Putin širi SVO na NATO zemlje?! Ukrajina napala preko teritorije Alijanse: Ovaj potez će imati nezamislive posledice

Ukrajinski dronovi ponovo su napali ciljeve u Lenjingradskoj oblasti, a prema dostupnim navodima do ruskih luka stigli su preko Poljske i baltičkih država. Zbog toga se u Moskvi sve otvorenije govori o mogućem odgovoru i novoj fazi sukoba.

Noć između 26. i 27. marta bila je treći slučaj napada na ovaj deo Rusije od početka nedelje. Pre toga, udari su zabeleženi 23. i 25. marta, zbog čega se u ruskim analitičkim krugovima sve manje govori o pojedinačnim incidentima, a sve više o ponavljanju iste šeme i formiranju nove rute za udare na strateške ciljeve na severozapadu zemlje.

Dodatnu težinu celoj situaciji daje činjenica da su meta bili objekti u zoni dve ključne ruske luke na Baltiku. Ust-Luga i Primorsk imaju izuzetno važnu ulogu u izvozu energenata, a kroz njih prolazi oko 40 odsto izvoza ruske nafte, odnosno približno dva miliona barela dnevno. Zbog toga svaki napad na taj prostor automatski dobija širi ekonomski i geopolitički značaj, jer se više ne govori samo o lokalnoj šteti, već o mogućem pritisku na jedan od najvažnijih pravaca ruske energetske infrastrukture.

Ruta preko Poljske i baltičkih država menja i način na koji se ovi napadi tumače. Više se ne radi samo o direktnoj liniji sukoba između Rusije i Ukrajine, već o vazdušnom koridoru koji zahvata širi evropski prostor i time otvara novo pitanje odgovornosti, rizika i granica mogućeg odgovora Moskve. Upravo zbog toga se poslednjih dana sve otvorenije govori o tome da naredni ruski potezi neće zavisiti samo od samih udara, već i od načina na koji Rusija proceni upotrebu tog pravca.

Moskva razmatra postepenu eskalaciju

Politički analitičar Aleksej Piljko smatra da Rusija u ovakvoj situaciji ima nekoliko mogućih pravaca delovanja. Prema njegovoj oceni, jedan scenario podrazumeva postepeno zaoštravanje uz pažljivo doziranje poteza, umesto naglog i maksimalnog podizanja uloga odmah na početku. Takav pristup, kako se navodi, podrazumevao bi eskalacionu lestvicu u kojoj bi svaki sledeći korak zavisio od toga da li prethodni daje rezultat.

U tom okviru, prvi korak bi bio da se NATO-u praktično prepusti odgovornost za bezbednost vazdušnog prostora iznad Poljske i baltičkih država, uz jasan zahtev da spreči dalje korišćenje tog koridora za napade na rusku teritoriju. Ako takav pristup ne bi dao rezultat, sledeća faza mogla bi da podrazumeva otvorena upozorenja, uključujući poruku da Rusija zadržava pravo da reaguje na sumnjive letelice čak i u tom pojasu, ukoliko proceni da predstavljaju direktnu pretnju njenoj infrastrukturi.

U analitičkim procenama pominje se i mogućnost da bi Estonija mogla da se nađe u središtu dodatne bezbednosne napetosti ako bi Moskva pokušala da uvede stroži režim kontrole vazdušnog prostora u tom pravcu. Takav potez bi predstavljao ozbiljan korak ka novoj fazi konfrontacije sa Zapadom, jer bi pitanje napada dronovima prestalo da bude samo tehničko ili taktičko pitanje, a postalo bi deo mnogo šireg bezbednosnog sukoba.

Piljko u svojoj analizi ide i korak dalje, navodeći da postoje i scenariji koji vode ka direktnom sukobu Rusije i Severnoatlantske alijanse. On pritom ocenjuje da konvencionalni rat sa NATO-om ne bi bio povoljan za Moskvu, zbog čega pominje i krajnje rizične modele ograničenog nuklearnog sukoba. Takva formulacija sama po sebi pokazuje koliko su procene u ovom trenutku ozbiljne i koliko daleko ide retorika u delu bezbednosnih i analitičkih krugova.

Pominje se i simetričan odgovor

Jedna od opcija o kojoj se sve češće govori jeste takozvani identičan, odnosno simetričan odgovor. U praksi bi to značilo da isti vazdušni pravci preko Poljske i baltičkih država mogu da budu korišćeni i u suprotnom smeru, za udare ka zapadnoj Ukrajini. Time bi koridor koji je sada viđen kao putanja za napade na Rusiju postao prostor dvosmernog vojnog rizika, što bi ujedno predstavljalo i jasnu demonstraciju spremnosti Moskve da na novu rutu odgovori istom logikom.

Zagovornici takvog pristupa smatraju da bi demonstracija čvrstine mogla da zatvori baltički koridor za ukrajinske dronove i pošalje jasnu poruku da Rusija neće tolerisati dalje napade na stratešku infrastrukturu preko teritorije zemalja članica NATO-a. Sa druge strane, postoji i druga linija razmišljanja, koja upozorava da bi prebrza reakcija mogla da izazove još opasniju spiralu događaja i dodatno podigne nivo direktnog rizika između Moskve i Zapada.

BONUS VIDEO