Američki brodovi nadomak Irana! Hitno se oglasio Tramp: Ovo će biti gore od Venecuele, svet nije spreman za ono što počinje

Sjedinjene Američke Države rasporedile su veliku armadu ratnih brodova i druge vojne kapacitete u blizini Irana, izjavio je američki predsednik Donald Tramp, ističući da diplomatsko rešenje i dalje ostaje moguća opcija, uprkos rastućim tenzijama na Bliskom istoku.

Prema navodima američkih medija, Tramp je ranije ovog meseca bio nadomak odluke da naredi udare na iranske ciljeve, kao odgovor na nasilne antivladine proteste u toj zemlji, tokom kojih su, prema tvrdnjama iranskih vlasti, poginule hiljade ljudi. Iako je ta odluka odložena, američki vojni kapaciteti nastavili su da pristižu u region.

U intervjuu za portal Aksios, Tramp je naveo da je situacija sa Iranom i dalje „u toku“ i podložna brzim promenama.

- Imamo veliku armadu pored Irana. Veću nego onu kod Venecuele - rekao je Tramp, podsećajući na ranije američko vojno gomilanje snaga u blizini te južnoameričke zemlje, koje je, prema njegovim rečima, dovelo do hapšenja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura.

Istovremeno, Tramp je ocenio da Teheran pokazuje stvarnu želju za pregovorima.

- Zvali su više puta. Žele da razgovaraju - rekao je američki predsednik.

Nosač aviona i borbeni avioni u centru raspoređivanja

Ključni deo američkog vojnog raspoređivanja predstavlja udarna grupa nosača aviona „Abraham Linkoln“, za koju je američka Centralna komanda potvrdila da trenutno operiše na Bliskom istoku. U region su dodatno upućeni lovci F-15 i F-35, avioni za dopunu goriva u vazduhu, kao i sistemi protivvazdušne odbrane.

Komandant Centralne komande SAD, admiral Bred Kuper, boravio je u subotu u Izraelu, gde je razgovarao o zajedničkim vojnim planovima.

Oštra poruka Teherana: „Prst na obaraču“

Kao odgovor na američko raspoređivanje snaga, general Mohamed Pakpur iz Iranske revolucionarne garde uputio je tokom vikenda oštro upozorenje. On je poručio da su iranske snage „spremnije nego ikada, sa prstom na obaraču“, naglašavajući da bi svaka agresija SAD ili Izraela imala „bolne posledice“.

Teheran je upozorio Vašington da se uzdrži od „bilo kakvih pogrešnih procena“, optužujući Sjedinjene Američke Države i Izrael da stoje iza izazivanja teških unutrašnjih nemira u Iranu. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči nedavno je izjavio da je tokom nasilnih protesta, koji su počeli krajem decembra, stradalo više od 3.000 ljudi.

Podeljena administracija u Vašingtonu

Prema dostupnim informacijama, Trampova administracija podeljena je oko daljih koraka. Dok pojedini zvaničnici zagovaraju sprovođenje predsednikove „crvene linije“ i kažnjavanje Teherana, drugi dovode u pitanje strateški smisao eventualnog bombardovanja Irana.

Vašington već duže vreme insistira na sporazumu koji bi podrazumevao potpuno uklanjanje obogaćenog uranijuma iz Irana, ograničavanje raketnog arsenala, prekid podrške regionalnim saveznicima i odustajanje od samostalnog obogaćivanja uranijuma. Teheran, međutim, do sada nije pokazao spremnost da prihvati takve uslove.

Rastuće vojno prisustvo SAD u regionu, uz oštre poruke sa obe strane, dodatno podiže rizik od eskalacije, dok diplomatski kanali ostaju formalno otvoreni, ali bez jasnih naznaka brzog dogovora.

BONUS VIDEO