Prelomni dani pred Iranom: Šest scenarija koji mogu da sruše Hamneija

Ekonomski kolaps bio je varnica koja je zapalila fitilj, ulice Irana su ispunjene demonstrantima, a na Zapadu navode 6 mogućih scenarija za promene u zemlji.

Razlika ovog puta je veća krhkost režima nakon prošlogodišnjih izraelskih i američkih napada, koji su uništili iranski nuklearni program, eliminisali neke ključne ličnosti i razotkrili vojne slabosti. Iran je takođe ostao bez saveznika, nakon pada regionalnog partnera u Siriji i uništenja njegovih posredničkih snaga u Gazi i Libanu od strane Izraela.

Evo nekoliko mogućih scenarija kako bi se situacija mogla razvijati:

Režim se drži vlasti

Islamska Republika je preživela svaki put kada se njeno stanovništvo pobunilo protiv nje. Za sada, njihov odgovor prati proverenu strategiju: ograničavanje pristupa internetu i komunikacijama, a zatim slanje Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) i dobrovoljačkih paravojnih snaga Basidž radi obezbeđenja unutrašnje bezbednosti. Demonstranti skandiraju ime Reze Pahlavija, sina poslednjeg šaha, pa čak i predsednika SAD Donalda Trampa, ističući da u zemlji nema lidera oko kojeg se reformatori mogu ujediniti.

„Veoma je teško za režim da uradi bilo šta drugo osim da se zaključa i intenzivira svoju represivnu politiku“, rekao je Rob Maker, britanski ambasador u Iranu od 2018. do 2021. godine, Atlantskom savetu u Vašingtonu. „Za razliku od 1979. godine, kada šah nije bio voljan da pošalje vojsku na ulice da ubije što više ljudi, mislim da bi ovaj režim na kraju to učinio.“

Dodao je: „Najmanje verovatna stvar na srednji rok je nastavak statusa kvo, koji svi smatramo neodrživim.“

Režim se cepa da bi opstao

Ajatolah Ali Hamnei, sa 86 godina, vrhovni vođa već 36 godina, već je započeo proces pronalaženja naslednika, što je izazvalo rivalstva unutar režima. Malo je verovatno da će se dobrovoljno odreći vlasti, ali izveštaji zapadnih obaveštajnih službi i predsednik Tramp sugerišu da bi mogao da pobegne iz zemlje usred rastućih protesta. Ako bi Hamnei otišao u egzil, režim bi mogao da nastavi da postoji, predlažući novog vođu i tvrdeći da se reformisao.

Rožer Makmilan, bivši direktor Iran Internationala, kaže:

- Ljudi povlače paralele sa Venezuelom, ali to nije mudro. Vrhovni vođa može biti zamenjen. Tu je IRGC, koji je bio tamo, i da je bio uklonjen, bio bi zamenjen za relativno kratko vreme kako bi režim ostao na vlasti.

Da bi se režim potpuno uklonio, potrebne su pukotine iznutra, moguće najavljene oklevanjem, odbijanjem da se poštuju naređenja ili nestankom članova Basidža. To bi najavilo početak straha. Represija bi se nastavila sa dodatnim jedinicama IRGC-a, koje sada koriste svoju lojalnost na terenu.

Revolucionarna garda preuzima kontrolu

Još jedan ishod kojeg se protivnici režima plaše je da bi IRGC uklonila kleričku hijerarhiju, što bi u suštini značilo da bi zemlja bila pod vojnom kontrolom. Revolucionarna garda je dugo bila najbolje obučeni i opremljeni vojnici režima, ali takođe ima značajnu bazu moći sa interesima u biznisu i medijima.

„Ono što sada vidimo je veće oslanjanje na IRGC i elitne jedinice“, rekao je Makmilan. „IRGC se sastoji od ideološki posvećenih, nemilosrdnih pojedinaca, ali su istovremeno zabrinuti za državu. Naravno da su omraženi iznutra.“

 

 

SAD napadaju Iran

SAD su „spremne i spremne za akciju“, tvitovao je američki predsednik, nakon što je zapretio da će „snažno udariti Iran tamo gde ga boli“ ako režim nastavi da ubija demonstrante. Maker je rekao da je Tramp svojom retorikom nakon hapšenja Nikolasa Madura u Venecueli pobudio velike nade među demonstrantima.

- Ako SAD ne preduzmu konkretne mere, postoji rizik da se sve pretvori u razočaranje. Ako ljudi osećaju da su ohrabreni da izađu na ulice, a onda se ne dešava ništa više od retorike, biće im teško - rekao je Maker.

Međutim, visoki iranski zvaničnici zakleli su se na odmazdu protiv američkih baza na Bliskom istoku i moguće protiv Izraela ukoliko dođe do napada. Američki bombarderi B-2 i drugi avioni prošle godine su se pridružili Izraelu u bombardovanju iranskih nuklearnih postrojenja, ali napadi nisu imali značajan uticaj na političko rukovodstvo.

- Ako dođe do vojnih napada na bezbednosne ciljeve režima, mislim da ćemo ući u veoma nepredvidivu fazu, ali stvari se neće nužno odvijati onako kako bi spoljašnji izvori želeli -rekao je Maker.

Promena režima

S obzirom na kontinuirane proteste, i dalje postoji mogućnost da režim padne. Snage bezbednosti bi mogle izgubiti hrabrost da ubijaju svoje sugrađane i da se povuku ili pomognu stanovništvu.

- Artesh (iranska vojska) je više nacionalistički nastrojena i verovatnije je da će biti neutralna. Poslednjih nedelja bilo je vrlo malo komentara od njih. Basidži su ekonomski ranjivi, nisu dobro obučeni, i većina njih će nestati kada se suoče sa demonstrantima - rekao je Makmilan.

Jedna od stvari koja bi morala da se promeni bila bi serija preleta unutar sistema IRGC-a, što trenutno ne vidimo. Ako bi se to desilo, stvari bi se mogle vrlo brzo promeniti.

Povratak Reze Pahlavija

- Spreman sam da se vratim u Iran čim se ukaže prilika. Već pravim planove za to - rekao je u nedelju za Fox News Reza Pahlavi (65), sin bivšeg šaha Irana koji je pobegao iz zemlje 1979. godine nakon godina apsolutistitičke vladavine ispunjenje represijom nad građanima i korupcijom.

Jedna od mogućnosti za Pahlavijev povratak bila bi da protivnici režima preuzmu kontrolu nad nekim iranskim gradom gde bi se on osećao bezbedno i mogao da stvori alternativnu bazu moći.