Drama! Rusi strahuju od kolapsa ekonomije - dogodilo se nešto veoma čudo, svi u Moskvi na nogama - ako se ovo dogodi...

Najave da bi kurs američkog dolara mogao da padne na 40 rubalja nosi ozbiljne ekonomske rizike za Rusiju. Ekonomista Jevgenij Zmijev upozorava da bi ekstremno jaka rublja, umesto uspeha, mogla da ukaže na duboke strukturne probleme u ruskoj ekonomiji.

Komentarišući izjave Anatolija Aksakova, koji tvrdi da aktuelni tržišni trendovi vode ka snažnom jačanju rublje i padu dolara na 40 rubalja, Zmijev ističe da takva očekivanja nemaju realno ekonomsko uporište. Kako objašnjava, obim novčane emisije u Rusiji danas je uporediv sa američkim, ali je inflacija u zemlji znatno viša, što znači da rublja inflatorno slabi brže nego dolar.

Zašto jaka rublja nije održiva

U takvim uslovima, dugoročno i stabilno jačanje rublje nije realno. Tržišta ne reaguju na političke poruke i optimistične izjave, već na konkretne pokazatelje – inflaciju, monetarnu politiku, ponudu i potražnju. Upravo ti faktori, prema Zmijevu, danas rade protiv ideje o „superjakoj rublji“.

Posebno ozbiljne bile bi posledice kursa od 40 rubalja za dolar po ruski izvoz. Takav odnos bi, prema njegovim rečima, bio jasan signal ekonomske krize: domaći proizvodi bi naglo poskupeli na stranim tržištima, izvoznici bi izgubili konkurentnost, a veliki broj kompanija bi se suočio sa gubicima i bankrotima.

Udar i na domaće tržište

Problemi se ne bi zaustavili na spoljnoj trgovini. Zmijev upozorava da bi snažna rublja pogodila i unutrašnje tržište. Jeftiniji uvoz bi potisnuo domaću robu, potražnja za proizvodima ruske proizvodnje bi pala, a time bi bila ugrožena i unutrašnja tražnja – jedan od ključnih stubova ekonomije. Takav razvoj događaja doveo bi do rasta nezaposlenosti i zatvaranja preduzeća.

Zbog toga Zmijev ocenuje priče o „izuzetno jakoj rublji” kao populističke i namenjene široj javnosti, a ne ozbiljnoj ekonomskoj analizi. On podseća da se Rusija suočava sa budžetskim deficitom i da bi, iz racionalnog ugla, slabija rublja u ovom trenutku bila funkcionalnija od njenog naglog jačanja.

Kao realniju alternativu, Zmijev navodi kurs u rasponu od 120 do 150 rubalja za dolar. Takav nivo bi povećao prihode izvoznika, ojačao njihovu konkurentnost i pomogao u popunjavanju rupa u federalnom budžetu. Prema njegovoj proceni, u tom scenariju budžet bi čak mogao da pređe u suficit, bez dodatnog opterećenja kroz povećanje poreza.

Rasprava o „jakoj rublji” tako ostaje otvorena između ekonomskih proračuna i političke retorike. Kako Zmijev zaključuje, konačnu presudu neće dati izjave i prognoze, već brojevi koji se na kraju neumoljivo pokažu u ekonomskim bilansima.

BONUS VIDEO