Evropski div na kolenima: Nemačka tone u ambis, pet jezivih dokaza da je moćna industrija pred totalnim slomom!

Nemačka ekonomija ni krajem 2025. godine nije izašla iz dugotrajne krize, uprkos obećanjima kancelara Fridrih Merc o oporavku i "jeseni reformi". Kako piše nemački list Neue Zürcher Zeitung, privreda stagnira godinama, industrijska proizvodnja opada, izvoz slabi, dok javni dug nastavlja da raste.

Iako su prognoze za 2026. godinu nešto optimističnije, stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnih strukturnih reformi nema održivog rasta.

1. Dugotrajna stagnacija privrede

Nakon dve godine pada, nemački BDP je 2025. godine zabeležio tek simboličan rast. Prema proceni Međunarodni monetarni fond, realni rast iznosio je svega 0,2 odsto. Nemačka je i dalje približno na nivou iz 2019. godine, dok su SAD i Kina znatno brže obnovile rast posle pandemije.

2. Slabljenje industrije

Industrija, decenijama okosnica nemačke privrede, i dalje se smanjuje. Visoki troškovi energije i proizvodnje ozbiljno pogađaju kompanije. Savez nemačke industrije (BDI) prognozira pad industrijske proizvodnje od oko 2 odsto u 2025. godini, što bi bila četvrta uzastopna godina nazadovanja.

3. Pad izvoza na ključna tržišta

Izvoz u SAD smanjen je za gotovo 8 odsto, dok je izvoz u Kinu pao za više od 12 procenata. Iako su isporuke u pojedine evropske zemlje delimično nadoknadile gubitke, dugoročni problem ostaje: Nemačka sve manje prodaje robu na tržištima sa najbržim rastom. Kina je, pritom, pala na tek šesto mesto među najvećim kupcima nemačke robe.

4. Tržište rada formalno stabilno, ali "zamrznuto"

Stopa nezaposlenosti ostaje relativno niska - oko 6,1 odsto - ali se situacija pogoršava. Velike kompanije, poput Boša i Audija, najavile su smanjenje broja zaposlenih, dok je mobilnost radne snage u padu. Manje je slobodnih radnih mesta, a onima koji izgube posao sve je teže da pronađu novi.

5. Rast javnog duga bez jasnog efekta

Savezna vlada je formirala poseban fond za investicije, vredan stotine milijardi evra, ali rezultati su ograničeni. Javni dug je 2025. godine porastao za oko 140 milijardi evra, što je istorijski rekord. Ipak, manje od polovine novih sredstava završilo je u dodatnim infrastrukturnim projektima, dok je ostatak iskorišćen za već planirane rashode.

Predsednik Kielskog instituta za svetsku ekonomiju Moric Šularik upozorio je da vlada još nema jasnu strategiju kako pametno iskoristiti ova sredstva za jačanje industrije, tehnološku modernizaciju i evropsku ekonomsku nezavisnost.

Šta donosi 2026. godina?

MMF prognozira rast nemačkog BDP od oko 1 odsto u 2026. godini, ali stručnjaci naglašavaju da je za trajni oporavak neophodno smanjenje birokratije, veće učešće žena i starijih na tržištu rada i podsticanje privatnih investicija.

Iako postoje pozitivni signali - rast ulaganja u istraživanje i razvoj i veći broj startapova - nemački poslovni lideri i dalje ostaju oprezni. Očekivanja su skromna: da se privreda konačno pomeri sa mrtve tačke, i to što pre.

 

VIDEO BONUS