijer de Vever ne odbacuje ideju da se deo tih zamrznutih sredstava iskoristi za finansiranje Ukrajine, ali postavlja tri jasna uslova:

• Rizici moraju biti podeljeni među svim članicama Evropske unije.

• Sve države treba da učestvuju u eventualnom vraćanju novca Rusiji kada se to bude zahtevalo.

• Belgija ne može biti jedini izvor – moraju biti uključena i sredstva blokirana u drugim državama.

- Ako se ova pravila ne ispoštuju, Belgija će biti prva na udaru ruskog odgovora - upozorio je de Vever, naglašavajući da bi posledice mogle biti „koncentrisane upravo na našu ekonomiju“.

Brisel planira „reparacioni kredit“ Ukrajini

Evropska komisija u međuvremenu razrađuje model tzv. „reparacionog kredita“, kojim bi do 140 milijardi evra bilo izdvojeno preko Eurocleara i prosleđivano Ukrajini u više tranši. Komisija tvrdi da se ne radi o konfiskaciji, već o „privremenoj upotrebi“ sredstava, jer Rusiji formalno ostaje pravo na povraćaj novca.

Ipak, belgijski premijer otvoreno koristi termin „konfiskacija“, podsećajući da takva eksproprijacija stranih državnih sredstava nije viđena ni tokom Drugog svetskog rata. „Rizici moraju biti jasno opisani i zajednički nošeni“, upozorio je on.

Strah od recipročne eksproprijacije

De Vever upozorava da bi takav potez mogao izazvati lančanu reakciju. Po njegovim rečima, ruske vlasti bi mogle uzvratiti eksproprijacijom evropske imovine u Rusiji, a slične mere bi mogle uvesti i zemlje koje su u bliskim odnosima s Moskvom.

- Ako moji predlozi ne budu prihvaćeni, učiniću sve da ovo rešenje zaustavim - rekao je belgijski premijer, ističući da ne želi da Belgija postane „finansijski taoc političkog avanturizma“.

Berlin i Danska pokušavaju da smire tenzije

Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da se belgijski zahtevi „mogu uklopiti u okvir evropskog kompromisa“ i najavio da će Berlin podržati „korak napred“ na sledećem samitu EU. Dansko predsedavanje Savetom EU dodalo je u nacrt završne izjave odredbe o solidarnosti i podeli rizika, uz napomenu da se moraju „uzeti u obzir specifičnosti pogođenih članica“.

Ipak, trenutno je sve na nivou političke namere. Odluka sa samita nije pravno obavezujuća, a konkretan predlog zakona Evropska komisija planira da predstavi do sredine novembra, kada će se raspravljati o pravnim garancijama i finansijskim obavezama država članica.

Francuska upozorava: „Budžetski prostor ne postoji“
Iz Pariza i drugih visoko zaduženih prestonica već stižu upozorenja da bi obezbeđivanje dodatnih budžetskih sredstava bilo izuzetno teško. O budućem planu moraće da se izjasne i nacionalni parlamenti, što najavljuje žive rasprave i političke podele unutar Unije.

Zaključak: plan postoji, ali solidarnost je upitna

Za sada, evropski plan postoji samo na papiru. Politička volja je podeljena, a rizici i troškovi još nisu jasno definisani.
Između želje za brzim dogovorom i straha od ruskog odgovora, EU stoji pred ključnim pitanjem:

da li je konfiskacija ruskog novca hrabar korak ka pomoći Ukrajini — ili opasna greška koja bi Evropu mogla skupo koštati.