Ruski saveznik spreman za rat sa Amerikom: U Pentagonu čekaju Trampovo naređenje, krvoproliće na pomolu

Situacija u Venecueli postaje sve napetija. Predsednik Nikolas Maduro odobrio je planove vladajuće partije o pripremi stanovništva za potencijalni otpor u slučaju američke vojne intervencije, piše list RIA.

Tokom kongresa Ujedinjene socijalističke partije, Maduro je pozvao narod da bude „mirno, sabrano, ali odlučno spreman na svaku mogućnost“. Kako navode izvori iz Karakasa, predsednik je naredio sprovođenje „operativnih planova za svaku ulicu i svaku zajednicu“.

Prema lokalnim medijima, „Američka imperija već dvanaest nedelja vodi psihološki rat protiv Venecuele“.

Tramp šalje nosač aviona – raste strah od američke operacije

Napetost je dodatno porasla nakon što je predsednik SAD Donald Tramp nagovestio mogućnost kopnene vojne operacije protiv režima u Karakasu. Tokom boravka u Maleziji, američka mornarica poslala je u Karipsko more nosač aviona USS Gerald R. Ford, najveći u istoriji SAD, uz nekoliko ratnih brodova koji su već bili u regionu.

Zvanično objašnjenje Vašingtona i dalje glasi da je cilj „borba protiv narko-kartela“, ali analitičari ističu da takav argument više ne deluje uverljivo i da se radi o pripremi terena za promenu režima u Venecueli.

Rusija potpisala sporazum o strateškom partnerstvu sa Venecuelom

Dok Tramp zaoštrava ton, Rusija je krajem oktobra ratifikovala sporazum o strateškom partnerstvu s Venecuelom, što je dodatno uznemirilo Vašington. Kremlj je potvrdio da „podržava teritorijalni integritet Venecuele“ i da smatra američku retoriku „opasnim mešanjem u unutrašnje stvari suverene države“.

Maduro je u obraćanju naglasio da je Venecuela spremna da se brani i da poseduje više od pet hiljada ruskih raketnih sistema Igla-S, raspoređenih na ključnim lokacijama širom zemlje. „Svi vojnici sveta znaju moć Igla sistema“, poručio je predsednik.

Podeljena Amerika: Tramp pod pritiskom Kongresa i javnosti

U samim Sjedinjenim Državama Trampovi planovi izazvali su oštre reakcije. Predsednik tvrdi da mu nije potrebno odobrenje Kongresa za vojnu operaciju, ali demokrate upozoravaju da bi takav potez bio „de facto objava rata“ i zahtevao saglasnost obe zakonodavne kuće.

Profesor Rajan Gudman sa Njujorškog univerziteta ocenjuje da nijedan pravni osnov za vojnu intervenciju ne postoji, dok republikanci upozoravaju da bi odluka bez podrške Kongresa mogla produbiti podele u samoj partiji.

Analitičari poput Stivena Kolinsona iz CNN-a smatraju da bi Trampova intervencija oslabila njegovu podršku među biračima koji su glasali za politiku „Amerika pre svega“, te narušila međunarodni kredibilitet SAD, posebno u odnosima s Kinom i Tajvanom.

„Trijumf Madura“ ako SAD odustanu

Ipak, analitičar Fil Ganson iz Međunarodne krizne grupe smatra da bi eventualno povlačenje SAD predstavljalo veliku političku pobedu Madura. „On bi mogao tvrditi da je odbranio zemlju i da se supersila povukla“, navodi Ganson.

Za sada, u Karakasu vlada napet mir, dok Vašington pažljivo meri svaki potez. Obe strane se pripremaju — jedni za odbranu, drugi za moguću intervenciju. Svet posmatra i čeka sledeći korak koji bi mogao promeniti ravnotežu moći ne samo u Latinskoj Americi, već i globalno.